Инфо

Берза

  • aero 1.690 ▲ 0,18%
  • akdm 320 ⚫ 0,00%
  • alfa 33.506 ▼ -0,28%
  • dinnpb 3.490 ▲ 0,29%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.600 ▼ -0,44%
  • ikrb 33 ▲ 6,45%
  • impl 3.050 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.110 ▲ 3,58%
  • niis 679 ▼ -1,31%
  • rso1491 142,05 ▲ 0,10%
  • rso18175 100,94 ▲ 0,86%
  • sjpt 140 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(12. септембар 2013.)
СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ

КАФАНЕ ИЗМЕЂУ РАТОВА

Мислим да је сваки Шапчанин барем једном у животу свратио у неку од градских кафана. Неки су свраћали а неки скоро да нису излазили из њих. Кафеџијама су то били лоши гости. Заузимали су место у кафани, по цео дан сркали ракију, пијани добацивали увреде другим гостима. Често је долазило до свађа и туча у кафани. Између шабачких кафана постојала је велика разлика у изгледу, хигијени, услузи и атмосфери у њима. Једино заједничко било је то што се у кафану улазило са улице. Додуше скоро све су имале и излаз за посебне потребе (бежање).
У Шапцу је радило највише кафана у периоду између два рата. Кафане су често продаване или издаване са комплетним инвентаром па чак и са проституткама, мењали су се власници али не и имена кафана. Шабачке кафане имале су своје устаљене госте и за неке је био резервисан сто. Кафеџија или конобар знао је шта пије стални гост. У кафани су се читале новине које су висиле на зиду постављене у посебан лагани држач направљен од дрвета. Неке кафане имале су и своју кухињу. Служена су народна јела, чорбаст пасуљ, клот гулаш, шкембићи, ,,чорба шок, меса јок“, а радио је и роштиљ. Шабац је имао неколико одличних роштиљџија чији су специјалитети мирисом и квалитетом привлачили госте у кафане. На кафанским столовима налазио се тањир са неколико барених јаја и сланик. Дошавши у кафану гост би појео једно барено јаје и то је била подлога за наручено пиће. Музика ,,уживо“ била је углавном у вечерњим сатима. У бољим кафанама свирали су такозвани салон оркестри а у другим хармоникаш који је и певао. Било је свакаких музичких састава али су они свакако били бољи од неких данашњих ,,свадбарских“.
У кафани ,,Тунел“ налазио се билијарски сто и владала је тишина док се играло. Политичке странке имале су посебне кафане јер је и у оно време било међусобних гложења. У кафани ,,Лаф“ окупљали су се Руси избеглице. Касније они прелазе у кафану хотела ,,Бристол“ на Камичку. Данас је на том месту ,,Нова робна кућа“. Пред Други св. рат у „Лафу“ се састају социјалисти. Кафану је опкољавала жандармерија али је постојао пролаз за ,,повлачење“ у другу улицу. Да би привукли госте у летњем периоду кафеџије су отварали летње баште. Остале су познате баште: „Париз“, „Гранд“, „Касина“ и Ђенића башта у Масариковој улици бр.123.
Судећи по бројним огласима објављеним између два рата у шабачкој штампи у којима се нудила продаја или изнајмљивање кафана многим шабачким кафеџијама посао није цветао. Конкуренција је била велика као и број кафана: „Златна лађа“, „Златни топ“, „Гучево“, „Код Тешмановића“, „Грчка краљица“, „Ђенића кафана“, „Подриње“, „Златан јелен“, „Сарајево“, „Рађевина“, „Српска круна“, „Јелен“„, Последњи грош“, „Опалићева кафана“.
По мом грубом попису урађеном на основу новинских текстова и разговора са педесетак старих Шапчана број кафана у Шапцу износио је око 130 што не значи да је то коначна цифра. Неке од кафана биле су кратког века док су друге радиле и до 30 година. Кафана ,,Беле овце“ са Камичка власника Крсте Јанковића, који је 1912. године умро у Араду, радила је до око 1931. године. Најдуже је радила кафана ,,Девет дирека“ целих 64 године и тако постала најпознатија. Које су биле после ратне кафане, шта се у њима догађало и шабачким кафанским боемима сазнаћете у наставку. Неко је рекао:,,Боље бити пијан, него луд“. Испијмо чашу на екс.
Драгутин Драган Петровић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa