Berza

  • aero 851 ▼ -5,02%
  • dinnpb 3.650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.040 ▲ 3,90%
  • fito 2.800 ▼ -0,04%
  • irtl 700 ▲ 2,94%
  • jgpk 2.017 ▼ -0,15%
  • kmbn 3.250 ▼ -1,52%
  • kmbnpb 1.297 ▲ 3,76%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • rso19182 104,60 ▲ 1,74%
  • stotn 180 ▼ -10,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.760 ⚫ 0,00%
  • ztpk 460 ▲ 2,22%
(5. decembar 2013.)
SEĆANjA NA STARI ŠABAC

ŠABAČKA MAHALA

Iz vremena ratnih sukoba Turaka i Austrijanaca na prostoru Šapca sačuvano je više karata i ratnih skica koje su crtali Austrijanci. Na jednoj takvoj karti iz 1788. godine nizvodno od tvrđave na obali Save obeleženo je naselje „Ciganka“. Grad Šabac još nije bio formiran i život stanovništva raznih nacionalnosti odvijao se na uzvišenju Bair, gde se danas nalazi Medicinska škola.
Stotinak godina kasnije Šapčanin Ljuba Pavlović nacrtao je skicu koja prikazuje okolinu Šapca u vreme 1807. ““ 1813. godina na kojoj je se nalazi ,,Nova čaršija“ (centar grada) i naselje ,,Mahala“ na Kamičku. Očigledno je da se stanovništvo Ciganke preselilo na novu, svakako povoljniju lokaciju na Kamičku gde se i danas nalazi. Moram da napomenem da je adekvatan naziv kasnijeg naselja ,,Mahala“ a nikla „Cigamala“, kako se ono decenijama nazivalo u gradu i navodilo u štampi. Moguće je da je naselje bilo mešovitog sastava, Srba-,Muhamedanac i Roma (Cigana) i da je vremenom došlo do njihovog razdvajanja. Šabački muzičar i pesnik Mujo I. Milić, član muzičke grupe ,,Milići-Cicvarići“ u svom članku objavljenom u „Šabačkom glasniku“ između dva rata naveo je: ,,Da je postojbina šabačkih muslimana bila Bosna, odakle su su se doselili 1784. godine (što se uklapa sa austrijskom kartom)“. Dakle, pomenute godine doselilo se svega nekoliko familija koje su se nastanile na Bair. Ljudi su se bavili raznim zanatima i sviranjem , a žene su posluživale po kućama. Naši se ljudi nisu nikada slagali sa Turcima i zato su se doselili u Srbiju da bi se družili sa svojom pravom braćom. Mi smo Tursku veru primili silom, o čemu se pozitivno zna u istoriji. Da su Srbi i Muslimani istinska braća dokaz je taj što su se obostrano voleli i slagali. Srbi su nas voleli jer su bili kulturniji i svesni da smo mi njihova braća, a mi smo opet to nekako osećali, nosili ih u srcima čekajući dan, da se sa našom braćom sdružimo. Taj dan je najzad došao, kada je naš besmrtni Kara-Đorđe digao ustanak 1804. godine protiv Turaka. Među ustanicima bio je i jedan veliki deo našeg naroda“.
Mujo Milić naveo je da su mnogi šabački Muslimani u svim ratovima ratovali rame uz rame sa braćom Srbima. Borili se i ginuli. Na Mišaru su poginuli Ahmet Smajlović, Milo Milić i Alija Plavić, koji je pozivao sav muslimanski narod da se digne protiv Turaka. U kasnijim ratovima bio je znatno veći broj muslimanskih boraca. Mnogi su izginuli, a odlikovani su Meha Omerović, Miralem Milić i Mujo Cicvarić 1912. godine. Kada je u Šapcu 1922. godine bila proslava venčanja kralja Aleksandra i princeze Marije od Rumunije, šabački Srbi muhamedove vere u mahali slaveći daj događaj pekli su ovna. Ceo dan su se veselili, a uveče su njihova deca išla kroz grad sa zapaljenim svećama kličući mladencima.
Mujo I. Milić rođen je u Šapcu 1906. godine. Živeo je skromno u šabačkoj Mahali. Bio je član muzičke družine ,,Milići i Cicvarići“ i bio je veoma obrazovan. Napisao je više pesama koje je objavljivao u „Šabačkom glasniku“, a 1933. godine poklonio je ,,Šabačkoj narodnoj knjižnici i čitaonici“ jedan broj vrednih knjiga iz svoje biblioteke.
Svirač i pesnik Milić je imao nežan lirski tenor ali sa svojom violinom jedva da je uspevao da zaradi za hranu. U svojoj maloj kućici u šabačkoj Mahali , pisao je pesme i čitao. Govorio je da je iz „Šabačke čitaonice i knjižnice“ pročitao sve srpske pisce. Obožavao je Janka Veselinovića, Boru Stankovića a posebno književnika Branimira Ćosića rodom iz Štitara. Mujo je pored brojnih pesama 1935. godine povodom ubistva kralja Aleksandra napisao pesmu ,,Mučeniku ““ Spasitelju“ koja je objavljena u ,,Šabačkom glasniku“. Pisao je Mujo i o Mačvi. Njegov život i stvaralaštvo nisu istraženi a u znak sećanja na njega evo nekoliko njegovih stihova pesme o Mačvi: ,,Pitaš me druže, kako je u Mačvi? Dal je još onako kao što je nekad opisao Janko? Dal u njenom lugu slavuj jošte peva? Dal momak s devojkom o ljubavi sneva? Igral jošte kolo lijepi đevojaka, dal sviraju jošte i Tula i Baka?“ Kraj života Muje Milića prekinuo je Drugi sv. rat. Streljali su ga Nemci sa 150 rodoljuba u Klenku 1942. godine na mestu zvanom ,,Šicara“.
Dragutin Dragan Petrović

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa