SVETI SAVA PROSLAVLjEN U OPŠTINI BOGATIĆ
PRINC I KALUĐER, IMAO JE MESEC
Sve srpske škole i crkve obeležile su Dan Svetog Save 27. januar 2015. Zvonila su crkvena zvona, a u školama slavilo. Manje je poznato da je to ozvaničio još Knez Miloš, svojom naredbom iz 1923. godine. To je poštovano sve do Drugog svetskog rata. I ove godine u opštini Bogatić je proslavljen Savindan.
Prvom srpskom prosvetitelju i nosiocu srpske duhovnosti, prosvete i kulture, odato je priznanje za njegov veliki doprinos napretku svog naroda, države i crkve.
Osnovna škola „Mika Mitrović“ u Bogatiću za razliku od drugih u ovoj opštini zvanično je proslavila i Dan škole. Tim povodom je održana i svečana akademija na kojoj je direktor škole Božidar Cmiljanović nagrađenim učenicima uručio knjige.
Naravno, i u programu je najviše reči bilo o najmlađem od tri sina srpskog vladara Stefana Nemanje, po imenu Rastko Nemanjić, koji je voleo da čita knjige i moli se Bogu. Želeo je da što više nauči.
Priča govori kako su jednog dana na dvor Nemanjića došli neki kaluđeri iz Hilandara. Oni su pričali Rastku kako u Svetoj Gori ima mnogo manastira i svetih knjiga. Čitanju se tamo posvećuje dosta pažnje. Vlada mir i spokojstvo. Rastku se takav život dopadne i zato ode s njima. Tu ga odmah prime u manastir. On skine kneževsko odelo, obuče crnu mantiju i postane kaluđer. Dobio je novo ime ““ Sava.
Princ i kaluđer, kako ga je nazivao Milorad Pavić, objašnjavao je hrišćanskoj gospodi da je otac Nemanja bio vrlo štedljiv čovek i da je blago neštemice ulagao samo u crkve i manastire: Hilandar, Studenicu i Mileševu.
Hvaljen je i poštovan Sveti Sava, čulo se i na ovim svečanostima u njegovu čast, priređenim u opštini Bogatić. Pamte ga i kao dobrog domaćina. Za njegovom slavskom trpezom uvek je bilo dosta gostiju, putnika namernika i onih viđenijih. Goste nije delio.
Sava je išao ispred svoje epohe, kao princ i kaluđer koji je umesto duše imao Mesec, govorio je i pisao Pavić.
I ovog puta na svečanim akademijama, rečeno je između ostalog da je pravi dar, što se baš u našem narodu rodio. Kao priče biblijske, pale su njegove reči na plodno tlo. Seme nije uzalud bačeno, tvrde optimisti.
Prvom srpskom prosvetitelju i nosiocu srpske duhovnosti, prosvete i kulture, odato je priznanje za njegov veliki doprinos napretku svog naroda, države i crkve.
Osnovna škola „Mika Mitrović“ u Bogatiću za razliku od drugih u ovoj opštini zvanično je proslavila i Dan škole. Tim povodom je održana i svečana akademija na kojoj je direktor škole Božidar Cmiljanović nagrađenim učenicima uručio knjige.
Naravno, i u programu je najviše reči bilo o najmlađem od tri sina srpskog vladara Stefana Nemanje, po imenu Rastko Nemanjić, koji je voleo da čita knjige i moli se Bogu. Želeo je da što više nauči.
Priča govori kako su jednog dana na dvor Nemanjića došli neki kaluđeri iz Hilandara. Oni su pričali Rastku kako u Svetoj Gori ima mnogo manastira i svetih knjiga. Čitanju se tamo posvećuje dosta pažnje. Vlada mir i spokojstvo. Rastku se takav život dopadne i zato ode s njima. Tu ga odmah prime u manastir. On skine kneževsko odelo, obuče crnu mantiju i postane kaluđer. Dobio je novo ime ““ Sava.
Princ i kaluđer, kako ga je nazivao Milorad Pavić, objašnjavao je hrišćanskoj gospodi da je otac Nemanja bio vrlo štedljiv čovek i da je blago neštemice ulagao samo u crkve i manastire: Hilandar, Studenicu i Mileševu.
Hvaljen je i poštovan Sveti Sava, čulo se i na ovim svečanostima u njegovu čast, priređenim u opštini Bogatić. Pamte ga i kao dobrog domaćina. Za njegovom slavskom trpezom uvek je bilo dosta gostiju, putnika namernika i onih viđenijih. Goste nije delio.
Sava je išao ispred svoje epohe, kao princ i kaluđer koji je umesto duše imao Mesec, govorio je i pisao Pavić.
I ovog puta na svečanim akademijama, rečeno je između ostalog da je pravi dar, što se baš u našem narodu rodio. Kao priče biblijske, pale su njegove reči na plodno tlo. Seme nije uzalud bačeno, tvrde optimisti.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
