GLUMICA ZAUVEK ““ BRANKA CRNOMARKOVIĆ
JOŠ UVEK SANjAM ULOGE
Među nama žive ne samo ljudi koji su bili svedoci jednog vremena, nego i aktivni učesnici u njemu. Najstarija šabačka glumica, Branka Crnomarković, učestvovala je u osnivanju profesionalnog pozorišta u Šapcu. Ovo je priča o njoj
Glumica koja ne krije godine, rođena 25. jula 1926. godine na Kamičku, pamti tursku kaldrmu, radnje bogatih trgovaca i mali, čisti grad u kom su živeli čestiti ljudi, koje i danas poštuje. Kada su došle teške godine, Branka nije imala mogućnost da ide u Gimnaziju, iako je to žarko želela. Nikako i ni u čemu se ne oseća nedostatak akademskog školovanja, jer je “srpska Ketrin Hepbern“, kroz rad u pozorištu i susrete sa kvalitetnim, talentovanim ljudima završila, kako sama kaže “sve njene univerzitete“.
Priča o glumi počinje 1942. godine, u Rodinom pozorištu, u kome je igrao i Cane Firaunović. A onda je došao susret sa dr Lazom Petrovićem, stomatologom, koji je prepoznao njen dar za scenu.
- Dr Laza je rekao mojoj mami da dođem kod njega da učim zanat, zubotehniku. I tako sam krenula kod njega i nastavila da statiram u dečjim predstavama. Jednog dana mi je rekao: “Nemoj sutra da dođeš, obavešten sam da ću biti uhapšen, ali ti nastavi da igraš u pozorištu, idi u Zanatski dom.“ I ja sam ga poslušala. Nekako se desilo da su u to vreme u Šabac došli Teja Tadić sa suprugom, Vanjom Marković, Mira Stupica (u to vreme ““ Todorović), Blaženka Katalinić i drugi... Teja je bio šabački Bojan Stupica. Uradio je sve što je bilo u njegovoj moći da od diletantskog napravi profesionalno pozorište u Šapcu. On je od mene stvorio glumicu. Odlazila sam na probe i kad nisam bila u podeli, učila sam od najboljih.
Opšte je mesto da život piše romane, njegovi tokovi i obrti imaju sve literarne motive i ponekad su jači su od svakog romana. Dogodilo se da se Branka zaljubila, napustila pozorište i udala se, ali, majci njenog supruga nije odgovaralo da ima snahu glumicu i taj brak je trajao samo tri meseca.
- Za mene je to bio krah, ali nisam poklekla. Teja Tadić me je primio nazad u pozorište, svi su se trudili i pomagali mi da prebrodim taj period. Na repertoaru je bio “Hajduk Stanko“, ja sam igrala Jelicu, pored imena kao što je Dobrica Milutinović, Blaženka Katalinić, Mira Todorović... Ima jedna scena u trećem činu kada otac otera Jelicu od kuće, ja sama na sceni, opraštam se od svog kreveta, uzmem ono malo stvari da ponesem, suze liju (liju i dok se seća) i kažem: “Kud ću sada?“ Tišina. I odjednom se iz publike čuje: “Dođi kod mene“. Spušta se zavesa, ja plačem i smejem se u isto vreme. Ogroman aplauz.
Priča o glumi počinje 1942. godine, u Rodinom pozorištu, u kome je igrao i Cane Firaunović. A onda je došao susret sa dr Lazom Petrovićem, stomatologom, koji je prepoznao njen dar za scenu.
- Dr Laza je rekao mojoj mami da dođem kod njega da učim zanat, zubotehniku. I tako sam krenula kod njega i nastavila da statiram u dečjim predstavama. Jednog dana mi je rekao: “Nemoj sutra da dođeš, obavešten sam da ću biti uhapšen, ali ti nastavi da igraš u pozorištu, idi u Zanatski dom.“ I ja sam ga poslušala. Nekako se desilo da su u to vreme u Šabac došli Teja Tadić sa suprugom, Vanjom Marković, Mira Stupica (u to vreme ““ Todorović), Blaženka Katalinić i drugi... Teja je bio šabački Bojan Stupica. Uradio je sve što je bilo u njegovoj moći da od diletantskog napravi profesionalno pozorište u Šapcu. On je od mene stvorio glumicu. Odlazila sam na probe i kad nisam bila u podeli, učila sam od najboljih.
Opšte je mesto da život piše romane, njegovi tokovi i obrti imaju sve literarne motive i ponekad su jači su od svakog romana. Dogodilo se da se Branka zaljubila, napustila pozorište i udala se, ali, majci njenog supruga nije odgovaralo da ima snahu glumicu i taj brak je trajao samo tri meseca.
- Za mene je to bio krah, ali nisam poklekla. Teja Tadić me je primio nazad u pozorište, svi su se trudili i pomagali mi da prebrodim taj period. Na repertoaru je bio “Hajduk Stanko“, ja sam igrala Jelicu, pored imena kao što je Dobrica Milutinović, Blaženka Katalinić, Mira Todorović... Ima jedna scena u trećem činu kada otac otera Jelicu od kuće, ja sama na sceni, opraštam se od svog kreveta, uzmem ono malo stvari da ponesem, suze liju (liju i dok se seća) i kažem: “Kud ću sada?“ Tišina. I odjednom se iz publike čuje: “Dođi kod mene“. Spušta se zavesa, ja plačem i smejem se u isto vreme. Ogroman aplauz.
Najnoviji broj
25. april 2024.
