Foto: Canva
Odnos pšenice prema vodi
Pšenica je kultura koja ima određene zahteve prema vodi. Sa ekološkog i geografskog stanovišta, pšenica je kultura koja se ipak može gajiti na područjima koja imaju različit raspored padavina. Ipak najveći kvalitet i prinos se postiže sa količinama vodenog taloga od 650-750 l/m². Ipak, agrotehničke mere će sigurno omogućiti bolju rezervu pšenice vlagom (dubina oranja i sve dopunske agrotehničke mere) i naravno sve to ne bi bilo dovoljne bez unošenja optimalnih količina i optimalni odnos NPK hraniva.
Ideal je da bi se dobio kvalitet i kvantitet, da ceo zemljišni horizont bude bogat sa dovljnim količinama vlage kako bi korenov sistem lako prodirao kroz njega. No, utrošak vode po jedinici površine jako se menja. Omogućavanjem akumulacije veće količine vlage u zemljištu biljke su razvijenije, a samim tim one jače i troše vodu. Moramo naglasiti da zrno u samoj setvi ako vlaga padne ispod 30 % od punog vodnog kapaciteta, klijanje skoro prekida. Ako je nedostatak vlage u zemljištu tokom bokorenja i na kraju bokorenja formiranje klasića biće manji kao i dužina klasa. Nedostatak vlage u prvih deset dana klas može da bude odličan ali broj oplođenih cvetova i broj zrna će biti redukovan, a naročito u vreme klasanja i cvetanja usled nedostatka vlage uvećava broj neplodnih klasića.
Kritični periodi nedostatka vlage za pšenicu su setva i nicanje ali moramo naglasiti da ipak i male količine vlage neće negativno uticati na ovu fazu. Ako količine padavina od klasanja do zrenja su optimalne to će povoljno uticati na hektolitarsku masu i masu 1000 zrna, organoleptički se može zapaziti da su zrna jako krupna. Optimalna vlažnost zemljišta za pšenicu i ozime kulture se kreću u proseku oko 70 – 80 % od poljskog vodnog kapaciteta, za klasanje 80 – 85 %, bokorenje 65 – 70 % kao i u nalivanju zrna 65 – 70 % od poljskog vodnog kapaciteta.
Realno, suša se kod nas javlja uglavnom u drugom delu vegetacije. Pri suvom zemljišta u fazi klasanja prinos zrna može da se smanji i za više od 50 % dok u fazi mlečnog stanja biljke pšenica lakše podnosi sušu nego u fazi klasanja. Nedostatak vlage kod pravih žita, posle oplodnje dovodi do manje mase zrna što utiče na prinos a naročito i na kvalitet samog zrna. Zato i kod ovih biljnih vrsta kažemo da su uvek veće količine padavina potrebne posle oprašivanja.
Ideal je da bi se dobio kvalitet i kvantitet, da ceo zemljišni horizont bude bogat sa dovljnim količinama vlage kako bi korenov sistem lako prodirao kroz njega. No, utrošak vode po jedinici površine jako se menja. Omogućavanjem akumulacije veće količine vlage u zemljištu biljke su razvijenije, a samim tim one jače i troše vodu. Moramo naglasiti da zrno u samoj setvi ako vlaga padne ispod 30 % od punog vodnog kapaciteta, klijanje skoro prekida. Ako je nedostatak vlage u zemljištu tokom bokorenja i na kraju bokorenja formiranje klasića biće manji kao i dužina klasa. Nedostatak vlage u prvih deset dana klas može da bude odličan ali broj oplođenih cvetova i broj zrna će biti redukovan, a naročito u vreme klasanja i cvetanja usled nedostatka vlage uvećava broj neplodnih klasića.
Kritični periodi nedostatka vlage za pšenicu su setva i nicanje ali moramo naglasiti da ipak i male količine vlage neće negativno uticati na ovu fazu. Ako količine padavina od klasanja do zrenja su optimalne to će povoljno uticati na hektolitarsku masu i masu 1000 zrna, organoleptički se može zapaziti da su zrna jako krupna. Optimalna vlažnost zemljišta za pšenicu i ozime kulture se kreću u proseku oko 70 – 80 % od poljskog vodnog kapaciteta, za klasanje 80 – 85 %, bokorenje 65 – 70 % kao i u nalivanju zrna 65 – 70 % od poljskog vodnog kapaciteta.
Realno, suša se kod nas javlja uglavnom u drugom delu vegetacije. Pri suvom zemljišta u fazi klasanja prinos zrna može da se smanji i za više od 50 % dok u fazi mlečnog stanja biljke pšenica lakše podnosi sušu nego u fazi klasanja. Nedostatak vlage kod pravih žita, posle oplodnje dovodi do manje mase zrna što utiče na prinos a naročito i na kvalitet samog zrna. Zato i kod ovih biljnih vrsta kažemo da su uvek veće količine padavina potrebne posle oprašivanja.
PSSS ŠABAC Dipl.ing. Darko Simić
Najnoviji broj
4. jun 2026.
