Dobar početak berbe

Na teritoriji šabačkog kraja, pre svega u selima Pocerine, u jeku je jedna od najvažnijih poljoprivrednih aktivnosti u godini, berba jagoda. Pod jagodom se u ovom regionu trenutno nalazi oko 1500 i 2.000 hektara, a berba na otvorenom polju uskoro dostiže svoj maksimum. Iako je sezona u plastenicima, koja je počela krajem aprila, donela dobre prinose, proizvođači se sada suočavaju sa tradicionalnim izazovima. Neizvesnost plasmana i stalne radne snage iz godine u godinu na vrhu liste su poljoprivrednika.

Nakon hladnijeg talasa koji je usporio početak zrenja, sunčani dani u maju pogodovali su kvalitetu ploda. Dominantne sorte poput Kleri i Aprike ove godine beleže značajan prinos, ali je količina padavina u prethodnom periodu zahtevala pojačan oprez i zaštitu od truleži.

-Ne mogu da se žalim kada je prinos u pitanju, gajimo samo Apriku. Do prošle godine smo imali Kleri. Rodnost je dobra, i za sada smo zadovoljni. Hladno vreme i mrazevi nisu oštetili jagodu. Mrazeva bilo sada u arilu, u nekim delovima Pocerine. Možda je poneki plod kod nas pocrneo, ali to je minimalno – kaže poljoprivrednik iz Pocerine.

Foto: Glas Podrinja

Dok je prva plastenička jagoda držala cenu od preko 400 dinara, berba na otvorenom očekivano je smanjila otkupnu cenu, tako da se ove nedelje cena kreće od 280 do 300 i 350 dinara za kilogram. Neki proizvođači kažu da je ovakva cena zbog lošeg prinosa u EU zemljama poput Poljske. Tamo je mraz, prema procenama stručnjaka naneo štetu između 25 i 60 odsto na prinosima. Zbog ove situacije u Rumuniji, Poljskoj otvorio se prostor za srpske poljoprivrednike na tržištu.

-Za sada smo zadovoljni cenom. Ako ovako ostane biće dobro i ne žalimo se. Pokrićemo ulaganja i imati zaradu – objašnjava poljoprivrednik.

Najveći problem godinama je pronalazak berača. Na društvenim mrežama sve je više oglasa u kom se nudi i traži posao berača. Retko koje domaćinstvo ne mora da angažuje dodatnu radnu snagu tokom sezone.

Foto: Glas Podrinja

Malobrojni uspevaju da u svom selu pronađu berače, dok su veći proizvođači prinuđeni da ih potraže van svog mesta. Radnici dolaze organizovano te se cena dnevnice u koju je uključen prevoz kreće oko 5.800 dinara, a bez prevoza i hrane oko 5.000. Pojedini domaćini prinuđeni su da obezbede hranu za radnike kako bi imali sigurne berače iz dana u dan.

Uprkos vrhunskom kvalitetu, proizvođači i dalje više gledaju u nebo i u vesti iz inostranstva nego u domaće ugovore o otkupu, jer su oni i dalje retkost.

Iako dnevnice nastavljaju da rastu, što uz poskupljenje repromaterijala značajno smanjuje krajnju zaradu poljoprivrednika šabački kraj ostaje lider u proizvodnji, mada se sve veći broj uzgajivača odlučuje za modernizaciju zasada i plasteničku proizvodnju.