Foto: Privatna arhiva
Na godišnjoj Skupštini
Miomiru Filipoviću Fići Povelja UKS za životno delo
Filipović, novinar i književnik, dobitnik je brojnih priznanja i nagrada za sveukupno stvaralaštvo u kulturi srpskog naroda
Vodeći se kriterijumima o kontinuiranom, zapaženom i sveobuhvatnom radu, Udruženje književnika Srbije dodelilo je na godišnjoj Skupštini 20. decembra Povelju za životno delo za višedecenijski celokupan književni opus i značajne rezultate i priznanja na polju domaće i strane književnosti novinaru i književniku Miomiru Filipoviću Fići.
Velika čast
Filipović je dobitnik brojnih priznanja i nagrada za sveukupno stvaralaštvo u kulturi srpskog naroda. Tim povodom, na Sretenje 2018. godine, odlikovao ga je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a za izuzetan doprinos kulturi srpskog naroda nosilac je najprestižnijeg priznanja Vukove nagrade 2015. godine institucije od nacionalnog značaja Kulturno- prosvetne zajednice Srbije.
Dobio je Zlatnu povelju Udruženja novinara Srbije (2016. godine) za izuzetan doprinos srpskom novinarstvu, a za negovanje srpske kulture i jezika Povelju Pedagoškog zavoda Srbije 2008. godine.
-Nagrada za životno delo je velika čast i priznanje od struke i kolega. To je vrlo važno priznanje strukovne organizacije. Ne sumnjam da i drugi ljudi koji su posvećeni to zaslužuju, pogotovo oni koji se bave istraživačkim radom i ostavljaju trajnu vrednost u srpskoj kulturi. To je velika stvar. Dobio sam mnogo nagrada, među njima Vukovu, Zlatnu povelju UNS-a, međunarodne svetske nagrade za reportaže, odlikovao me predsednik države za rad. Posebnu težinu uvek imaju priznanja za književni rad- ističe Filipović.
Filipović je osnivač i urednik „Seoskih novina“, jedinog lista za kulturu sela u Srbiji, koji stiže besplatno u više stotina sela.
Dok radiš, živiš
Pored novinarskog stvaralaštva, uporedo se bavi publicistikom i književnim radom. Do sada je objavio 54 knjige i tri su u pripremi za objavu 2026. godine.
-Objavio sam više od 50 knjiga, dve knjige mi se štampaju u štampariji u Zvorniku, nadam se da ću u februaru imati promociju. Čovek treba da stvara dokle god može. Nema prestanka. Dok nešto radiš, živiš. Kakav je to život ako ne radiš i ne stvaraš? Mi koji se bavimo književnošću nemamo radno vreme, naš rad je kontinuirani proces. Važno je da ostavimo trag. Ako ne ostavimo trag, kao da nismo ni živeli- navodi Filipović.
Rođen je 5. februara 1954. godine u mačvanskom selu Radenkoviću, gde je pohađao osnovnu školu, dok je srednju završio u Sremskoj Mitovici. U Beogradu je završio Novinarsku školu Jugoslovenskog instituta za novinarstvo, a u Novom Sadu stekao zvanje fudbalskog trenera. U mladosti je bio fudbaler. Režirao je amaterske pozorišne predstave i vodio kulturno- umetnička društva. U svom selu je obnovio biblioteku, koju su njegovi meštani osnovali 1924. godine. Do sada je sakupio nekoliko hiljada novih i pročitanih knjiga i poklanjao brojnim bibliotekama u selima i manastirima širom Srbije, preko Knjige solidarnosti Radio Beograd. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije. Godine 2026. obeležava pola veka stvaralaštva u novinarstvu i književnosti. Bio je novinar novosadskog „Dnevnika“, ali i dopisnik Radio Beograda i „Politike“ iz Srema, radio za „Ilustrovanu politiku“, „Dugu“, „Nadu“, zagrebačku „Arenu“, „Nedeljski dnevnik“ u Ljubljani, „Unu“ i „San“ u Sarajevu i Radio Beograd.
Karijera koja traje
Po njegovom scenariju, u višegodišnjoj saradnji sa osnivačima televizije Beograd Mićom Orlovićem i snimateljem Čedom Filipovićem, sačinjeno je više dokumentarnih i afirmativnih filmova. Bio je godinama vredan saradnik televizijskih emisija kao što su kvizovi na Televiziji Beograd, koje je vodio Mića Orlović, ali i drugih emisija na televizijama Beograda i Novog Sada. Između ostalih, Filipović je objavio knjige o srpskih patrijarsima, vladarima i junacima kroz istoriju, kao i o njegovim znamenitim Mačvanima. Posebno se ističu knjige „Viđeniji Mačvani“, „Vake se reči govoru u Mačvi“, „Mačvani laju al` nisu bRezobrazni“, „Mačvani rečima slikani“, kao i rečnik starih reči u Sremu „Tako divane Sremci“. Pored toga, Filipović je objavio 14 knjiga hronika sela i knjige „Kako su propadale gazde u Srbiji“, „Ljudi i njihove ćudi“, „Muzej duša duhovitih dobrih ljudi“ i druge.
Osnivač je i autor nekoliko značajnih kultunih svečanosti u Srbiji. Pokrenuo je Sabor Filipa Višnjića na kome se dodeljuju nagrade za rodoljubivu poeziju srpskog naroda, osnivač je Festivala srpske narodne muzike i autor Sabora pesme i lepote Srbije u saradnji sa muzičkom redakcijom RTS i KPZ Srbije. U Kulturno- prosvetnoj zajednici Srbije zadužen je za kulturu sela gde vodi Susrete sela Srbije.
Velika čast
Filipović je dobitnik brojnih priznanja i nagrada za sveukupno stvaralaštvo u kulturi srpskog naroda. Tim povodom, na Sretenje 2018. godine, odlikovao ga je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a za izuzetan doprinos kulturi srpskog naroda nosilac je najprestižnijeg priznanja Vukove nagrade 2015. godine institucije od nacionalnog značaja Kulturno- prosvetne zajednice Srbije.
Dobio je Zlatnu povelju Udruženja novinara Srbije (2016. godine) za izuzetan doprinos srpskom novinarstvu, a za negovanje srpske kulture i jezika Povelju Pedagoškog zavoda Srbije 2008. godine.
-Nagrada za životno delo je velika čast i priznanje od struke i kolega. To je vrlo važno priznanje strukovne organizacije. Ne sumnjam da i drugi ljudi koji su posvećeni to zaslužuju, pogotovo oni koji se bave istraživačkim radom i ostavljaju trajnu vrednost u srpskoj kulturi. To je velika stvar. Dobio sam mnogo nagrada, među njima Vukovu, Zlatnu povelju UNS-a, međunarodne svetske nagrade za reportaže, odlikovao me predsednik države za rad. Posebnu težinu uvek imaju priznanja za književni rad- ističe Filipović.
Filipović je osnivač i urednik „Seoskih novina“, jedinog lista za kulturu sela u Srbiji, koji stiže besplatno u više stotina sela.
Dok radiš, živiš
Pored novinarskog stvaralaštva, uporedo se bavi publicistikom i književnim radom. Do sada je objavio 54 knjige i tri su u pripremi za objavu 2026. godine.
-Objavio sam više od 50 knjiga, dve knjige mi se štampaju u štampariji u Zvorniku, nadam se da ću u februaru imati promociju. Čovek treba da stvara dokle god može. Nema prestanka. Dok nešto radiš, živiš. Kakav je to život ako ne radiš i ne stvaraš? Mi koji se bavimo književnošću nemamo radno vreme, naš rad je kontinuirani proces. Važno je da ostavimo trag. Ako ne ostavimo trag, kao da nismo ni živeli- navodi Filipović.
Rođen je 5. februara 1954. godine u mačvanskom selu Radenkoviću, gde je pohađao osnovnu školu, dok je srednju završio u Sremskoj Mitovici. U Beogradu je završio Novinarsku školu Jugoslovenskog instituta za novinarstvo, a u Novom Sadu stekao zvanje fudbalskog trenera. U mladosti je bio fudbaler. Režirao je amaterske pozorišne predstave i vodio kulturno- umetnička društva. U svom selu je obnovio biblioteku, koju su njegovi meštani osnovali 1924. godine. Do sada je sakupio nekoliko hiljada novih i pročitanih knjiga i poklanjao brojnim bibliotekama u selima i manastirima širom Srbije, preko Knjige solidarnosti Radio Beograd. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije. Godine 2026. obeležava pola veka stvaralaštva u novinarstvu i književnosti. Bio je novinar novosadskog „Dnevnika“, ali i dopisnik Radio Beograda i „Politike“ iz Srema, radio za „Ilustrovanu politiku“, „Dugu“, „Nadu“, zagrebačku „Arenu“, „Nedeljski dnevnik“ u Ljubljani, „Unu“ i „San“ u Sarajevu i Radio Beograd.
Karijera koja traje
Po njegovom scenariju, u višegodišnjoj saradnji sa osnivačima televizije Beograd Mićom Orlovićem i snimateljem Čedom Filipovićem, sačinjeno je više dokumentarnih i afirmativnih filmova. Bio je godinama vredan saradnik televizijskih emisija kao što su kvizovi na Televiziji Beograd, koje je vodio Mića Orlović, ali i drugih emisija na televizijama Beograda i Novog Sada. Između ostalih, Filipović je objavio knjige o srpskih patrijarsima, vladarima i junacima kroz istoriju, kao i o njegovim znamenitim Mačvanima. Posebno se ističu knjige „Viđeniji Mačvani“, „Vake se reči govoru u Mačvi“, „Mačvani laju al` nisu bRezobrazni“, „Mačvani rečima slikani“, kao i rečnik starih reči u Sremu „Tako divane Sremci“. Pored toga, Filipović je objavio 14 knjiga hronika sela i knjige „Kako su propadale gazde u Srbiji“, „Ljudi i njihove ćudi“, „Muzej duša duhovitih dobrih ljudi“ i druge.
Osnivač je i autor nekoliko značajnih kultunih svečanosti u Srbiji. Pokrenuo je Sabor Filipa Višnjića na kome se dodeljuju nagrade za rodoljubivu poeziju srpskog naroda, osnivač je Festivala srpske narodne muzike i autor Sabora pesme i lepote Srbije u saradnji sa muzičkom redakcijom RTS i KPZ Srbije. U Kulturno- prosvetnoj zajednici Srbije zadužen je za kulturu sela gde vodi Susrete sela Srbije.
D.D.
Najnoviji broj
22. januar 2026.
