PUKLA „FEJSBRUKA“

Imo ja kompjuter ali turio oglas u novine i dao na radijo da menjam za koke nosilje pa ovaj prvi što mi se javio pito me: Prijatelju jel može nešto u pilićima? Ja mu onako pa ajde dobro, a sve u glavi mislim dođi samo, iznesi mi ovo zlo iz kuće. Da sam znao šta ću proživeti uz njega ne bi to govno ušlo nikad u moju kuću, nikad, prve su reči Živoslava seljaka, junaka monodrame „Fejsbruka“, koja je premijerno izvedena prošlog petka na Velikoj sceni Šabačkog pozorišta. I tako su krenule pozorišne jednočasovne „Kompjuterske muke Živoslava seljaka“, kako stoji u podnaslovu teksta pisca Zorana Mijaljevića, pisanog po ideji glumca i reditelja Siniše Maksimovića.
Kamernim izvođenjem na mizansceni Šabačkog pozorišta uz malu dozu muzike i pijuk pilića koji zameniše nesrećni kompjuter našeg junaka, Maksimović je i ovoga puta, gestom, mimikom, svedenim kretanjem u ograničenom prostoru i „licem u lice“ sa publikom dočarao na duhovit način prvi susret čoveka iz ruralne sredine sa kompjuterskim pojmovima i pratećom tehnikom. Čoveka, koji i ne sluteći, postaje predmet i jednog naučnog rada prijateljice sa fejsbuka pod nazivom „Uticaj socijalnih mreža na ruralnu sredinu“.
Dinamični zapleti priče u kojima se otkriva pravo lice korisnika društvene mreže, skrivene namere, „prijateljstva“ koja to i nisu, samo su deo onoga što čini našu svakodnevicu a koja je i ovoga puta na pozorišnoj sceni „bačena“ publici u lice osvešćujući je golom istinom. Istinom propraćenom smehom i aplauzima jer „velika je muka, a boga mi i bruka, kad se motika i kuka dohvati fejsbuka“.