SVE SU TO DRUGI U NAMA

Svaki čovek potiče iz svog detinjstva, rekao je francuski književnik i ratni pilot Sent Egziperi, pisac čuvene knjige Mali princ.
Sve što je u nama nije naše, u nama je deo predaka, deo sutrašnjeg života, deo budućnosti, samo je maleni deo našeg ličnog u nama, rekao je jedan od graditelja sveta, nemački pesnik Gete.
Jedino stvaraoci grade istinu, koja ulepšava čoveka, rekao je Maksim Gorki. Svi ostali žitelji naše zemlje služe se istinama da bi unakazili jedan drugoga.
O onima, koji su nešto postigli mi se trudimo i danju i noću da dokažemo: oni su isti kao mi, oni su nesrećni i grešni, to što su postigli, to smo mogli i mi, ništa oni nisu bolji od nas.
Svakom se slučajnom padu poštenog čoveka radujemo, svako nas dobro i svako nas zlo podjednako uznemiruje. Velike uspehe drugih ljudi pratimo sitnim pakostima, opakom žeđu za osvetom, i licemernim moralom.
Za ilustraciju karaktera našeg čoveka najbolje će poslužiti Ezopova basna Lisica i drvoseča iz šestog veka pre naše ere.
Bežeći od lovaca opazi lisica nekog drvoseču i zamoli ga da je sakrije. Drvoseča joj reče da uđe u njegovu kolibu. Kad stigoše lovci, drvoseča im kaza da nije video lisicu, ali im je rukom dao znak da je u kolibi. Lovci ne obratiše pažnju na ruku, nego na reči, i odoše dalje. Lisica izađe iz kolibe i ode svojim putem. Drvoseča je pozva i izgrdi što mu se nije zahvalila za spaseni život. Tada mu lisica odgovori: “Tvoje ruke i tvoje reči nisu govorile isto“.