DROGA U PORODICI ““ ISPOVEST RODITELjA
PREŽIVELI SMO PAKAO
,,Svakom roditelju koji doživi ovakav problem, savetujem da ima mnogo ljubavi, smirenja i svest da se sve može nadoknaditi, sem života“
Da bismo sa decom imali kvalitetan, otvoren odnos i kontinuiranu komunikaciju, stručnjaci navode neophodno - da nas ona uvažavaju kao savetodavce. Dogodi li se da smo o pojedinim temama nedovoljno upućeni, moramo znati bar toliko, koliko deca od nas očekuju. Upućeni tvrde da ,,tematske sednice, predavanje i držanje pridika“ nemaju veliki učinak u vaspitanju. Najmanje korisno je ako zaključe da ,,tupimo“, da smo isključivi i nerazumni. Tada, najčešće, izazovemo više štetu nego korist.
Šta uraditi kada je šteta učinjena? Koliko je potrebno duhovnih i fizičkih napora da se prevaziđu iskušenja, odbace loše navike, uskladi porodična harmonija? O svemu tome, za naš list, govori Ž. Z. iz Šapca, otac mladića koji je nekoliko godina bio uživalac opojnih droga.
Kasno sam shvatio
-Doživeo sam sve najgore što jednom roditelju može da se dogodi. Da li je u pitanju pogrešno mesto i vreme, ne znam, ali desilo se. Zašto? Posle svega to nije ni važno. Važno je ispraviti grešku i ono što je moguće promeniti. Krivice i greške su ljudske, ne Božje, zato za sve što se dogodilo krivim samo sebe. Jurio sam za poslom i novcem kako bih svojoj porodici obezbedio sve što mogu, pa čak i ono nemoguće. Bio sam prezauzet i malo vremena provodio sa porodicom. Osećam krivicu i konačno sam shvatio da je sve moglo i drugačije. U sebi tražim razloge za postupke mog sina. Ipak, želeći najbolje za moju decu, očigledno da sam negde, nesvesno, pogrešio. Ni danas mi nije jasan trenutak kada se to dogodilo, a da nisam bio svestan situacije i njenih posledica. Kasno sam uvideo stvarnost. Porodica treba da je mesto gde se problemi najpre uočavaju. Međutim, porodice zavisnika obično nisu u stanju da na vreme registruju problem. Zvuči suludo, ali roditelj poslednji poveruje u činjenice.
Tražio sam pomoć od stručnih lica, tragajući za odgovorom na pitanje kako da budem bolji roditelj. Šta činiti i kako promeniti ono što je moguće? Nikada se nisam pomirio sa činjenicom da je sve propalo i da nema pomoći. Rešenje su ljubav i mnogo, mnogo strpljenja. Svakom roditelju koji doživi ovakav problem savetujem da ima mnogo ljubavi, smirenja i svest da se sve može nadoknaditi, sem života. Nekada sam u situaciji da nemam dovoljno strpljenja, ali naučio sam da se obuzdam. On je koristio heroin, a svi znamo kako deluje na organizam. Dešavalo se, na primer, da često zaboravlja. Veoma je teško pomiriti se sa time. Nadam se da je sve iza nas kao ružna prošlost.
Šta uraditi kada je šteta učinjena? Koliko je potrebno duhovnih i fizičkih napora da se prevaziđu iskušenja, odbace loše navike, uskladi porodična harmonija? O svemu tome, za naš list, govori Ž. Z. iz Šapca, otac mladića koji je nekoliko godina bio uživalac opojnih droga.
Kasno sam shvatio
-Doživeo sam sve najgore što jednom roditelju može da se dogodi. Da li je u pitanju pogrešno mesto i vreme, ne znam, ali desilo se. Zašto? Posle svega to nije ni važno. Važno je ispraviti grešku i ono što je moguće promeniti. Krivice i greške su ljudske, ne Božje, zato za sve što se dogodilo krivim samo sebe. Jurio sam za poslom i novcem kako bih svojoj porodici obezbedio sve što mogu, pa čak i ono nemoguće. Bio sam prezauzet i malo vremena provodio sa porodicom. Osećam krivicu i konačno sam shvatio da je sve moglo i drugačije. U sebi tražim razloge za postupke mog sina. Ipak, želeći najbolje za moju decu, očigledno da sam negde, nesvesno, pogrešio. Ni danas mi nije jasan trenutak kada se to dogodilo, a da nisam bio svestan situacije i njenih posledica. Kasno sam uvideo stvarnost. Porodica treba da je mesto gde se problemi najpre uočavaju. Međutim, porodice zavisnika obično nisu u stanju da na vreme registruju problem. Zvuči suludo, ali roditelj poslednji poveruje u činjenice.
Tražio sam pomoć od stručnih lica, tragajući za odgovorom na pitanje kako da budem bolji roditelj. Šta činiti i kako promeniti ono što je moguće? Nikada se nisam pomirio sa činjenicom da je sve propalo i da nema pomoći. Rešenje su ljubav i mnogo, mnogo strpljenja. Svakom roditelju koji doživi ovakav problem savetujem da ima mnogo ljubavi, smirenja i svest da se sve može nadoknaditi, sem života. Nekada sam u situaciji da nemam dovoljno strpljenja, ali naučio sam da se obuzdam. On je koristio heroin, a svi znamo kako deluje na organizam. Dešavalo se, na primer, da često zaboravlja. Veoma je teško pomiriti se sa time. Nadam se da je sve iza nas kao ružna prošlost.
Najnoviji broj
18. april 2024.
