SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Krajem nedelje, odnosno 31. januara obeležavamo nacionalni dan borbe protiv pušenja. To je vreme da se podsetimo šta smo mi uradili u sklopu borbe protiv pušenja. Šta je uradila država u sklopu nacionalne strategije borbe protiv pušenja, koja se ne sastoji samo u donošenju zakona o zabrani pušenja u određenim prostorima, već u preventivnom delovanju u obrazovanju protiv bolesti zavisnosti. Sigurno možemo postaviti pitanje šta su uradili privredni i neprivredni subjekti koji imaju obavezu da sprovede zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Šta je uradila nadležna inspekcija da to iskontroliše i izriče sankcije, a na kraju šta su uradili pojedinci, a pre svega roditelji i lekari svojim primerom i delovanjem, pre svega na mladu populaciju, da se odvrati od uzroka nastanka bolesti koje u 90% pogađaju pušače.
Vidimo, da nekadašnje kampanje koje su davale rezultate već odavno jenjavaju, umesto da borba protiv pušenja bude permanentna. Ne vrše se istraživanja o efektima tih kampanja.
U našoj sredini, primećeno je da se u svim ustanovama, a pre svega u privrednim subjektima ne poštuju odredbe navedenog zakona. Neki privredni subjekti registrovani za promet cigareta ne poštuju odredbu o zabrani prodaje cigareta maloletnicima. Roditelji, zdravstveni radnici i vaspitači svojim lošim primerom negativno utiču na stvaranje armije novih pušača. Primećeno je na ulici da su relativno mala deca odana ovom poroku.
Obaveza ugostiteljskih objekata da omoguće prostor nepušačima se ne poštuje.
Možemo reći, i dalje je prisutan blagi teror nad nepušačima, da prihvate pušače zbog druženja, a oni ih trpe zbog kolegijalnosti, a na svoju štetu.
U ovoj borbi moramo svi preuzeti svoj deo odgovornosti, a pre svega državni organi, zdravstvene ustanove koje se bave prevencijom, ekološke organizacije, vaspitači i roditelji pre svega.
U ovoj borbi nema nevinih, već samo, manje ili više odgovornih.