Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(1. januar 2015.)
GRADONAČELNIK ŠAPCA NEBOJŠA ZELENOVIĆ

GODINA RAZGOVORA GRADA I PRIVREDNIKA

“Radujem se 2015. godini, iako znam da će biti teška. Radujem se jer znam da ćemo završiti gradski bazen, urediti centralni trg i druge javne površine. Verujem da će u Šabac doći novi investitori i da će ovo biti godina intenzivnih razgovora Grada i privrednika koji će dovesti do otvaranja novih radnih mesta, većeg zapošljavanja“, ističe gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović
Protekla godina, u životu grada Šapca može poneti naziv “godina izazova“. Velike poplave u maju i turbulentna politička dešavanja tokom vanredne situacije na površinu su izneli brojne probleme koje je trebalo rešiti u što kraćem vremenskom periodu. Kao prioritet se izdvojila stabilizacija sistema, a po oceni Nebojše Zelenovića, koji je tih dana imenovan za gradonačelnika, najveći uspeh je što Grad 2014. godinu završio bez gubitaka, odnosno sa izmirenim obavezama prema svima.
- Postao sam gradonačelnik nakon svih dešavanja vezanih za poplavu i odbranu Šapca. Uspeli smo da stabilizujemo sistem, i izađemo iz svega bez dodatnih opterećenja te zajedno sa državom uđemo u postupak nadoknade štete prema građanima. Bilo je evidentno da se gradski budžet prvih šest meseci nije punio prema predviđenoj dinamici. Smatrao sam da je to stanje neodrživo i da ga treba što pre preseći. Odmah smo usvojili rebalans, sa idejom da 574 miliona dinara manje potrošimo, jer su nam prihodi dozvoljavali da se urade samo najneophodnije stvari. Ono što je meni najbitnije je, da smo nakon svih tih nestabilnosti i preispitivanja unutar sistema i naših sposobnosti unutar grada, izašli na pravi put i učinili da Šabac nakon 2014. godine nikom ne duguje ništa. Dakle, odgovornim ponašanjem prema novcu, završili smo godinu bez gubitaka sa izmirenim obavezama prema poljoprivrednicima, prosvetnim radnicima, privrednicima, korisnicima socijalne pomoći.
Protekla godina ostaće upamćena i po zatvaranju deponije na Dudari. Smeće iz Šapca je krenulo put regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici. Šta je sve uticalo da dođe do povećanja računa za ovu uslugu?
- Tragično je da smo više od dve decenije živeli sa tim da se smeće odlaže na samo 300 metara od centra grada. To stanje je postalo neodrživo. Deponija je morala da bude zatvorena. Zatrpana zemljom, i dalje je tu, ali se ne oseća i ne vidi. Sa druge strane smo sve učinili da profunkcioniše transfer stanica i da se smeće redovno odvozi u Sremsku Mitrovicu i tamo trajno odlaže. A to košta. Košta tačno onoliko koliko košta i građane Sremske Mitrovice, pošto su naša dva grada partneri u ovom međunarodnom projektu.
Naime, za izgradnju deponije mi smo dobili 80 odsto sredstava od Evropske unije kao grant, ali smo se i obavezali da ćemo njeno postojanje učiniti održivim, i da ćemo po zatrpavanju prve rupe na njoj od postojećeg novca moći napraviti novu kasetu. To je dovelo do toga da se na računu građana pojavi nova stavka “deponovanje smeća“. Naravno da smo mi i do sada deponovali smeće, ali na našu deponiju, ali sada je potrebno to smeće odvesti 30 kilometara od Šapca, kompresovano i spakovano, a to nešto košta. Ta cifra je 16,5 evra po toni sa PDV a kada se podeli sa brojem građana to je 2,5 dinara po metru kvadratnom stambene površine. Smatram da 125 dinara za stan od 50 kvadrata nije puno. Ne kažem da je lako, ali to je jedan evro mesečno koji plaćamo da se naše smeće trajno odloži na ekološki ispravnu, sanitarnu deponiju.
Grad Šabac je prvi u Srbiji čijim se hartijama od vrednosti trgovala na Beogradskoj berzi. Emisija dugoročnih gradskih obveznica, vrednosti od 400 miliona dinara je u potpunosti realizovana, čime su obezbeđeni svi uslovi za izgradnju i rekonstrukciju gradskog bazena.
- Kada pričamo o municipalnim obveznicama ja uvek moram da spomenem da u toj priči nije najbitnija samo činjenica da ćemo na kraju imati bazen. Bitno je i to što mi ne bismo uspeli da se kvalifikujemo za jedan tako ozbiljan posao a da prethodno nismo prošli razne komisije, revizije, inspekcije koje su utvrdile da smo jedna ozbiljna i poštena gradska uprava. To je zaključak izveden na osnovu bilansa poslovanja, izveštaja i računa u protekle tri godine. Sa druge strane, to govori o tome da nismo prezaduženi, jer prezaduženi gradovi ne mogu da uđu u jedan ovakav posao jer oni garantuju budžetom i finansijama da će vratiti novac koji dobiju.
Dobra veza između građana, preduzetnika i grada je rezultirala time da svih 400 miliona obveznica bude prodato. Uglavnom su ih otkupile velike koorporacije i banke, ali su i građani kupovinom 26 miliona obveznica dali značajan doprinos.
Po meni Šabac treba da bude grad bez neplivača, grad u kojem se deca rađaju i rastu zdravo. Druga tačka je da grad ove veličine zaslužuje zatvoreni bazen, i ukoliko i dalje sve bude teklo po planu, u šta nemam razloga da sumnjam, očekujem da će radovi biti završeni i pre krajnjeg roka, jula 2015. godine.
Šta su najznačajnije stavke budžeta za 2015. godinu? Čime ste se najviše rukovodili prilikom njegovog planiranja?
-Budžet je rezultat političkog dogovora na nivou grada. Dogovora sa svim ljudima koji čine vladajuću koaliciju da postignemo najjači efekat sa novcem kojim raspolažemo. To pre svega znači da smo se potrudili da najviše utičemo na one segmente društva koji su najugroženiji. Povisili smo sredstva za socijalnu zaštitu, poljoprivredu, obrazovanje. Budžet za 2015. godinu je isplaniran nakon dugog niza konsultacija i sastanaka sa svim relevantnim činiocima života grada. Došli smo do cifre od 2.600.000.000 dinara prihoda koji se moraju utrošiti na najefektniji mogući način.
Raniji budžeti su uvažavali nečije želje i potrebe različitih kategorija interesnih grupa, ali budžet nije “spisak lepih želja“ ili ispunjenje praznih obećanja. Budžetska sredstva su određena masa novca koja se mora potrošiti pametno na opštu korist građana Šapca. Tako da nećemo potrošiti 1.300.000 evra na učešće u podzemnoj garaži, nećemo dotirati rad ni jednog javnog preduzeća, i bazen neće koštati pet miliona evra nego upravo onoliko koliko je koštao na tenderu. Odnosno, vodeći odgovornu politiku i kvalitetno planirajući rashode, iz budžeta samo izbacili sve ono što je u ovom trenutku nepotrebno, a kao prioritet izdvojili socijalnu zaštitu, poljoprivredu i obrazovanje.
Ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju je već godinama u vrhu prioriteta grada Šapca. Pored postojećih subvencija, da li su planirane i neke nove podsticajne mere?
- Kada je reč o poljoprivredi ovde je ukupan planirani iznos sredstava 83 miliona dinara, a od toga 75 miliona su direktne subvencije u proizvodnju. To se odnosi uglavnom na sve one mere koje su dale dobre rezultate u prethodnom periodu: kopanje dubinskih bunara u Pocerini, subvencionisanje kamate republičkih kredita kako bi naši proizvođači vraćali samo onoliko novca koliko i pozajme od banaka. Posebna stavka su izdvajanja za subvencionisanje osemenjavanje stoke u cilju podizanja stočnog fonda. Imali smo razgovore sa turskim, italijanskim i makedonskim mlekarima zainteresovanim da pokrenu proizvodnju i preradu mleka u ovom kraju. Da bi do toga došlo mi smo morali da usvojimo mere koje će dovesti do formiranja jedne kvalitetne sirovinske baze u ovom području, a to je moguće samo ako imamo dovoljno vode i dovoljno krava.
Zahvaljujući izuzetnom zalaganju zaposlenih u Direkciji za poljoprivredu koji su sagledali potrebe svih naših proizvođača i posvetili pažnju problemu usitnjenih gazdinstava, svi koji se bave bilo kojom vrstom poljoprivredne proizvodnje ovaj put će biti uključeni u neki koncept subvencionisanja. Sa druge strane, mi kao Grad smo doneli odluku da svako ko dođe u Šabac sa namerom da investira u prehrambenu industriju i ima nameru da zaposli preko 100 ljudi dobije 50 odsto popusta. Smatramo da takva vrsta investicije zaslužuje veliku pažnju, jer se njome veže veliki broj malih proizvođača i akumuliraju sva sredstva na jednom mestu. Samo na ovakav način ćemo imati posle dužeg vremena preradu naše sirovine u finalni proizvod koji ide dalje u izvoz. Iskreno smatram da će se grad Šabac, zbog svega navedenog, uskoro izdvojiti kao jedan od najozbiljnijih poljoprivrednih krajeva u Srbiji.
Kada govorimo o prehrambenoj industriji, krajem oktobra je vlasnik istambulske mlečne industrije “Ihtimat“ boravio u Šapcu. Bilo je reči o izgradnji nove mlekare. Šta se dešava po tom pitanju?
- Za ovaj kraj nije pokazala interesovanje samo turska mlekara. Razgovarali smo i sa Italijanima, a makedonska mlekara od ranije poseduje hektar zemlje u našoj industrijskoj zoni mislim da će ove godine početi sa izgradnjom postrojenja. Ono što se desilo sa Turcima je da su se predomislili oko kupovine zemljišta jer žele da ulože u postojeću Šabačku mlekaru. Odnosno, u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, žele da uđu u aranžman sa Šabačkom mlekarom, i uskoro očekujemo razgovore o budućnosti ove saradnje. Praktično, oni će svakako investirati u Šabac, ali preko već postojećih proizvodnih pogona. Šabačka mlekara ima razrađeno tržište u Evropi i Rusiji, te mislim da je Turcima to bilo posebno primamljivo, a sa druge strane nama je u interesu da sačuvamo svih 400 radnika ove fabrike na njihovim radnim mestima i obezbedimo im sigurnu budućnost.
Spomenuli ste popust od 50 odsto za investitore koji ulažu u prehrambenu industriju i zapošljavaju preko 100 radnika. Šta je sa ostalim merama koje bi trebalo da povećaju atraktivnost Šapca za inostrana ulaganja?
- Da se razumemo, neće investitori doći ovde ako im mi nešto poklonimo. To je zabluda. Zabluda je da će neko ko treba da investira pet miliona evra ili više u proizvodnju doći samo zato da bi dobio popust od 50.000 evra. Suština je da on kada dođe u Šabac shvati da je došao među ozbiljne ljude koji će mu omogućiti da nešto zaradi. A to će moći ako ovde postoji adekvatna, stručna radna snaga, ako brzo može da dođe do svih građevinskih dozvola, ako postoji dobra veza sa Republikom.
Kakva je sada saradnja sa republičkim organima vlasti?
- Do sada sam se trudio da imamo dobru komunikaciju sa Republikom. Bilo kroz projekte: grad Šabac je dobio najviše novca (80 miliona dinara) za podizanje nivoa obrazovanja, potom sa Ministarstvom građevine smo zajedno uradili obilaznicu oko Drenovca na magistralnom putu ka Sremskoj Mitrovici (po principu pola pola), nedavno smo se dogovorili sa „Srbija Vodama“ oko zajedničkog nastupa pred Međunarodnim komisijama za izgradnju nasipa. Dakle, saradnja je dobra.
Činjenica da je u toku sedam oglasa za kupovinu zemljišta što domaćih što stranih investitora govori o tome da postoji interesovanje za ulaganje u Šabac. Međutim, investiranje je smanjeno u celoj Srbiji, i to je naša realnost, ali uprkos tome se trudimo da budemo atraktivniji od drugih gradova u zemlji. To kao što sam rekao ne možemo biti ako nekom poklonimo nešto, već ako vodimo administrativne procedure umesto investitora. U tom smislu je dobro što je donet Zakon o planiranju i izgradnji kojim je smanjen rok za izdavanje građevinskih dozvola. Potom, naša prednost je što imamo potpuno opremljenu industrijsku zonu, vezu sa Bosnom i Hrvatskom, Beogradom. Drumski, rečni, železnički saobraćaj. Problem je što nemamo auto put, i iskreno ću se truditi da i on bude rešen jer je to preduslov za dolazak većih investitora.
Krajem 2014. godine, predata je parcela kod autobuske stanice “Lidlu“. Kako biste ocenili iskustva sa ovom nemačkom kompanijom?
- Prodali smo parcelu “Lidlu“, i ni u jednoj od 20 tačaka sa kojima imaju saradnju, po njihovom tvrđenju, nisu imali uspeha kao sa nama. Prema ugovoru, parcela je trebala da im bude predata 31. 12., a mi smo posao završili ranije i time se pokazali kao ozbiljan i dobar partner jednoj nemačkoj kompaniji. Pošto smo pre zadatog roka ispoštovali svoje obaveze, nemamo razloga da sumnjamo da će i oni ispoštovati sve što je dogovoreno. Imali smo pregovore i sa drugim nemačkim firmama koje se bave sličnom delatnošću i imam razloga da se nadam da ćemo i u budućnosti imati dobru saradnju.
Poslednjih meseci je intenzivirano gostovanje programa institucija kulture u seoske sredine. Koliko će se i u buduće voditi računa o tome?
- Često kada pričamo o selu mi se baziramo na poljoprivredu, ali život na selu nije samo obrada zemlje, već naši građani koji žive na seoskom području imaju ista prava kao i ostali, prava na iste sadržaje u kulturi, obrazovanju. Šabac je prethodnih godina dosta radio na tome, a to će se i u budućnosti nastaviti. Pri tome, ono što mogu da obećam je da ćemo se u budućnosti baviti suštinskim stvarima a ne samo formom.
To znači?
- Suština je da ti ljudi počnu da odlučuju o svom novcu. Svi oni imaju pravo da ono što se prikupi od poreza na imovinu u selu tu i ostane. Mi smo učinili prvi korak u tom smeru, a sledeći je da se urede neke buduće gradske opštine i da one počnu da troše novac prema utvrđenim zahtevima. Namera nam je da u doglednom periodu Šabac počne da liči na savremene evropske gradove gde građani odlučuju o svom novcu i svom razvoju. Mi smo postavili poverenike u sve mesne zajednice. To nisu ljudi koji vode matične knjige, već gradski poverenici koji su u neposrednoj komunikaciji sa građanima i kao ispostava gradske uprave završavaju sve poslove u tom mestu, tako da građani ne moraju da se muče i dolaze do gradske uprave kako bi ostvarili neko pravo. Ti poverenici bi trebalo vremenom da prerastu u sekretare nekih budućih gradskih opština u kojima će se odlučivati o obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, putnoj mreži, politici u poljoprivredi... Ni jedan deo Srbije nije isti da bi se njime iz Beograda upravljalo, tako da ni jedan deo Šapca nema iste potrebe da bi se o njima iz jednog centra odlučivalo. Ako je ovakav sistem mogao da zaživi u Americi, Švajcarskoj, zašto ne bi i kod nas.
Poruka za 2015. godinu?
- Radujem se 2015. godini, iako znam da će biti teška. Radujem se jer znam da ćemo završiti gradski bazen, urediti centralni trg i druge javne površine. Verujem da će u Šabac doći novi investitori i da će ovo biti godina intenzivnih razgovora Grada i privrednika koji će dovesti do otvaranja novih radnih mesta, većeg zapošljavanja.

T.Trifković

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa