KOLATERALNA ŠTETA PREIMENOVANjA ŠABAČKIH ULICA
ZNAMENITI U ZAPEĆKU
Sokaci i uličice, zatureni, neznani i na dalekoj periferiji grada, od 27. juna 2002. godine nose imena po mnogo čemu znanih građana ove varoši, ili onih koji potiču sa ovih prostora a životom i delom bili nesporne veličine negdašnje Srbije. U toj koloni su jedan akademik; rodonačelnik ovdašnje hirurgije; prvi dečji lekar u Podrinju; prvi doktor hemije u Srbiji; najpoznatiji šabački akademski slikar; glasoviti diplomata; doktor pravnih nauka, profesor univerziteta i ministar više resora; doktor filozofskih nauka, književnik, publicista i prevodilac; vladika i doktor teologije i filozofije; doktor ekonomskih nauka, diplomata, solunski borac i viceguverner Narodne banke; član “Mlade Bosne“ i predsednik “Narodne odbrane“ u ovom gradu, koji je šabačkom zdravstvu podario dva isto tako poznata izdanka
Da tako bude predložili su članovi komisije a odlučili odbornici Skupštine opštine, promenivši naziv čak 143 trga i ulica. Osnovno polazište pri donošenju ove odluke bilo je da istorija zemlje Srbije ne postoji posle kapitulacije 18. aprila 1941. Dosledno poštujući ovaj ničim opravdan kriterijum ““ bez izuzetka su preimenovane ulice i trgovi sa imenima ratnika, narodnih heroja; onih koji su završili na vešalima, stratištima, u gasnim komorama, sa petokrakom na čelu kamom urezanom... ili su im životi ugašeni neznano kuda.
Mihailo Dunjić (Kruševac 1874. ““ Šabac 1937.) rodonačelnik je ovdašnje hirurgije, jer je po dolasku u Šabac, krajem 1905. ovu granu medicine odvojio od ostalih, sve do penzionisanja 1936. bio njen načelnik a od 1920. do 1936. i upravnik Bolnice. Sem što je bio perjanica šabačkog zdravstva između dva svetska rata i nešto pre toga, zaslužan je i za podizanje oporavilišta za slabunjavu decu na Letnjikovcu a razgranavanje Hipokratovih sledbenika nastavio je njegov sin Slobodan, takođe hirurg, koji je, zajedno sa dr Teodorom Božinom, veoma doprineo očuvanju života i mnogih teških ranjenika sa drinskog i sremskog ratišta krajem 1944. i do oslobođenja 1945. Ime tog zaista zaslužnog poslenika zdravstva ponela je uličica između ulica Popa Karana i Prote Smiljanića.
Ninko Perić (Bojić 1886. ““ Beograd 1961.) bio je doktor pravnih nauka, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i ministar pravde, prosvete, finansija i inostranih dela, kao i predsednik Narodne skupštine. U Šapcu je gimnaziju završio 1904. a u vreme svestrane aktivnosti napisao i 10 knjiga o građanskom i međunarodnom pravu. S njegovim imenom je bivša ulica Rada Končara na Letnjikovcu, iz ulice Petra Lazića druga levo.
Miloš Moskovljević (Varna 1884. ““ Beograd 1968.) bio doktor filozofskih nauka, opunomoćeni ministar u Oslu i Kairu, književnik, publicista i jedan od najznačajnijih prevodilaca u srpskoj književnosti. Kako je studirao u Moskvi i Petrovgradu, to je besprekorno prevodio dela Ljermontova, Krilova, Turgenjeva, Tolstoja, Šolohova i još nekih ruskih pisaca, kao i pisaca drugih evropskih književnosti. Njegovo ime ponelo je sokače na Letnjikovcu, široko samo tri metra i dugačko nešto više od 100 metara, neasfaltirano i s prethodnim imenom Mila Borisavljevića.
I Perić i Moskovljević su iz Pocerine i možda je to jedini adut komisije, koja je izborom Letnjikovca, valjda, želela da su i ulice sa njihovim imenima što bliže rodnom kraju...
Mihailo Dunjić (Kruševac 1874. ““ Šabac 1937.) rodonačelnik je ovdašnje hirurgije, jer je po dolasku u Šabac, krajem 1905. ovu granu medicine odvojio od ostalih, sve do penzionisanja 1936. bio njen načelnik a od 1920. do 1936. i upravnik Bolnice. Sem što je bio perjanica šabačkog zdravstva između dva svetska rata i nešto pre toga, zaslužan je i za podizanje oporavilišta za slabunjavu decu na Letnjikovcu a razgranavanje Hipokratovih sledbenika nastavio je njegov sin Slobodan, takođe hirurg, koji je, zajedno sa dr Teodorom Božinom, veoma doprineo očuvanju života i mnogih teških ranjenika sa drinskog i sremskog ratišta krajem 1944. i do oslobođenja 1945. Ime tog zaista zaslužnog poslenika zdravstva ponela je uličica između ulica Popa Karana i Prote Smiljanića.
Ninko Perić (Bojić 1886. ““ Beograd 1961.) bio je doktor pravnih nauka, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i ministar pravde, prosvete, finansija i inostranih dela, kao i predsednik Narodne skupštine. U Šapcu je gimnaziju završio 1904. a u vreme svestrane aktivnosti napisao i 10 knjiga o građanskom i međunarodnom pravu. S njegovim imenom je bivša ulica Rada Končara na Letnjikovcu, iz ulice Petra Lazića druga levo.
Miloš Moskovljević (Varna 1884. ““ Beograd 1968.) bio doktor filozofskih nauka, opunomoćeni ministar u Oslu i Kairu, književnik, publicista i jedan od najznačajnijih prevodilaca u srpskoj književnosti. Kako je studirao u Moskvi i Petrovgradu, to je besprekorno prevodio dela Ljermontova, Krilova, Turgenjeva, Tolstoja, Šolohova i još nekih ruskih pisaca, kao i pisaca drugih evropskih književnosti. Njegovo ime ponelo je sokače na Letnjikovcu, široko samo tri metra i dugačko nešto više od 100 metara, neasfaltirano i s prethodnim imenom Mila Borisavljevića.
I Perić i Moskovljević su iz Pocerine i možda je to jedini adut komisije, koja je izborom Letnjikovca, valjda, želela da su i ulice sa njihovim imenima što bliže rodnom kraju...
Najnoviji broj
16. januar 2025.
