ZASNIVANjE I KORIŠĆENjE SEJNIH TRAVNjAKA
IZVOR KVALITETNE STOČNE HRANE
Proizvodnja stočne hrane na sejnim travnjacima u našoj zemlji doživela je procvat krajem šezdesetih godina prošlog veka. Najveći značaj imali su u brdsko-planinskim područjima, posebno na nagibima i lakšim zemljištima, gde su odigrali odlučujuću ulogu u zaštiti zemljišta od erozije. U nizijskom području sejni travnjaci zauzimaju granične tipove zemljišta kao što su pseudoglej, slatine, jače opozdoljene gajnjače i smonice ili terene sa visokim nivoom podzemnih voda
U našim uslovima uglavnom se koriste lucerka, crvena detelina i žuti zvezdan. Sejani travnjaci, pored čistih useva leguminoza, mogu da obezbede najkvalitetniju kabastu stočnu hranu. Kvalitet biljne mase zavisi od sastava vrsta, posebno od udela leguminoznih biljaka u biomasi, faze razvića biljaka, đubrenja, načina konzervisanja i iskorišćavanja, itd. Poseban značaj, kada je u pitanju kvalitet biljne mase na travnjacima imaju leguminozne biljke. Visokim sadržajem proteina, minerala i karotina one su odlična dopuna travnim vrstama koje imaju niži sadržaj proteina, ali su bogate ugljenim hidratima. Pravilno izbalansiranim odnosom trava i leguminoza u smeši životinja obezbeđuje se kvalitetan obrok i sa aspekta energetskih i proteinskih potreba ““ ističe dipl. inž. ratarstva Gordana Rehak iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Pre setve travno-leguminoznih smeša zemljište je potrebno očistiti od korovskih vrsta. Najbolje primenom totalnih herbicida. Neophodno je izvršiti dobru i blagovremenu pripremu zemljišta.
- Osnovna obrada, oranje zemljišta, treba da bude što dublja i obavezno u jesen. Ukoliko se ona obavi valjano i na vreme predsetvena priprema u proleće može se obaviti samo upotrebom setvospremača, dok je u suprotnom neophodno tanjiranje. Zemljište treba da bude što sitnije s obzirom da se radi o sitnozrnim vrstama. Nakon sleganja zemljišta setva se obavlja žitnim sejalicama. Posle je obavezno valjanje. Kod nas se u praksi najviše koristi prolećni rok setve i to krajem marta i početkom aprila za nizijska područja, a nešto kasnije u brdskim i brdsko-planinskim područjima. Manje se praktikuje jesenji rok koji pada krajem avgusta i početkom septembra. Kada postoje povoljni uslovi, a to znači dovoljno vlage ili mogućnost za navodnjavanje, treba što više koristiti letnje-jesenju setvu jer se smanjuje mogućnost zakorovljavanja zemljišta, biljke se bolje ukorenjavaju, a u narednoj godini je bolja eksploatacija. Kod prolećne setve gubi se prvi otkos koji čini 40 do 70 odsto prinosa u zavisnosti od nadmorske visine ““ ističe Rehakova.
Kako se travnjaci najčešće zasnivaju van plodoreda na siromašnim, kiselim, plićim i skletoidnim zemljištima neophodno je đubrenje. U slučaju ako dolazi posle krompira, zbog njegovog najčešće obilnog đubrenja, norma hraniva može bitno da se redukuje ili čak izostavi ali samo u godini zasnivanja.
- Vrste i količina đubriva moraju se stalno prilagođavati novonastalom stanju. Suština je u tome da se đubrenje podredi leguminoznoj komponenti kako bi ona što duže ostala u smeši. U godini zasnivanja najveća pažnja se mora pokloniti fosforu ili kalijumu tako da ne treba da prelaze 60 kilograma po hektaru. Azot kao odlučujuće hranivo u proizvodnji vegetativne mase u prvoj etapi treba vrlo oprezno dozirati kako bi se stimulisao razvoj travnih komponenti u meri koja neće uticati na potiskivanje leguminoza. Odnos azota prema fosforu i kalijumu može da bude kao kod prirodnih travnjaka 2-3:1, tj. 30 do 50 kilograma po hektaru u godini zasnivanja, a u narednim, zavisno od botaničkog sastava, 40-80-100 kilograma po hektaru.
Pre setve travno-leguminoznih smeša zemljište je potrebno očistiti od korovskih vrsta. Najbolje primenom totalnih herbicida. Neophodno je izvršiti dobru i blagovremenu pripremu zemljišta.
- Osnovna obrada, oranje zemljišta, treba da bude što dublja i obavezno u jesen. Ukoliko se ona obavi valjano i na vreme predsetvena priprema u proleće može se obaviti samo upotrebom setvospremača, dok je u suprotnom neophodno tanjiranje. Zemljište treba da bude što sitnije s obzirom da se radi o sitnozrnim vrstama. Nakon sleganja zemljišta setva se obavlja žitnim sejalicama. Posle je obavezno valjanje. Kod nas se u praksi najviše koristi prolećni rok setve i to krajem marta i početkom aprila za nizijska područja, a nešto kasnije u brdskim i brdsko-planinskim područjima. Manje se praktikuje jesenji rok koji pada krajem avgusta i početkom septembra. Kada postoje povoljni uslovi, a to znači dovoljno vlage ili mogućnost za navodnjavanje, treba što više koristiti letnje-jesenju setvu jer se smanjuje mogućnost zakorovljavanja zemljišta, biljke se bolje ukorenjavaju, a u narednoj godini je bolja eksploatacija. Kod prolećne setve gubi se prvi otkos koji čini 40 do 70 odsto prinosa u zavisnosti od nadmorske visine ““ ističe Rehakova.
Kako se travnjaci najčešće zasnivaju van plodoreda na siromašnim, kiselim, plićim i skletoidnim zemljištima neophodno je đubrenje. U slučaju ako dolazi posle krompira, zbog njegovog najčešće obilnog đubrenja, norma hraniva može bitno da se redukuje ili čak izostavi ali samo u godini zasnivanja.
- Vrste i količina đubriva moraju se stalno prilagođavati novonastalom stanju. Suština je u tome da se đubrenje podredi leguminoznoj komponenti kako bi ona što duže ostala u smeši. U godini zasnivanja najveća pažnja se mora pokloniti fosforu ili kalijumu tako da ne treba da prelaze 60 kilograma po hektaru. Azot kao odlučujuće hranivo u proizvodnji vegetativne mase u prvoj etapi treba vrlo oprezno dozirati kako bi se stimulisao razvoj travnih komponenti u meri koja neće uticati na potiskivanje leguminoza. Odnos azota prema fosforu i kalijumu može da bude kao kod prirodnih travnjaka 2-3:1, tj. 30 do 50 kilograma po hektaru u godini zasnivanja, a u narednim, zavisno od botaničkog sastava, 40-80-100 kilograma po hektaru.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
