Инфо

Берза

  • aero 1.690 ▲ 0,18%
  • akdm 320 ⚫ 0,00%
  • alfa 33.506 ▼ -0,28%
  • dinnpb 3.490 ▲ 0,29%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.600 ▼ -0,44%
  • ikrb 33 ▲ 6,45%
  • impl 3.050 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.110 ▲ 3,58%
  • niis 679 ▼ -1,31%
  • rso1491 142,05 ▲ 0,10%
  • rso18175 100,94 ▲ 0,86%
  • sjpt 140 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(5. децембар 2013.)
СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ

ШАБАЧКА МАХАЛА

Из времена ратних сукоба Турака и Аустријанаца на простору Шапца сачувано је више карата и ратних скица које су цртали Аустријанци. На једној таквој карти из 1788. године низводно од тврђаве на обали Саве обележено је насеље „Циганка“. Град Шабац још није био формиран и живот становништва разних националности одвијао се на узвишењу Баир, где се данас налази Медицинска школа.
Стотинак година касније Шапчанин Љуба Павловић нацртао је скицу која приказује околину Шапца у време 1807. ““ 1813. година на којој је се налази ,,Нова чаршија“ (центар града) и насеље ,,Махала“ на Камичку. Очигледно је да се становништво Циганке преселило на нову, свакако повољнију локацију на Камичку где се и данас налази. Морам да напоменем да је адекватан назив каснијег насеља ,,Махала“ а никла „Цигамала“, како се оно деценијама називало у граду и наводило у штампи. Могуће је да је насеље било мешовитог састава, Срба-,Мухамеданац и Рома (Цигана) и да је временом дошло до њиховог раздвајања. Шабачки музичар и песник Мујо И. Милић, члан музичке групе ,,Милићи-Цицварићи“ у свом чланку објављеном у „Шабачком гласнику“ између два рата навео је: ,,Да је постојбина шабачких муслимана била Босна, одакле су су се доселили 1784. године (што се уклапа са аустријском картом)“. Дакле, поменуте године доселило се свега неколико фамилија које су се настаниле на Баир. Људи су се бавили разним занатима и свирањем , а жене су послуживале по кућама. Наши се људи нису никада слагали са Турцима и зато су се доселили у Србију да би се дружили са својом правом браћом. Ми смо Турску веру примили силом, о чему се позитивно зна у историји. Да су Срби и Муслимани истинска браћа доказ је тај што су се обострано волели и слагали. Срби су нас волели јер су били културнији и свесни да смо ми њихова браћа, а ми смо опет то некако осећали, носили их у срцима чекајући дан, да се са нашом браћом сдружимо. Тај дан је најзад дошао, када је наш бесмртни Кара-Ђорђе дигао устанак 1804. године против Турака. Међу устаницима био је и један велики део нашег народа“.
Мујо Милић навео је да су многи шабачки Муслимани у свим ратовима ратовали раме уз раме са браћом Србима. Борили се и гинули. На Мишару су погинули Ахмет Смајловић, Мило Милић и Алија Плавић, који је позивао сав муслимански народ да се дигне против Турака. У каснијим ратовима био је знатно већи број муслиманских бораца. Многи су изгинули, а одликовани су Меха Омеровић, Миралем Милић и Мујо Цицварић 1912. године. Када је у Шапцу 1922. године била прослава венчања краља Александра и принцезе Марије од Румуније, шабачки Срби мухамедове вере у махали славећи дај догађај пекли су овна. Цео дан су се веселили, а увече су њихова деца ишла кроз град са запаљеним свећама кличући младенцима.
Мујо И. Милић рођен је у Шапцу 1906. године. Живео је скромно у шабачкој Махали. Био је члан музичке дружине ,,Милићи и Цицварићи“ и био је веома образован. Написао је више песама које је објављивао у „Шабачком гласнику“, а 1933. године поклонио је ,,Шабачкој народној књижници и читаоници“ један број вредних књига из своје библиотеке.
Свирач и песник Милић је имао нежан лирски тенор али са својом виолином једва да је успевао да заради за храну. У својој малој кућици у шабачкој Махали , писао је песме и читао. Говорио је да је из „Шабачке читаонице и књижнице“ прочитао све српске писце. Обожавао је Јанка Веселиновића, Бору Станковића а посебно књижевника Бранимира Ћосића родом из Штитара. Мујо је поред бројних песама 1935. године поводом убиства краља Александра написао песму ,,Мученику ““ Спаситељу“ која је објављена у ,,Шабачком гласнику“. Писао је Мујо и о Мачви. Његов живот и стваралаштво нису истражени а у знак сећања на њега ево неколико његових стихова песме о Мачви: ,,Питаш ме друже, како је у Мачви? Дал је још онако као што је некад описао Јанко? Дал у њеном лугу славуј јоште пева? Дал момак с девојком о љубави снева? Играл јоште коло лијепи ђевојака, дал свирају јоште и Тула и Бака?“ Крај живота Мује Милића прекинуо је Други св. рат. Стрељали су га Немци са 150 родољуба у Кленку 1942. године на месту званом ,,Шицара“.
Драгутин Драган Петровић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa