Dobijanje ovakvih vidova organskog oblika hraniva je primerena za savremene oblike čuvanja stoke u savremenim stajama koje poseduju rešetkastu osnovu a koja omogućuje prolazak stajnjaka kroz istu kada se pod spira sa vodom. Dakle, prilikom pada balege i mokraće na pod, oni prolaze koroz rešetke i odlaze kroz lagune kanalima koje su pod blagim nagibom. Sa njima odlazi i voda sa kojim se spira balega. Prednost u odnosu na obični stajnjak je: sigurno smanjenje troškova po grlu, bolje održavanje higijene staje, bolje iskorišćavanje hraniva.
Kako bi se što bolje i planski iskoristile određene količine tečnog stajnjaka i osoke, bilo bi dobro poznavati dnevno donošenje tečnog stajnjaka po grlu a to su: oko 40 kg/grlu rogate stoke, oko 5 kg/grlu svinje.
Sadržaj hranjivih materija u tečnom stajnjaku: N – 0,2%,P – 0,12%, K – 0,3%
Količine tečnog stajnjaka koje će se primeniti na parcelu, su različite i kreću se shodno količini određenih hraniva u zemljištu kao i od toga koja se zasejana kultura tretira. Te količine se kreću od 60-100 t/ha. Može se unositi i rasturati u svim godišnjim dobima ( čak i po snegu ), a kulture su uglavnom širokolisne, kao što su: šećerna repa, krompir, suncokret itd.
Kada je u pitanju transport, mora se voditi računa da se transportuje na manja rastojanja i po dobrim putevima. Transport tečnog stajnjaka se pored cisterni može aplicirati uz primenu razvodnih cevi što je u finansiskom smislu vrlo jeftin oblik korišćenja tečnog stajnjaka.
Foto: Canva
Osoka Osoka je tečni ekskrement domaćih životinja, koje ne upija prostirka. Osoka se uglavnom skuplja u osočne jame, a čine je mokraća životinja i voda koja služi za ispiranje staje. Osoka sadrži prosečno hraniva:N 0,2-0,4 %, K 0,4-0,5 %,P 0,01 %
Osoka je oblik koji sadrži kalijum i azot za razliku od fosfora koga ima u minimalnim količinama. Azot se uglavnom nalazi u obliku ( karbamida, mokraćne kiseline i hipurne kiseline ).
Osoka, odnosno azot ima veliku moć volatizacije (isparavanja ), pa se zato pribegava njegovoj zaštiti od ovog oblika gubljenja a to je da se osočne jame prekriju uljem kako bi se smanjila volatizacija. Dakle, osoka je azotno-kalijumovo đubrivo i direktno su pristupačni biljkama u prvoj godini unošenja. Osoka deluje kao mineralno đubrivo pa se mora voditi računa o njenoj primeni jer nepravilno unošenje može izazvati opekotine preko lista kao i nekontrolisano unošenje azota može izazvati dizbalans u pojedinim fazama rasta koje produžavaju vegetativnu fazu pa usled najmanjih mehaničkih udara (vetra ) izaziva poleganje useva. Količine osoke koja se đubri po jednom hektaru iznose 10-20 t/ha.
Foto: Canva
