Stočarska proizvodnja u 2025. godini imala je promenljiv tok – u pojedinim granama obeležen dobrim cenama i podsticajima, ali i problemima pre svega u svinjarstvu, ističe Zoran Kozlina, savetodavac za stočarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac
“Tokom 2025. godine zabeležen je blag rast u svinjarstvu i ovčarstvu, ali se, nažalost, nastavio pad u govedarstvu – doduše ne veliki, ali kontinuiran“, navodi Zoran Kozlina, stručnjak za stočarstvo. Prethodnu godinu u stočarstvu zabeležene su dobre cene, što je proizvođačima i najvažnije. U određenom periodu godine, one su čak predstavljale podsticaj za povećanje obima proizvodnje, međutim, onda se situacija promenila.
- Takve stvari se često dešavaju, i sada situacija, recimo u svinjarstvu, nije povoljna. Pre nekoliko meseci došlo je do naglog pada cene tovnih svinja, pa i dostigla neke minimalne nivoe, što sada predstavlja veliki problem za proizvođače, kako za tekuću proizvodnju, tako i za zasnivanje nove – navodi Kozlina.
Savetodavac za stočarstvo ističe da su subvencije u stočarstvu u 2025. godini bile na visokom nivou, posebno u mlekarskoj proizvodnji.
- Država je u poslednje vreme veoma obraćala pažnju na stočarstvo, a iznosi subvencija su visoki. Pre svega, to se odnosi na proizvodnju mleka, gde se najveći deo sredstava odnosio na premiju koja iznosi 19 dinara po litru. Osim toga, nastavljena je praksa subvencija od 55.000 dinara po kvalitetnoj priplodnoj kravi i prvotelki, kao i subvencije za tov junadi, tov svinja i tov jagnjadi. Postoje i značajne subvencije za direktna ulaganja, subvencije za nabavku mašina i opreme za stočarsku proizvodnju, a veliki broj proizvođača je tokom 2025. godine konkurisao i za ta sredstva – kaže. Najveća zamerka stočara sa kojima je svakodnevno u kontaktu, kao savetodavac u Stručnoj službi, odnosi se na nestabilnost tržišta.
- U stalnom smo kontaktu sa proizvođačima. Dolaze svakodnevno, ne samo po stručni savet, već i zbog e-Agrara, koji je dodatno povećao njihov dolazak u savetodavne službe. Tako smo stalno u toku sa svim problemima na terenu. Proizvođači se najviše žale na nepredvidivost i na to što je izuzetno teško planirati proizvodnju. Odluče se za povećanje obima proizvodnje, a onda se desi nagli pad cena i njihova proizvodnja jednostavno postane neisplativa. Tada ulaze u gubitke, i to je najveći problem. Poljoprivreda, a samim tim i stočarstvo, ne smeju biti apsolutno prepušteni tržištu. Iako živimo u sistemu gde je tržište glavni faktor, poljoprivreda je specifična, posebno grane stočarstva koje imaju duge cikluse obnove. Cena mora da se održava na relativno stabilnom nivou tokom dužeg perioda, kako bi proizvođači mogli da planiraju - ističe Kozlina.
Foto: Glas Podrinja
Uvoz kao faktor formiranja cena - Uvoz i situacija na svetskom tržištu u velikoj meri utiču na cene a samim tim i proizvodnju. Ti viškovi koji se pojave u svetu, nažalost, vrlo lako završe kod nas i naruše balans na domaćem tržištu. Sve češće se govori o uvođenju prelevmana na uvoz određenih proizvoda. Čujemo i od aktuelnog ministra poljoprivrede da će se na to obratiti pažnja, posebno kada je reč o uvozu tvrdih sireva. Velike količine uvezenih sireva utiču na domaće mlekare, koje onda smanjuju otkup i preradu, što se direktno odražava na cenu sirovog mleka. Osim toga, uvoz mleka u prahu i proizvodnja od takvih sirovina ne bi trebalo da budu praksa, pre svega zbog kvaliteta tih proizvoda, ali i zbog snažnog negativnog uticaja na cenu domaćeg sirovog mleka - objašnjava Kozlina.
Najveći problem danas nije ni novac, ni znanje, već nedostatak radne snage. Zato veliki ulažu u mehanizaciju, povećavaju proizvodnju i opstaju, smatra.
- U proizvodnji mleka sve je više onih koji sa desetak krava prelaze na 20 ili 30 grla, a ima i nekoliko farmi sa preko 100 muznih krava. U tovu junadi sve je više proizvođača sa 100 ili 200 grla, a i u svinjarstvu se povećava broj krmača. Problem je što rast velikih ne može da nadoknadi nestanak malih proizvođača. Starija domaćinstva sve češće prekidaju proizvodnju, što dovodi do ukupnog pada -
- Danas gotovo svaki proces mora da se obavlja mašinski i veliki proizvođači u tome uspevaju. Sve više gazdinstava odlučuje se za povećanje broja grla i specijalizaciju proizvodnje. Ipak, problem ostaje nestajanje malih gazdinstava. Staračka domaćinstva sve češće prekidaju proizvodnju, i taj pad mali broj velikih proizvođača ne može u potpunosti da nadoknadi. U 2025. godini nije došlo do značajnog pada u svinjarstvu i ovčarstvu, čak naprotiv, ali se nastavio blagi pad u govedarstvu – ističe.
Zima bez većih problema - Niske temperature nisu napravile veće probleme u proizvodnji. Krave do minus deset stepeni praktično ne smanjuju proizvodnju, a slično je i u tovu junadi i svinja. Najveći problem je obezbeđivanje dovoljnih količina kabaste hrane, čija cena trenutno značajno raste. Osetljivija je proizvodnja prasadi, ali veći proizvođači imaju odgovarajuće sisteme u objektima – izdvaja savetodavac za stočarstvo.
Foto: Glas Podrinja
