KOJEKUDE... NjEGOVIM TRAGOM (47)
KARAĐORĐEVI USTANICI
Jedan od najvažnijih problema Karađorđevih ustanika bio je nedostatak oružja i municije (džebane). Dolazili su Karađorđu ljudi naoružani samo sekirom, pijukom ili motikom. Na početku ustanka na svakih sto naoružanih Turaka dolazilo je tri naoružana Srbina. Oružje se uglavnom otimalo od Turaka i svaki je borac sebe naoružavao. O nedostatku oružja i municije najbolje svedoči pismo sekretara Praviteljstvujušćeg Sovjeta Serbskog, Bože Grujovića Petru Novakoviću-Čardakliji u Petrograd: „ Junaka i vojnika imamo dosta, ali nam je za džebanu spreša, i još bi toliko vojske imali da imamo oružja. Džebane i oružja najviše trebamo i svi su Srbi okolo Srbije gotovi, svi nas zovu sebi da s nama zajedno vojuju, samo nemaju oružja.“
Za dalje vođenje vojnih operacija ono malo oružja što su Srbi imali ili kao učesnici na strani carskih Turaka, ili od pljačke Turskih vojnika, nije bilo dovoljno. Zato Karađorđe na jednoj od prvih skupština, koja je održana u Ostružnici od 24. aprila do 3. maja 1804. godine, pored drugih unutrašnjih problema postavlja i pitanje naoružanja vojske. To je bio prvi veliki sastanak nahijskih i ustaničkih starešina otkako su Srbi ustali na oružje. Na ovu skupštinu, koja je počela na Uskrs 24. aprila 1804. godine, pored srpskih starešina bili su pozvani i glavni zemunski trgovci radi pregovora o nabavci municije. Zna se da je Karađorđe održao poseban sastanak sa glavnim snabdevačima ustanika Milošem Uroševićem i Kostom Petrovićem-Dobanovčaninom.
Skupština je rešila da se nađe novac na zajam za podmirenje ratnih potreba, i radi toga su se posle svršetka rada ove skupštine obratili zemunskim trgovcima da im dadu zajam od 50.000 groša.
Još u zimu 1804. godine, tek što je izbio ustanak, mislilo se i na topove. Pravljeni su od trešnjeva stabla. Prve takve topove napravio je kolarski majstor Tanasije iz sela Zagorice pored Topole. Iz trešnjeva stabla izvrteo je dve cevi topovske, dobro ih okovao, natovario na konje i poslao Karađorđu. Ti prvi trešnjevi topovi, koji su više plašili Turke nego što su im mogli zla naneti, izneseni su na Rudnik, postavljeni su na vrh Javor i prvi put su ispaljeni da dadu znak ustaničkoj vojsci da jurišem napadne grad Rudnik u kome se utvrdio zloglasni zulumćar Sali-aga, prozvan „Rudnički bik“. Docnije je bilo i drugih kolarskih majstora koji su dubili trešnjevo stablo i pravili topove, ali ih je malo koji su znali okivati - prskali su, i od sveta toga bilo je slabe koristi. Kada je iz Zemuna došao kovački majstor Jovan Petrović (svi su ga zvali Jovan Kovač), počeo je umešnije okivati trešnjeve topove gvozdenim obručima.
Za dalje vođenje vojnih operacija ono malo oružja što su Srbi imali ili kao učesnici na strani carskih Turaka, ili od pljačke Turskih vojnika, nije bilo dovoljno. Zato Karađorđe na jednoj od prvih skupština, koja je održana u Ostružnici od 24. aprila do 3. maja 1804. godine, pored drugih unutrašnjih problema postavlja i pitanje naoružanja vojske. To je bio prvi veliki sastanak nahijskih i ustaničkih starešina otkako su Srbi ustali na oružje. Na ovu skupštinu, koja je počela na Uskrs 24. aprila 1804. godine, pored srpskih starešina bili su pozvani i glavni zemunski trgovci radi pregovora o nabavci municije. Zna se da je Karađorđe održao poseban sastanak sa glavnim snabdevačima ustanika Milošem Uroševićem i Kostom Petrovićem-Dobanovčaninom.
Skupština je rešila da se nađe novac na zajam za podmirenje ratnih potreba, i radi toga su se posle svršetka rada ove skupštine obratili zemunskim trgovcima da im dadu zajam od 50.000 groša.
Još u zimu 1804. godine, tek što je izbio ustanak, mislilo se i na topove. Pravljeni su od trešnjeva stabla. Prve takve topove napravio je kolarski majstor Tanasije iz sela Zagorice pored Topole. Iz trešnjeva stabla izvrteo je dve cevi topovske, dobro ih okovao, natovario na konje i poslao Karađorđu. Ti prvi trešnjevi topovi, koji su više plašili Turke nego što su im mogli zla naneti, izneseni su na Rudnik, postavljeni su na vrh Javor i prvi put su ispaljeni da dadu znak ustaničkoj vojsci da jurišem napadne grad Rudnik u kome se utvrdio zloglasni zulumćar Sali-aga, prozvan „Rudnički bik“. Docnije je bilo i drugih kolarskih majstora koji su dubili trešnjevo stablo i pravili topove, ali ih je malo koji su znali okivati - prskali su, i od sveta toga bilo je slabe koristi. Kada je iz Zemuna došao kovački majstor Jovan Petrović (svi su ga zvali Jovan Kovač), počeo je umešnije okivati trešnjeve topove gvozdenim obručima.
Najnoviji broj
18. april 2024.
