SEĆANjA NA STARI ŠABAC
PODSEĆANjA NA 1945. GODINU
Praksom smo dokazali da smo narod koji brzo zaboravlja svoju prošlost i ono što je naše a lako prihvata sve što je tuđe. Druge zemlje sa puno pažnje čuvaju svoje stare vrednosti - istoriju, ljudska dela, kulturu, održavaju muzeje, pa čak i svojataju tuđa dela i ličnosti ( N. Teslu ). Mi preko noći prihvatamo sve što je novo ne praveći selekciju između dobrog i lošeg, normalnog i nenormalnog ( droga, GMO, gej...) Slabo se držimo one stare izreke: ,,Narod koji ne sačuva svoju prošlost, neće imati budućnost“.
Ovom prilikom tema su stari bioskopi koji su nestali. Od otkrića braće Limijer i prvih filmskih projekcija u Šapcu prošlo je preko sto godina. Tokom tog vremena u Šapcu su stalno radila 3 do 4 bioskopa i po tom broju samo je Beograd bio ispred nas. Posle rata, tačnije 3. jula 1945., u Jugoslaviji je osnovano ,,Državno filmsko preduzeće DFJ“ koje je vršilo strogi nadzor nad radom bioskopa i imalo sklopljen ugovor sa britanskom a nešto kasnije i sa ruskom filmskom distribucijom, od koje je samo 1947. kupljeno preko 400 ruskih filmova i žurnala.
Prvi domaći film ,,Slavica“ gledali smo u šabačkim bioskopima 1946. godine. To je bio prvi JU film i prvi film koji sam gledao sa četiri godine. Sećam se samo pesme mornara i par scena za moj tadašnji uzrast dosta. Možda me je to i navelo da istražujem stogodišnji rad šabačkih bioskopa. U Međuopštinskom istorijskom arhivu Šabac pregledao sam sačuvana dokumenta bioskopa ,,Kasina“ iz posleratnog perioda, koja govore šta je ostalo od tehnike i inventara, nakon odlaska vlasnika Aleksandra Frajzicera u Nemačku. Po zapisniku sačinjenom 7. septembra 1945. On je bioskop ostavio u potpuno ispravnom stanju, u podrumu zgrade 15 tona koksa za grejanje sale i u Narodnoj banci filijala Šabac sumu novca od 81.799 dinara. Samo filmska ton aparatura vredela je 192.000 dinara i ostatak bioskopskog inventara oko 40.000 dinara. Sve navedeno u popisu predao je M. Belovuković iz Šapca a primio činovnik Pavle Zrinji za Državno filmsko preduzeće DFJ. Navedene stvari primio je na čuvanje novopostavljeni rukovaoc Miodrag Balaban. Iz drugog dokumenta vidi se da su procenioci vrednosti bioskopa „Kasine“ bili Jova Pavlović kinooperater, Milutin Milunić, elektromonter i Vladislav Dragutinović, službenik odseka ZUNDSA u Šapcu. U dokumentu (pisan rukom) br. 590/45 navodi se: ,,U smislu odborske sednice održane na dan 8.02.45. g. određuje se za kino-operatera u bioskopu ,,Kasina“ drug Panta Borđoški ...“
Ton bioskop ,,Kasina“ ubrzo je počeo da radi a ja sam devet godina kasnije kao učenik petog razreda od Pante naučio zanat. To znanje mi je omogućilo da 1964. kao vojnik budem kino-operater u bioskopu Doma garde u Beogradu. Panta je kasnije prešao da radi u bioskop ,,Pariz“, a po preporuci Jove Pavlovića (1898.-1976.) na mesto Pantelije Borđoškog (1922.-1998.) došao je da radi Lazar Grujić Lale (1928.-2007.). Za života Lale mi je rekao da 30 godina nije koristio godišnji odmor bojeći se da mu neko ne zauzme mesto. Pomoćnik mu je bio Vidosav Kovačević Parić (1934.-2001.), a glavni za tehniku bio je kino-operater Đorđe Klas (1929.-1987.).
U predratnoj „Kasini“ kao kino-operater radio je Miodrag Mihajlović (1900.-1961.), a u ,,Parizu“ legendarni navijač FK ,,Mačva“ Jovan Pavlović Mečak. Nove tehnike bile su nemilosrdne, televizija i video-rikorderi uz pomoć piraterije uništili su (uništili smo) bioskope. Tužno bi bilo da pišemšta je sve kasnije bilo u ,,Kasini“ i kako ona danas izgleda. Neka nam u sećanju ostane zlatni period šabačkih bioskopa od 1960.-1980. godine, guranje za ulaznice i ,,kartu više“. O tom vremenu (možda) nekom drugom prilikom. Imao je Šabac još bioskopa koji su deo njegove istorije. Možda će u budućnosti grad imati muzej o njima a do tada neka živi film.
Dragutin Dragan Petrović
Ovom prilikom tema su stari bioskopi koji su nestali. Od otkrića braće Limijer i prvih filmskih projekcija u Šapcu prošlo je preko sto godina. Tokom tog vremena u Šapcu su stalno radila 3 do 4 bioskopa i po tom broju samo je Beograd bio ispred nas. Posle rata, tačnije 3. jula 1945., u Jugoslaviji je osnovano ,,Državno filmsko preduzeće DFJ“ koje je vršilo strogi nadzor nad radom bioskopa i imalo sklopljen ugovor sa britanskom a nešto kasnije i sa ruskom filmskom distribucijom, od koje je samo 1947. kupljeno preko 400 ruskih filmova i žurnala.
Prvi domaći film ,,Slavica“ gledali smo u šabačkim bioskopima 1946. godine. To je bio prvi JU film i prvi film koji sam gledao sa četiri godine. Sećam se samo pesme mornara i par scena za moj tadašnji uzrast dosta. Možda me je to i navelo da istražujem stogodišnji rad šabačkih bioskopa. U Međuopštinskom istorijskom arhivu Šabac pregledao sam sačuvana dokumenta bioskopa ,,Kasina“ iz posleratnog perioda, koja govore šta je ostalo od tehnike i inventara, nakon odlaska vlasnika Aleksandra Frajzicera u Nemačku. Po zapisniku sačinjenom 7. septembra 1945. On je bioskop ostavio u potpuno ispravnom stanju, u podrumu zgrade 15 tona koksa za grejanje sale i u Narodnoj banci filijala Šabac sumu novca od 81.799 dinara. Samo filmska ton aparatura vredela je 192.000 dinara i ostatak bioskopskog inventara oko 40.000 dinara. Sve navedeno u popisu predao je M. Belovuković iz Šapca a primio činovnik Pavle Zrinji za Državno filmsko preduzeće DFJ. Navedene stvari primio je na čuvanje novopostavljeni rukovaoc Miodrag Balaban. Iz drugog dokumenta vidi se da su procenioci vrednosti bioskopa „Kasine“ bili Jova Pavlović kinooperater, Milutin Milunić, elektromonter i Vladislav Dragutinović, službenik odseka ZUNDSA u Šapcu. U dokumentu (pisan rukom) br. 590/45 navodi se: ,,U smislu odborske sednice održane na dan 8.02.45. g. određuje se za kino-operatera u bioskopu ,,Kasina“ drug Panta Borđoški ...“
Ton bioskop ,,Kasina“ ubrzo je počeo da radi a ja sam devet godina kasnije kao učenik petog razreda od Pante naučio zanat. To znanje mi je omogućilo da 1964. kao vojnik budem kino-operater u bioskopu Doma garde u Beogradu. Panta je kasnije prešao da radi u bioskop ,,Pariz“, a po preporuci Jove Pavlovića (1898.-1976.) na mesto Pantelije Borđoškog (1922.-1998.) došao je da radi Lazar Grujić Lale (1928.-2007.). Za života Lale mi je rekao da 30 godina nije koristio godišnji odmor bojeći se da mu neko ne zauzme mesto. Pomoćnik mu je bio Vidosav Kovačević Parić (1934.-2001.), a glavni za tehniku bio je kino-operater Đorđe Klas (1929.-1987.).
U predratnoj „Kasini“ kao kino-operater radio je Miodrag Mihajlović (1900.-1961.), a u ,,Parizu“ legendarni navijač FK ,,Mačva“ Jovan Pavlović Mečak. Nove tehnike bile su nemilosrdne, televizija i video-rikorderi uz pomoć piraterije uništili su (uništili smo) bioskope. Tužno bi bilo da pišemšta je sve kasnije bilo u ,,Kasini“ i kako ona danas izgleda. Neka nam u sećanju ostane zlatni period šabačkih bioskopa od 1960.-1980. godine, guranje za ulaznice i ,,kartu više“. O tom vremenu (možda) nekom drugom prilikom. Imao je Šabac još bioskopa koji su deo njegove istorije. Možda će u budućnosti grad imati muzej o njima a do tada neka živi film.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
11. april 2024.
