IMA LI GREHA U LjUBAVI?

Pesnici bi rekli ““ da vidite i da se divite, a ja bih rekao ““ dođite da se poklonite i pomolite“. Ovo je jedna od uvodnih rečenica protojereja stafrofora Marka Pavlovića u monografiji o manastiru Petkovica, koji smo nedavno ponovo posetili, tragom jedne pesme.
Davne 1969. godine, novinar Dragan Filipović je, u poseti ovoj svetinji, čuo neobičnu priču od, sada pokojnog, igumana Partenija:
- Sećam se da sam tog toplog oktobarskog dana, kao mlad čovek, tada bibliotekar, razgovarao u porti manastira sa igumanom Partenijem o sakralnoj i svetovnoj književnosti. Kako je vreme odmicalo, a i rakija, priča je prevazišla pofesionalne okvire i ušla u domen usmenog predanja. U jednom trenutku, iguman se otvorio i ispričao mi priču koja je u meni ostavila dubok trag i koju nikada nisam zaboravio. Posle Prvog svetskog rata, ne zna se tačno kada, zavolelo se dvoje mladih. Devojka je bila iz bogate kuće, gazdinska kći, a on nadničar, sluga njenog oca. Ali, kako je to bivalo u ona vremena, a biva i danas, samo na drugi način, to se nije dopalo njenim roditeljima, i njega su isterali sa imanja. Devojka je venula od tuge za ovim naočitim mladićem i posle nekog vremena, pobegla kod njega u brvnaru, gde je živeo. Ispred očeve potrage, dvoje mladih su utočište našli u ruševnom manastiru Petkovica, gde su kasnije pronašli njihova tela“¦ Umrli su od gladi, ili od zime, ali su se voleli do smrti..., vidno potresen, ispričao nam je Filipović i dodao da nikada nije mogao ovu priču da napiše, nego je pretočio u pesmu „Grešnici“.