Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(1. januar 2015.)

HRISTOS SE RODI, VAISTINU!

Živimo u vremenu prorokovanom kao „vreme kada će ohladneti ljubav mnogih“, skriveni u svojim pećinama, udobno smešteni iza svojih „sokoćala“, otuđeni jedni od drugih. Ubeđeni u sopstvenu ispravnost, zaboravljeni u metežu i ispraznosti sveta u kome vekujemo, u večitim podelama, pitamo se da li ćemo dostojno proslaviti Božić, posle Vaskrsa, najradosniji hrišćanski praznik?
Od mnogobrojnih poslanica i beseda, odlučili smo se za jednu, izgovorenu i zapisanu u Ohridu 1926. godine, našeg „savremenika“, vladike Nikolaja Velimirovića, koja je i danas aktuelna, zato što nas podseća da smo ovde da služimo jedni drugima, dakle, da volimo, „da se ne delimo, da se postojimo.“
O SLUŽBI SINA BOŽJEGA
Hristos se rodi, draga braćo i sestre!
Rodi se kao slabačko dete Onaj koji je nebesa utvrdio silom svojom. Rodi se u tami peštere vitlejemske Onaj koji je svetlost svetu, svetlost angelima i ljudima. Rodi se kao sluga Onaj kome heruvimi i serafimi služe od stvorenja sveta dan i noć pevajući mu: svjat, svjat, svjat Gospod Savaot. Kao sluga je došao na zemlju, kao sluga poslužio ljudima, kao junak sve otrpeo, i kao Bog vaskrsao, da bude sudija svim živim i mrtvim.
Od svih njegovih božanskih reči ja hoću danas da vam napomenem samo jednu svetu i spasonosnu reč, koja u današnje vreme može biti lek mnogim bolesnim dušama, bolesnim od sebičnosti i vlastoljublja: Ta reč glasi: a ja sam među vama kao sluga. I još je On tu reč ponovio pred svetim apostolima svojim rekavši im, da nije došao da mu služe nego da služi (Mat. 20, 28). Pa kad je On, Car careva, došao kao sluga da služi ljudima, šta je ostalo nama? Kad vinogradar koji je lozu zasadio, stoji na službi, kako da loza ne stoji na službi? Kad drvodelja služi, kako drvo da ne služi? Kad se majstor ne stidi služiti, kako sprava majstorova da se stidi služiti? O, braćo moja, na nebu se caruje, na zemlji se služi. Zemlja je poprište službe, i svaka tvar koja se na zemlji javi, mora da služi. I kad se Tvorac novih tvari spustio na ovo poprište službe, i On je morao da služi Svojim primerom. On je pokazao, da se samo služenjem na zemlji zadobije carovanje na nebu.
Ali u naše dane, na žalost mnogo se namnožilo ljudi, koji mrze svaku službu i koji smatraju prokletstvom služiti ma kome. To su bolesne duše, preteške i sebi i drugima, i državi i čovečanstvu. Njihova bolest dolazi otuda, što su one zaboravile, da je zemlja poprište službe, i da su one poslane u ovaj svet na službu. Sin Božji nije tražio prvenstva nego je prao noge učenicima svojim, a svi savremeni bolesnici boluju od grozničave žudnje za prvenstvo. Sin Božji nije isticao svoja prava nego samo svoju službu, a ovi ističu samo prava svoja. Sin Božji nije žudeo za vlašću, a ovi pomračiše i ozlobiše sve svoje dane na zemlji opakom strašću za vlašću. Ne bore se danas za prvenstvo samo veliki nego i mali. Ne rvu se za pravo samo umni nego i neumni, i tako se izjednačuju u bezumlju i jedni i drugi. Ne otimaju se za vlast i prvenstvo samo ljudi po velikim gradovima nego i po varošicama i selima. Partijska podela i kavga oko prvenstva uhvatila je korena i među vama, koji ste do juče u ropstvu pod Turcima bili kao hrišćani ujedinjeni i složni. Tom podelom i kavgom prlja se i ponižava sloboda, za kojom ste toliko čeznuli i koju ste najzad dobili Božjom voljom i požrtvovanjem mnogobrojne braće vaše. A ta partijska podela i kavga naroda mnogima služi samo na to da bez truda i bez službe dođu do bogatstva i vlasti. Ja znam, da vi to u duši ne odobravate. Kad god sam putujući po eparhiji, o tome s vama razgovarao, doznao sam, da i vi sami mrzite tu podelu i kavgu. Pa kad je mrzite, vi je i odbacite. Podelom se ne dolazi do mira niti kavgom do sreće. Gle, niko nije imao takav mir duševni kao Gospod Hristos, a On je bio sluga svima. Kao neumoran sluga svima On nam je pokazao svojim primerom, da se mir zadobija službom i da se sreća postiže trudom na izmirenju drugih. Ko služi ljudima, ima mir s ljudima, i kroz taj mir zadovoljstvo života. A ko još i tvori mir među ljudima, taj oblači sebe u dostojanstvo sina Božijega, jer je sam Gospod rekao: Blago mirotvorcima jer će se sinovi Božji nazvati (Mat. 5, 9). Zato danas, kad slavimo rođenje Sina Božijega, setimo se, da je On došao kao sluga na zemlju, da posluži spasenju ljudi, i zavetujmo se i mi biti slugama Boga i svojih bližnjih. Svako časno zanimanje jeste služba, i svaki položaj među ljudima, bez obzira koliko je znatan ili neznatan, treba razumeti kao službu, te prema tome svaki treba da se trudi da izvrši do kraja svoju službu na slavu Boga i na dobro svojih bližnjih. Na Strašnome sudu neće nas Sudija pitati, koliko smo se na zemlji, na ovom poprištu službe, častili i gozbili, i koliko smo bogatstva nagomilali, i koliko smo se položajem uzdigli iznad drugih ljudi, nego koliko smo poslužili na slavu Njegovu i na dobro bližnjih. Prema svojoj službi svaka će duša primiti platu od pravednog Sudije.
Gospod je došao da posluži ljudima iz ljubavi prema ljudima. Jer ljubav se pokazuje kroz služenje. Ko ima veću ljubav taj više i služi. A Hristova je ljubav najveća, zato je i Njegova služba bila najveća, najteža i najneumornija - služba do suza, krvi i smrti na krstu! Zato, braćo, poklonimo se službi Sina Božjega; poklonimo se ljubavi Njegovoj, poklonimo se i pomolimo mu se: da nas obasja svetom verom, da utvrdi mir i dobru volju u nama i među nama, da nam oprosti grehe naše, da nas isceli od gordosti i svake zlobe. Poklonimo se i pomolimo se, da nam svima pomogne milošću i silom svojom, da bi umireni, ujedinjeni, oprošteni, isceljeni i nadahnuti duhom Njegovim, mogli verno poslužiti slavi imena Njegovog, i da bi radosna srca mogli zapevati angelsku pesmu: Slava Bogu na visini, mir na zemlji i dobra volja među ljudima! Slava Sinu Božijem Jedinorodnom, sa Ocem i Duhom svetim, Trojici Svetoj, Jednorodnoj i nerazdelnoj, sada i na vek veka. Amin.
Božićna poslanica - Ohrid 1926. g.
POČETAK PRAZNOVANjA
Slavljenje Božića počelo je u četvrtom veku, zato što prvi hrišćani nisu praznovali rođendane. Oni su imali u vidu reči mnogostradalnog Jova: „Ne bilo dana u koji se rodih, i noći u kojoj rekoše: rodi se dete“ (Knjiga o Jovu, 3, 3) i slavili su mučenički kraj hrišćana. U prvim hrišćanskim vekovima, crkva je slavila praznik Bogojavljenja, kada je Spasitelj kršten, a kasnije je ovom prazniku dodato i sećanje na Hristovo rođenje. Iz besede svetog Grigorija Niskog 380. godine, saznajemo da su verni u Kapadokiji slavili Božić 25. decembra. Zahvaljujući svetom Jovanu Zlatoustom, ovaj praznik je uveden u Antiohiji, a kasnije, na predlog svetog Vasilija Velikog i u Carigradu.
BOŽIĆNI TROPAR
Rođenje Tvoje, Hriste, Bože naš,
zasija svetu svetlost razuma,
jer u njemu oni koji zvezdama služahu
od zvezde se naučiše
da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde,
i Tebe da poznaju s visota Istoka,
Gospode, slava Tebi.

Priredila: M. Filipović

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa