NAŠI DANI U KULTURNOM CENTRU
ŠTO JE DANAS, BIĆE I SUTRA
Na osnovu pripovedaka Radoja Domanovića, uglavnom “Stradije“, “Dange“ i “Mrtvog mora“, Radivoje Milenković je napravio adaptaciju i režirao monodramu “Naši dani“ u kojoj igra više od trideset godina. Na Velikoj sceni Kulturnog centra u Šapcu, bravurozno je odigrao svoju 1.489 predstavu.
Meni je ova monodrama veoma važna, ne samo kao nekakav stav prema stvarnosti i društvenim pitanjima, nego i na nivou zadatka, veštine, treninga... Veoma je zahtevna, s obzirom da igram 38 likova za sat vremena i deset minuta.
Za “Naše dane“, Milenković je na 12. Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, dobio je Zlatnu kolajnu publike, a prema rečima kritičara “tako je silovito i upečatljivo izneo predstavu da je ubedljivo pobedio daleko iskusnije takmičare“. Glasom, scenskim
pokretom i čitavim bićem, glumac je ponudio seriju karaktera, čime je dokazao veliku moć transformacije. Pored očigledne strasti i predanosti umetnosti i publici, Milenković je pokazao izuzetnu obrazovanost.
- Nije u pitanju samo dnevna aktuelnost, koja je neminovna, nego i neki Domanićev zahvat i uvid u ljudsku prirodu uopšte. Uzaludno je nadati se da će se ljudska priroda promeniti. Ono što je danas biće i sutra, a kažu, još i gore. Kakav smo mi narod kad imamo izreku koju je pre dvesta godina Vuk zabeležio: “Mrtva se glava po sokaku valja, pa se i goremu nada“. To je misao srpskog naroda, rekao je umetnik.
Radivoje Milenković, završio je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Branka Pleše. Kada je diplomirao, upisao je režiju (na istoj Akademiji) u klasi Bore Draškovića, ali je posle prve godine otišao “nekim svojim glumačkim putevima“ u Dubrovnik, Zagreb, Beograd... Godine 1987. postao je prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta i student druge godine režije koju je završio tri godine kasnije.
U Šapcu, “koje ima jako dobro pozorište“ režirao je pet predstava: “Tango“, “Tetovirane duše“, “Kokoška“, “Laki komad“ i “Poziv na pogubljenje“. Glumci iz tih predstava i same predstave su nagrađivane.
Od 2005. godine, stalni je reditelj u SNP u Novom Sadu, a na Fakultetu tehničkih nauka na odseku za arhitekturu, gde postoji katedra za scenski dizajn, ima svoj predmet kao vanredni profesor -““ Pojam pozorišta i scenskih umetnosti. Vodi i master godinu glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
“Zadovoljan sam zato što radim ono što volim. Maksimalno sam ispunjen profesionalnim životom. Režiram, igram uloge koje volim u Zvezdari, Srpskom narodnom pozorištu. Čovek ne bi trebalo da želi ono što mu ne treba, a sve snage ( u okviru morala i vaspitanja) treba da upotrebi da ostvari ono za čim ima unutrašnju potrebu. Čim počne da želi ono što mu ne treba, gubi smisao“
Meni je ova monodrama veoma važna, ne samo kao nekakav stav prema stvarnosti i društvenim pitanjima, nego i na nivou zadatka, veštine, treninga... Veoma je zahtevna, s obzirom da igram 38 likova za sat vremena i deset minuta.
Za “Naše dane“, Milenković je na 12. Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, dobio je Zlatnu kolajnu publike, a prema rečima kritičara “tako je silovito i upečatljivo izneo predstavu da je ubedljivo pobedio daleko iskusnije takmičare“. Glasom, scenskim
pokretom i čitavim bićem, glumac je ponudio seriju karaktera, čime je dokazao veliku moć transformacije. Pored očigledne strasti i predanosti umetnosti i publici, Milenković je pokazao izuzetnu obrazovanost.
- Nije u pitanju samo dnevna aktuelnost, koja je neminovna, nego i neki Domanićev zahvat i uvid u ljudsku prirodu uopšte. Uzaludno je nadati se da će se ljudska priroda promeniti. Ono što je danas biće i sutra, a kažu, još i gore. Kakav smo mi narod kad imamo izreku koju je pre dvesta godina Vuk zabeležio: “Mrtva se glava po sokaku valja, pa se i goremu nada“. To je misao srpskog naroda, rekao je umetnik.
Radivoje Milenković, završio je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Branka Pleše. Kada je diplomirao, upisao je režiju (na istoj Akademiji) u klasi Bore Draškovića, ali je posle prve godine otišao “nekim svojim glumačkim putevima“ u Dubrovnik, Zagreb, Beograd... Godine 1987. postao je prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta i student druge godine režije koju je završio tri godine kasnije.
U Šapcu, “koje ima jako dobro pozorište“ režirao je pet predstava: “Tango“, “Tetovirane duše“, “Kokoška“, “Laki komad“ i “Poziv na pogubljenje“. Glumci iz tih predstava i same predstave su nagrađivane.
Od 2005. godine, stalni je reditelj u SNP u Novom Sadu, a na Fakultetu tehničkih nauka na odseku za arhitekturu, gde postoji katedra za scenski dizajn, ima svoj predmet kao vanredni profesor -““ Pojam pozorišta i scenskih umetnosti. Vodi i master godinu glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
“Zadovoljan sam zato što radim ono što volim. Maksimalno sam ispunjen profesionalnim životom. Režiram, igram uloge koje volim u Zvezdari, Srpskom narodnom pozorištu. Čovek ne bi trebalo da želi ono što mu ne treba, a sve snage ( u okviru morala i vaspitanja) treba da upotrebi da ostvari ono za čim ima unutrašnju potrebu. Čim počne da želi ono što mu ne treba, gubi smisao“
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
