PROMOCIJA KNjIGE U ŠABAČKOM POZORIŠTU
ŠABAC ““ MALI PARIZ
Preksinoć je, u prepunoj sali Šabačkog pozorišta, predstavljena knjiga „Šabac ““ Mali Pariz“, o kojoj je naš list pisao još dok je bila u rukopisu. Na promociji su govorili: Milivoje Glišić, novinar i književnik, Dragoslav Mićić, publicista i novinar, Tatjana Marković, viši kustos Narodnog muzeja, Dragorad Kovačević, izdavač i Petar Savković, doajen srpskog novinarstva, koji je priredio knjigu.
Na više od pet stotina strana, Savković je objedinio zapise preko sto pedeset pisaca, istoričara, slikara, fotoreportera o svojstvima i osobenostima Šapca. Pedantno je birao tekstove poznatih autora sa sadržajem i pravopisom iz vremena nastanka rukopisa.
- Otuda ta jasnoća predstave o Šapcu. Dočarana otvorenim vidicima prošlosti i znamenitim ličnostima. Odslikana bitnim nijansama iz istorije, društvenog, ekonomskog, političkog, obrazovnog, kulturnog i sportskog života Šapca i Šapčana. To olakšava da ova knjiga može da se čita i „preko reda“, po poglavljima, u zavisnosi od interesovanja za pojedine oblasti života i stvaralaštva. Iskusnim perom, Petar je, na taj način, učinio ovu knjigu životnom, prijemčivom, neophodnom, rekao je Mićić, koji je takođe priredio knjigu o Šapcu, koja je izašla 1991. godine.
Savković je u predgovoru napisao: „Mnoge okolnosti su učinile da je Šabac bivao u vrtlogu istorije. Nije slučajno Zmaj Ognjeni Vuk rekao da je on „oko sultanovo“, ili azijski arheolog i putopisac Feliks Kanic da je „Mali Pariz“, a Francuzi su ga nazvali „Srpskim Verdenom“.
- Šabac je „grad svetlosti“, bez obzira na strašne tragedije, uvek je nicao ponovo, kao Feniks iz pepela. Pored privilegije da bude tik uz granicu sa Austro-Ugarskom, za šabački duh najzaslužniji je Jevrem Obrenović, koji je imao smisla da podrži prave vrednosti i okupi ljude od uma i pera. Šabac nije samo u prošlosti imao velike ljude, ima ih i sad, koji sigurno ovde pritajeno žive iz nemoći da puste dovoljno glasno svoje znanje. Takve ljude bi trebalo podržavati, a mlade regrutovati, jer Šabac je grad koji ima takvu bistrinu uma koju nisam video u Evropi, naglasio je Savković.
Priređivač je, sasvim izvesno, uložio ogroman trud, i za tri godine, koliko je knjigu pripremao, „i sam mnogo o Šapcu saznao“. Nije bez simbolike što je monografija izašla baš ove godine, kada obeležavamo sto godina od početka Prvog svetskog rata, u kom je Šabac sa okolinom najviše stradao. Možda je i to jedan od razloga što se autor odrekao svog honorara.
- Ovo nije klasična istorijska knjiga. Savkovićeva istorija je mnogo kompletnija, zato što je to istorija svakodnevnog života od nastanka Šapca do danas. Kroz ovu knjigu, može se pratiti razvoj ovog grada, a grad čine ljudi, u svim sferama, što je mnogo više od činjenice da je imao prvu bolnicu, apoteku i muzičku kapelu u Srbiji, istakao je Glišić.
O knjizi koja pokriva sve aspekte društvenog života, Tatjana Marković je, shodno svojoj struci, akcentovala dva poglavlja, arhitekturu i likovnu umetnost:
- Zanimljiv je osvrt na slikare koji su boravili u Šapcu u 19. veku, o kojima se malo zna. Tri najznačajnija imena - Uroš Knežević, Pavle Simić, (koji je uradio ikonostas u Sabornom hramu) i Georgije Bakalović, postavili su osnove razvoja likovne umetnosti u Šapcu. Savković je predstavio čitav 20. vek, odabirajući tekstove likovnih kritičara čiji je rad zasnovan na stručnosti. Iz perioda koji se završava krajem 20 veka, autor se opredelio da piše o Branislavu Nikoliću i Slobodanu Peladiću, citirajući Ješu Denegrija i Kostu Bogdanovića.
Monografija „Šabac ““ mali Pariz“ je bila u potrazi za izdavačem više od pet godina, ali je, na radost Šapčana, IK „Orion art“ iz Beograda, koju smo takođe predstavili u jednom od brojeva „Glasa Podrinja“, imala sluha za ovo kapitalno delo.
Na više od pet stotina strana, Savković je objedinio zapise preko sto pedeset pisaca, istoričara, slikara, fotoreportera o svojstvima i osobenostima Šapca. Pedantno je birao tekstove poznatih autora sa sadržajem i pravopisom iz vremena nastanka rukopisa.
- Otuda ta jasnoća predstave o Šapcu. Dočarana otvorenim vidicima prošlosti i znamenitim ličnostima. Odslikana bitnim nijansama iz istorije, društvenog, ekonomskog, političkog, obrazovnog, kulturnog i sportskog života Šapca i Šapčana. To olakšava da ova knjiga može da se čita i „preko reda“, po poglavljima, u zavisnosi od interesovanja za pojedine oblasti života i stvaralaštva. Iskusnim perom, Petar je, na taj način, učinio ovu knjigu životnom, prijemčivom, neophodnom, rekao je Mićić, koji je takođe priredio knjigu o Šapcu, koja je izašla 1991. godine.
Savković je u predgovoru napisao: „Mnoge okolnosti su učinile da je Šabac bivao u vrtlogu istorije. Nije slučajno Zmaj Ognjeni Vuk rekao da je on „oko sultanovo“, ili azijski arheolog i putopisac Feliks Kanic da je „Mali Pariz“, a Francuzi su ga nazvali „Srpskim Verdenom“.
- Šabac je „grad svetlosti“, bez obzira na strašne tragedije, uvek je nicao ponovo, kao Feniks iz pepela. Pored privilegije da bude tik uz granicu sa Austro-Ugarskom, za šabački duh najzaslužniji je Jevrem Obrenović, koji je imao smisla da podrži prave vrednosti i okupi ljude od uma i pera. Šabac nije samo u prošlosti imao velike ljude, ima ih i sad, koji sigurno ovde pritajeno žive iz nemoći da puste dovoljno glasno svoje znanje. Takve ljude bi trebalo podržavati, a mlade regrutovati, jer Šabac je grad koji ima takvu bistrinu uma koju nisam video u Evropi, naglasio je Savković.
Priređivač je, sasvim izvesno, uložio ogroman trud, i za tri godine, koliko je knjigu pripremao, „i sam mnogo o Šapcu saznao“. Nije bez simbolike što je monografija izašla baš ove godine, kada obeležavamo sto godina od početka Prvog svetskog rata, u kom je Šabac sa okolinom najviše stradao. Možda je i to jedan od razloga što se autor odrekao svog honorara.
- Ovo nije klasična istorijska knjiga. Savkovićeva istorija je mnogo kompletnija, zato što je to istorija svakodnevnog života od nastanka Šapca do danas. Kroz ovu knjigu, može se pratiti razvoj ovog grada, a grad čine ljudi, u svim sferama, što je mnogo više od činjenice da je imao prvu bolnicu, apoteku i muzičku kapelu u Srbiji, istakao je Glišić.
O knjizi koja pokriva sve aspekte društvenog života, Tatjana Marković je, shodno svojoj struci, akcentovala dva poglavlja, arhitekturu i likovnu umetnost:
- Zanimljiv je osvrt na slikare koji su boravili u Šapcu u 19. veku, o kojima se malo zna. Tri najznačajnija imena - Uroš Knežević, Pavle Simić, (koji je uradio ikonostas u Sabornom hramu) i Georgije Bakalović, postavili su osnove razvoja likovne umetnosti u Šapcu. Savković je predstavio čitav 20. vek, odabirajući tekstove likovnih kritičara čiji je rad zasnovan na stručnosti. Iz perioda koji se završava krajem 20 veka, autor se opredelio da piše o Branislavu Nikoliću i Slobodanu Peladiću, citirajući Ješu Denegrija i Kostu Bogdanovića.
Monografija „Šabac ““ mali Pariz“ je bila u potrazi za izdavačem više od pet godina, ali je, na radost Šapčana, IK „Orion art“ iz Beograda, koju smo takođe predstavili u jednom od brojeva „Glasa Podrinja“, imala sluha za ovo kapitalno delo.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
