Zoran ŽivkoviĆ, lider Nove stranke
SRBIJA SE VRATILA U DEVEDESETE
Odakle potreba da se „vratite“ na političku scenu i ko danas čini Novu stranku?
-Povratak Miloševićevih i Šešeljevih „omladinaca“ u fotelje srpaske vlasti naterao me je da se opet aktivno vratim u politiku. Kada sam odlazio, rekao sam bližnjima da se neću vraćati osim ako Srbija bude počela da liči na onu tužnu i mračnu zemlju iz devedesetih. Verovao sam da demokratske snage mogu da se izbore za bolju Srbiju, da postoje neke mlade snage koje će nastaviti politiku koju je vodio Zoran Đinđić. Na žalost, Srbija se vratila u devedesete. Za to su odgovorni pojedinci, mangupi i politički manekeni iz redova demokrata koji su godinama bili na najvišim državnim funkcijama. Slobodno mogu da kažem da je Boris Tadić osnivač SNS i da snosi najveću odgovornost što nam danas zemlju u propast vode radikali koji su samo promenili odela i retoriku, ali suštinu nikada.
Na kom političkom polu se nalazi Nova stranka? EU ili Rusija?
- Nova stranka ima jasan stav po pitanju spoljne politike, a program možete pročitati i na našem sajtu. Srbija nije „kuća sa dvoja vrata“ koja zjape i prema Rusiji i prema Evropi. Jedini ispravan put je put ka Evropskoj uniji. Izjave zvaničnika iz Evrope, ali i zvanični izveštaji, šalju nedvosmislenu poruku da Srbija mora uskladiti svoju spoljnu politiku sa politikom EU. Nisu to nikakve ucene, to je jedan prirodan proces koji su poštovale i poštuju sve države članice. Vlada Aleksandra Vučića vodi spoljnu politiku „muve bez glave“ prepunu diplomatskih gafova, tumaranja i glorifikovanja „bratskih“ odnosa sa Rusijom. Sa Rusijom svakako treba da imamo prijateljski odnos, ali Srbiji je mesto u Evropi. Po svim parametrima, ne samo geografskih. Ljudske slobode, vladavina prava i slobodno tržište jesu uslovi za napredak Srbije, a to možemo ostvariti samo u EU.
Da li imate predlog rešenja za bolje i efikasnije ekonomske reforme u Srbiji?
- Program ekonomskih reformi je jedan od prvih programa koji smo, nakon osnivanja stranke, ponudili. On ima dva osnovna cilja: privredni rast i odgovornu javnu potrošnju. Privredni rast želimo da ostvarimo kroz stvaranje poslovnog okruženja koje podstiče investicije, uklanjanje prepreka za poslovanje, liberalizaciju tržišta i reforme na tržištu rada. Želimo jasno i predvidivo poslovno okruženje, jer je to najbolji način za privlačenje zdravih i uspešnih investicija. Administraciju i procedure treba učiniti jednostavnijim, treba napraviti administrativnu reformu. Država mora da prestane sa direktnim subvencijama za zapošljavanje, jer time ubija privatnu inicijativu i stavlja u podređeni položaj dobar deo potencijalnih investitora. Potrebni su fleksibilniji uslovi za zapošljavanje i niži porezi na rad. Želimo slobodno tržište, ukidanje monopola...
Pobeda Sirize u Grčkoj? Vaš komentar?
- Legitimno pravo građana svake zemlje je da bira svoju vlast. Na žalost, to legitimno pravo nekada dovede do lošeg izbora, a nedavni grčki izbori su dokaz za to. Većinu je dobila stranka koja vodi politiku izražene kvazisocijalne demagogije, bez bilo kakvog plana za izlečenje duboko bolesne grčke ekonomije. Naravno, to je posledica ogromne korumpiranosti i bezidejnosti ranijih grčkih vlasti koje su državu ogromnih potencijala doveli u ogromne dugove. U tome vidim i veliku sličnost sa poslednjim izborima kod nas. Primitivni demagozi zamenili su licemerne korumpirane političke manekene, a ukupna situacija u zemlji je od jako loše postala katastrofalna. Najtužnije je to da deo srpske političke javnosti ima ogromne simpatije prema Ciprasu, lideru Sirize, prepoznajući u njemu „evropskog Čaveza“.
Kakvo je Vaše viđenje rada Skupštine Republike Srbije?
- Narodna skupština je postala politički plen bivših radikala. Funkcioniše po principu „protočnog bojlera“ gde se zakoni koji dolaze iz Vlade izglasavaju na mig premijera, preko šefa poslaničke grupe SNS. Predlozi zakona stižu toliko kasno da često ne postoji mogućnost ni da se ozbiljno pročitaju, a kamoli da se stvore uslovi za kvalitetnu raspravu. Apsolutno je onemogućena prethodna stručna ili javna rasprava kroz koju bi građani bili obavešteni o suštini promena koje ti zakoni donose. Od najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, vladajuća većina je napravila cirkusku šatru u kojoj su se zbrinuli bivši radikali, šampioni u političkom preletanju, lažni borci i invalidi, ljudi sa kupljenim diplomama, sumnjivim biografijama, krivičnim prijavama... Opozicija se ponižava, vređa, kažnjava na najprimitivniji način. U takvoj atmosferi funkcija Narodne skupštine je srozana na najniže moguće grane.
Da li svojim postupcima/izjavama dajete povod svojim protivnicima da Vas kritikuju?
- Aleksandar Vučić je izgleda uveo neko novo, nezdravo pravilo da se na kritiku gleda kao na neku vrstu neprijateljstva. On je u ratu sa opozicijom, Evropom, celim svetom, pa i sa samim sobom. Svaki njegov nastup u parlamentu pokazuje patološki kukavičluk i mržnju, čime prikriva svoju nesposobnost i strah. Kritika je pozitivna i poželjna. Naravno, ako je argumentovana i dobronamerna. Ono što vlast radi meni i ostalima iz malobrojne opozicije nije kritika, nego politički i medijski linč.. Ako moji protivnici na argumentovanu i dobronamernu kritiku gledaju kao na objavu rata, to je samo njihov problem. Samo pokazuju da nisu dorasli niti funkcijama, niti poslu koji bi trebalo da rade. Nije problem u tome što ponekad u govoru upotrebim neku ružnu reč, problem je što su te reči jedini vrednosni sud koji precizno i adekvatno opisuje ponašanje Vučića i njegove kamarile.
Da li u Srbiji danas postoji atmosfera „straha“? Ko je odgovoran za kreiranje takvog ambijenta?
- Srbija je opet postala zemlja straha. Ljudi se plaše da izgovore svoje političke stavove, plaše se gubitka posla, siromaštva, nemogućnosti da se dostojanstveno leče, da se obrazuju... Plaše se vlasti. Glavni kreator takve atmosfere je Aleksandar Vučić koji je, kao i mnoge autokrate pre njega, otkrio da se strahom najlakše vlada. Podsećam ga da su takve vlasti kratkog daha i da će ih istorija kazniti.
Šta mislite o „slučaju“ Ombudsmana Saše Jankovića?
- Ono što se dešava Saši Jankoviću je školski primer bezakonja, primitivizma i bahaćenja vlasti. Bili smo svedoci jedne naprednjačke predstave na Odboru za kontrolu bezbednosti kada je Zaštitnik građana doživeo linč poslaničke i političke većine u Narodnoj skupštini. Rezultat je sramotan zaključak Odbora u kojem se tvrdi da VBA nije radila ništa protivzakonito, iako je Janković pokazao dokumenta koja dokazuju suprotno: jedan o uništavanju hard diskova bušilicom u kabinetu ministra unutrašnjih poslova i drugi o organizaciji praćenja mitinga SRS povodom povratka Šešelja iz Haga.
Izjavili ste povodom tužbi upućenih prema Generalu Dikoviću od strane NVO da je poređenje te situacije sa atmosferom pred ubistvo premijera Zorana Đinđića u najmanju ruku“bezobrazno i odvratno“. Da li smatrate da je to manipulacija i zamena teza?
- Naravno da je reč o manipulaciji i skretanju pažnje sa velikih problema koji pritiskaju Srbiju, a vlast nije sposobna da ih reši. Potpuna je zamena teza da je to što tvrde NVO atak na državu. Tačku na optužbe protiv Dikovića treba da stavi nadležno tužilaštvo. Rekao sam da je poređenje ove situacije sa atmosferom pred ubistvo Zorana Đinđića bezobrazno i besmisleno. Poručio sam i Nikoliću i Vučiću da se sete kakvu su oni atmosferu stvarali, šta su govorili i za šta su sve optuživali pokojnog premijera i njegove saradnike. Podsetio sam ih i na to da nisu mogli da sakriju radost dok su veselo proslavljali tragički događaj atentata na premjera. Njihovo današnje licemerno „tugovanje“ nad mrtvim Zoranom neće moći da u zaborav pomeri njihovo sramno ponašanje pre 12 godina.
Da li Vam je na političkoj sceni Srbije jedini saveznik DS?
-Opoziciono delovanje ne obuhvata samo političke partije. Sa DS nas vezuje i zajednička skupštinska borba i taj vid opozicionog delovanja sigurno je građanima najvidljiviji. Značajne saveznike moramo tražiti među organizacijama civilnog društva, sindikatima, javnim ličnostima sa kredibilitetom, pojedincima koji svoje političke stavove iskazuju putem društvenih mreža... Važna je ideja oko koje se okupljamo, a svaki pojedinac koji nam se priključi je dodatna snaga da istrajemo i ovu katastrofalnu vlast ispratimo na smetlište istorije, a to je uslov da Srbija ponovo pođe napred.
Zašto je SNS svima drugima poželjan koalicioni partner, a vama ““ neprihvatljiv?
- Naši politički, životni, ljudski, moralni stavovi i vrednosti su na dva različita, dijametralno suprotna pola. Motivi zbog čega je SNS drugima sa političke scene prihvatljiv su jasni: funkcije, bogaćenje i privilegije. Takvi ne vide dalje od svojih fotelja i od takvih, složićete se, Srbija nikad nije imala ništo dobro, samo štetu.
Kako danas gledate na „Sablju“?
-„Sablja“ je bila i ostala najveća akcija u istoriji srpske države, pravosuđa i policije, i jedna od najvećih akcija obračuna sa kriminalom u istoriji Evrope. Uhapšeni su neposredni izvršioci atentata na Zorana Đinđića, raskrinkani najveći klanovi srpskog podzemlja, pohapšeni saučesnici u njihovim zločinima. Nakon njenog okončanja kriminal u Srbiji je bio poražen, najslabiji u modernoj istoriji. Rezultate akcije „Sablja“ ocenili su i sami građani koji su, kroz ispitivanja javnog mnenja, tvrdili da su se u tom periodu osećali najsigurnije. Tužno je što su neke naredne vlasti dopustile da Srbija opet postane zemlja kriminala, a neki pojedinci, koji su hapšeni 2003. godine, sada uredno mašu partijskim knjižicama i, tako zaštićeni, obavljaju neke važne funkcije u društvu. Ne znam da li se sadašnja vlast više plaši sećanja na „Sablju“ ili neke nove „Sablje“ koja je Srbiji neophodna.
Da je živ, šta bi danas rekao Zoran Đinđić? (Poznato je da ste bili njegov prijatelj i zamenik predsednika)
- Da je Zoran živ Srbija ne bi danas bila ovakva kakva jeste. Bili bismo mnogo, mnogo bliži ostvarenju petooktobarskih ciljeva, a to bi nas već dovelo do članstva u EU. Ono što se danas dešava u našoj zemlji je gore od najgore noćne more koja je mučila Đinđića, a većina građana sigurno zna, kao i ja, odgovor na vaše pitanje.
Koristite društvene mreže, mislite da je moguće voditi političku „borbu“ na istim?
- U vreme medijskog mraka i nezapamćene cenzure, politička borba putem društvenih mreža je opravdana i poželjna. Jedan od malobrojnih profesionalaca iz sveta medija je nedavno rekao da je Tviter jedini slobodni medij u Srbiji danas. Umnogome se slažem sa ovakvom ocenom. Društvene mreže imaju svojih prednosti koje donosi novo informatičko doba, gde u moru informacija uvek možete pronaći vesti koje nisu „obrađene“ u nekoj novinskoj agenciji, ali i prostor da iskažete svoje mišljenje. Naravno da Internet nije dovoljan. Zato Vladimir Pavićević i ja, ali i ostali članovi stranke svakodnevno razgovaramo sa građanima, obilazimo gradove po Srbiji, organizujemo tribine...
Da li se zalažete za promenu Ustava?
-Apsolutno. Aktuelni Ustav je prepun loših i kontradiktornih rešenja i ograničava neke delove duštvenog života. Sporna preambula koja se odnosi na Kosovo, ali ima i mnogo drugih razloga za donošenje novog Ustava. Nova stranka je bezbroj puta ukazivala na manjkavosti Ustava, ali i izlazila sa predlogom da nakon donošenja novog treba raspisati izbore.
Dobili ste na poklon „Album protesta“ fotografije iz perioda od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000. godine. Kako danas gledate na taj period?
- S jedne strane to je bio jedan od najmračnijih perioda u srpskoj istoriji, s druge strane bio je to period kada su ljudi imali nadu i hrabrost da nešto promene, pa makar morali da izađu na ulice. Nakon petooktobarske pobede i kratkog perioda svekolikog napretka Srbije, već na proleće 2004. godine počela je restauracija miloševićevske politike, a to nas je dovelo do ovoga što imamo danas. Fotografije Imrea Saboa nalaze se na zidovima u centrali stranke i, svakog ko uđe, podsećaju na period promena, na težak put demokratizacije našeg društva i opominju nove generacije da dobro razmisle pre nego što zašilje olovke i zaokruže svog favorita na glasačkom listiću. Podsećaju i nas političare da ne smemo dozvoliti ponavljanje grešaka iz prošlosti, kao što je neuspelo sprovođenje lustracije.
Kako komentarišete pisanje medija o ulozi Frensisa Frenka Arčibalda, agenta CIA u svrgavanju Miloševića?
- To je još jedna dosetka dokonih politikanata i piskarala. Milošević je svrgnut voljom građana Srbije i brilijantnim izbornim i postizbornim nastupom demokratske koalicije koju je predvodio Zoran Đinđić. Da podsetim zaboravne, tadašnja Klintonova američka administracija, a posebno državna sekretarka Madlen Olbrajt, javno su bili protiv našeg izlaska na izbore koje je Milošević raspisao za septembar 2000. godine. Tvrdili su da će nas on ponovo pokrasti na izborima i da ne treba da učestvujemo u toj političkoj farsi. Čak su i ubedili Mila Đukanovića da njegova partija ne učestvuje u tim izborima. Te činjenice govore da je potpuno besmisleno tvrditi da je CIA učestvovala i čak vodila akciju protiv koje su bili Bela kuća i Stejt Dipartment.
Zašto se zalažete za miting opozicije 12. marta?
- Vreme je da se stane na put lažnim obećanjima i politici koja Srbiju vodi u propast. Vreme je da se pokaže da strah ne upravlja svima. Da postoje hrabri i misleći ljudi koji žele da spreče Vučića i njegovu kamarilu da unište sve što je od Srbije ostalo. Dvanaesti mart ima snažnu simboliku koja treba da nas pokrene, ali i da postidi sve one koji su izdali čoveka koji je dao život u želji da od Srbije napravio modernu i stabilnu državu.
Šta je (politička) realnost danas u Srbiji?
- Politička realnost je da Srbija iz dana u dan sve više liči na evropsku varijantu Severne Koreje. Imamo premijera koji se za sve pita, koji zavodi red urlajući na saradnike, koji doživljava histerične napade u sred intervjua, koji obmanjuje narod, uvodi teror, postavlja poslušnike na sve važne funkcije u zemlji. Imamo njegove politički slepe sledbenike koji mu aplaudiraju u skupštini u sred govora kolege poslanika, koji se takmiče u tome ko će mu biti veći poltron, ko će ga bolje odbraniti od nepostojećih napada... A realnost je alarmantna. Srbija ekonomski tone, investicije nisu ni na vidiku, nasilja i kriminala je sve više na ulicama, cveta „pink“ kultura, nastupila je jedna sveopšta brutalizacija društva. I to hitno mora da se promeni.
Osnivanje Gradskog odbora Nove stranke u Šapcu?
- Nova stranka širi svoju mrežu opštinskih i gradskih odbora širom Srbije. Nismo žurili sa osnivanjem odbora, prioritet nam je da oni budu stabilni i da ih čine kvalitetni ljudi. Samo takva stranačka infrastruktura može biti garant politike u koju verujemo. U Šapcu imamo značajno članstvo i u petak, 6. februara, osnivan je i Gradski odbor. Želeo bih svim članovima NOVE u Šapcu da poželim puno uspeha i hrabrosti jer nam predstoji ogroman zajednički posao. Uskoro će i lokalni izbori... Moja poruka Šapčanima je da se pridruže našoj borbi za normalnu, demokratsku i evropsku Srbiju. To je posao koji je neodložan i častan, to je cilj bez čijeg ostvarenja nema budućnosti ni za Šabac, ni za Srbiju u celini.
Koje vino Vam najviše godi/prija?
- Vino koje je proizvedeno u Srbiji, od strane poštenog vinara, domaćina koji je uspeo da na najbolji način spoji srpsku tradiciju i svetska iskustva modernog vinarstva.
Nova stranka odrŽala osnivaČku konferenciju
Prošlog petka je održana osnivačka konferencija Nove stranke. Ovom prilikom izabrani su članovi gradskog odbora stranke a za predsednika odbora proglašen Aleksandar Simić, ekonomista iz Šapca. Dolazak narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, okupio je veliki broj pristalica u sali Kulturnog centra.
Opozicionari, nezadovoljni radom vlasti najavljuju borbu za promene.
-Realnost je teška jer vlada radi loše i ne rešava probleme. Imamo politiku štednje, a politika nije štednja već razvoj i bez razvojne politike mi ne možemo dalje- kaže narodni poslanik Zoran Živković.
Prema rečima poslanka jačanje i saradnja opozicije sada je prioritet.
-Meni je zadovoljstvo što sam deo borbene opozicije, koja će nadam se promeniti ovu vlast- kaže narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Demokratsku stranku vide kao jedinog opozicionog partnera na trenutnoj političkoj sceni.
- Prave opozicije ima jako malo ako ne računamo Novu stranku i Demokratsku stranku koja je u periodu unutrašnje tranzicije. Niko drugi ne može da dobije takvo obeležje- kaže Zoran Živković.
Nakon formiranja gradskih odbora, ciljevi su i proširenje članstva, promocija stranačke politike, izbori i prelazak cenzusa.
-Povratak Miloševićevih i Šešeljevih „omladinaca“ u fotelje srpaske vlasti naterao me je da se opet aktivno vratim u politiku. Kada sam odlazio, rekao sam bližnjima da se neću vraćati osim ako Srbija bude počela da liči na onu tužnu i mračnu zemlju iz devedesetih. Verovao sam da demokratske snage mogu da se izbore za bolju Srbiju, da postoje neke mlade snage koje će nastaviti politiku koju je vodio Zoran Đinđić. Na žalost, Srbija se vratila u devedesete. Za to su odgovorni pojedinci, mangupi i politički manekeni iz redova demokrata koji su godinama bili na najvišim državnim funkcijama. Slobodno mogu da kažem da je Boris Tadić osnivač SNS i da snosi najveću odgovornost što nam danas zemlju u propast vode radikali koji su samo promenili odela i retoriku, ali suštinu nikada.
Na kom političkom polu se nalazi Nova stranka? EU ili Rusija?
- Nova stranka ima jasan stav po pitanju spoljne politike, a program možete pročitati i na našem sajtu. Srbija nije „kuća sa dvoja vrata“ koja zjape i prema Rusiji i prema Evropi. Jedini ispravan put je put ka Evropskoj uniji. Izjave zvaničnika iz Evrope, ali i zvanični izveštaji, šalju nedvosmislenu poruku da Srbija mora uskladiti svoju spoljnu politiku sa politikom EU. Nisu to nikakve ucene, to je jedan prirodan proces koji su poštovale i poštuju sve države članice. Vlada Aleksandra Vučića vodi spoljnu politiku „muve bez glave“ prepunu diplomatskih gafova, tumaranja i glorifikovanja „bratskih“ odnosa sa Rusijom. Sa Rusijom svakako treba da imamo prijateljski odnos, ali Srbiji je mesto u Evropi. Po svim parametrima, ne samo geografskih. Ljudske slobode, vladavina prava i slobodno tržište jesu uslovi za napredak Srbije, a to možemo ostvariti samo u EU.
Da li imate predlog rešenja za bolje i efikasnije ekonomske reforme u Srbiji?
- Program ekonomskih reformi je jedan od prvih programa koji smo, nakon osnivanja stranke, ponudili. On ima dva osnovna cilja: privredni rast i odgovornu javnu potrošnju. Privredni rast želimo da ostvarimo kroz stvaranje poslovnog okruženja koje podstiče investicije, uklanjanje prepreka za poslovanje, liberalizaciju tržišta i reforme na tržištu rada. Želimo jasno i predvidivo poslovno okruženje, jer je to najbolji način za privlačenje zdravih i uspešnih investicija. Administraciju i procedure treba učiniti jednostavnijim, treba napraviti administrativnu reformu. Država mora da prestane sa direktnim subvencijama za zapošljavanje, jer time ubija privatnu inicijativu i stavlja u podređeni položaj dobar deo potencijalnih investitora. Potrebni su fleksibilniji uslovi za zapošljavanje i niži porezi na rad. Želimo slobodno tržište, ukidanje monopola...
Pobeda Sirize u Grčkoj? Vaš komentar?
- Legitimno pravo građana svake zemlje je da bira svoju vlast. Na žalost, to legitimno pravo nekada dovede do lošeg izbora, a nedavni grčki izbori su dokaz za to. Većinu je dobila stranka koja vodi politiku izražene kvazisocijalne demagogije, bez bilo kakvog plana za izlečenje duboko bolesne grčke ekonomije. Naravno, to je posledica ogromne korumpiranosti i bezidejnosti ranijih grčkih vlasti koje su državu ogromnih potencijala doveli u ogromne dugove. U tome vidim i veliku sličnost sa poslednjim izborima kod nas. Primitivni demagozi zamenili su licemerne korumpirane političke manekene, a ukupna situacija u zemlji je od jako loše postala katastrofalna. Najtužnije je to da deo srpske političke javnosti ima ogromne simpatije prema Ciprasu, lideru Sirize, prepoznajući u njemu „evropskog Čaveza“.
Kakvo je Vaše viđenje rada Skupštine Republike Srbije?
- Narodna skupština je postala politički plen bivših radikala. Funkcioniše po principu „protočnog bojlera“ gde se zakoni koji dolaze iz Vlade izglasavaju na mig premijera, preko šefa poslaničke grupe SNS. Predlozi zakona stižu toliko kasno da često ne postoji mogućnost ni da se ozbiljno pročitaju, a kamoli da se stvore uslovi za kvalitetnu raspravu. Apsolutno je onemogućena prethodna stručna ili javna rasprava kroz koju bi građani bili obavešteni o suštini promena koje ti zakoni donose. Od najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, vladajuća većina je napravila cirkusku šatru u kojoj su se zbrinuli bivši radikali, šampioni u političkom preletanju, lažni borci i invalidi, ljudi sa kupljenim diplomama, sumnjivim biografijama, krivičnim prijavama... Opozicija se ponižava, vređa, kažnjava na najprimitivniji način. U takvoj atmosferi funkcija Narodne skupštine je srozana na najniže moguće grane.
Da li svojim postupcima/izjavama dajete povod svojim protivnicima da Vas kritikuju?
- Aleksandar Vučić je izgleda uveo neko novo, nezdravo pravilo da se na kritiku gleda kao na neku vrstu neprijateljstva. On je u ratu sa opozicijom, Evropom, celim svetom, pa i sa samim sobom. Svaki njegov nastup u parlamentu pokazuje patološki kukavičluk i mržnju, čime prikriva svoju nesposobnost i strah. Kritika je pozitivna i poželjna. Naravno, ako je argumentovana i dobronamerna. Ono što vlast radi meni i ostalima iz malobrojne opozicije nije kritika, nego politički i medijski linč.. Ako moji protivnici na argumentovanu i dobronamernu kritiku gledaju kao na objavu rata, to je samo njihov problem. Samo pokazuju da nisu dorasli niti funkcijama, niti poslu koji bi trebalo da rade. Nije problem u tome što ponekad u govoru upotrebim neku ružnu reč, problem je što su te reči jedini vrednosni sud koji precizno i adekvatno opisuje ponašanje Vučića i njegove kamarile.
Da li u Srbiji danas postoji atmosfera „straha“? Ko je odgovoran za kreiranje takvog ambijenta?
- Srbija je opet postala zemlja straha. Ljudi se plaše da izgovore svoje političke stavove, plaše se gubitka posla, siromaštva, nemogućnosti da se dostojanstveno leče, da se obrazuju... Plaše se vlasti. Glavni kreator takve atmosfere je Aleksandar Vučić koji je, kao i mnoge autokrate pre njega, otkrio da se strahom najlakše vlada. Podsećam ga da su takve vlasti kratkog daha i da će ih istorija kazniti.
Šta mislite o „slučaju“ Ombudsmana Saše Jankovića?
- Ono što se dešava Saši Jankoviću je školski primer bezakonja, primitivizma i bahaćenja vlasti. Bili smo svedoci jedne naprednjačke predstave na Odboru za kontrolu bezbednosti kada je Zaštitnik građana doživeo linč poslaničke i političke većine u Narodnoj skupštini. Rezultat je sramotan zaključak Odbora u kojem se tvrdi da VBA nije radila ništa protivzakonito, iako je Janković pokazao dokumenta koja dokazuju suprotno: jedan o uništavanju hard diskova bušilicom u kabinetu ministra unutrašnjih poslova i drugi o organizaciji praćenja mitinga SRS povodom povratka Šešelja iz Haga.
Izjavili ste povodom tužbi upućenih prema Generalu Dikoviću od strane NVO da je poređenje te situacije sa atmosferom pred ubistvo premijera Zorana Đinđića u najmanju ruku“bezobrazno i odvratno“. Da li smatrate da je to manipulacija i zamena teza?
- Naravno da je reč o manipulaciji i skretanju pažnje sa velikih problema koji pritiskaju Srbiju, a vlast nije sposobna da ih reši. Potpuna je zamena teza da je to što tvrde NVO atak na državu. Tačku na optužbe protiv Dikovića treba da stavi nadležno tužilaštvo. Rekao sam da je poređenje ove situacije sa atmosferom pred ubistvo Zorana Đinđića bezobrazno i besmisleno. Poručio sam i Nikoliću i Vučiću da se sete kakvu su oni atmosferu stvarali, šta su govorili i za šta su sve optuživali pokojnog premijera i njegove saradnike. Podsetio sam ih i na to da nisu mogli da sakriju radost dok su veselo proslavljali tragički događaj atentata na premjera. Njihovo današnje licemerno „tugovanje“ nad mrtvim Zoranom neće moći da u zaborav pomeri njihovo sramno ponašanje pre 12 godina.
Da li Vam je na političkoj sceni Srbije jedini saveznik DS?
-Opoziciono delovanje ne obuhvata samo političke partije. Sa DS nas vezuje i zajednička skupštinska borba i taj vid opozicionog delovanja sigurno je građanima najvidljiviji. Značajne saveznike moramo tražiti među organizacijama civilnog društva, sindikatima, javnim ličnostima sa kredibilitetom, pojedincima koji svoje političke stavove iskazuju putem društvenih mreža... Važna je ideja oko koje se okupljamo, a svaki pojedinac koji nam se priključi je dodatna snaga da istrajemo i ovu katastrofalnu vlast ispratimo na smetlište istorije, a to je uslov da Srbija ponovo pođe napred.
Zašto je SNS svima drugima poželjan koalicioni partner, a vama ““ neprihvatljiv?
- Naši politički, životni, ljudski, moralni stavovi i vrednosti su na dva različita, dijametralno suprotna pola. Motivi zbog čega je SNS drugima sa političke scene prihvatljiv su jasni: funkcije, bogaćenje i privilegije. Takvi ne vide dalje od svojih fotelja i od takvih, složićete se, Srbija nikad nije imala ništo dobro, samo štetu.
Kako danas gledate na „Sablju“?
-„Sablja“ je bila i ostala najveća akcija u istoriji srpske države, pravosuđa i policije, i jedna od najvećih akcija obračuna sa kriminalom u istoriji Evrope. Uhapšeni su neposredni izvršioci atentata na Zorana Đinđića, raskrinkani najveći klanovi srpskog podzemlja, pohapšeni saučesnici u njihovim zločinima. Nakon njenog okončanja kriminal u Srbiji je bio poražen, najslabiji u modernoj istoriji. Rezultate akcije „Sablja“ ocenili su i sami građani koji su, kroz ispitivanja javnog mnenja, tvrdili da su se u tom periodu osećali najsigurnije. Tužno je što su neke naredne vlasti dopustile da Srbija opet postane zemlja kriminala, a neki pojedinci, koji su hapšeni 2003. godine, sada uredno mašu partijskim knjižicama i, tako zaštićeni, obavljaju neke važne funkcije u društvu. Ne znam da li se sadašnja vlast više plaši sećanja na „Sablju“ ili neke nove „Sablje“ koja je Srbiji neophodna.
Da je živ, šta bi danas rekao Zoran Đinđić? (Poznato je da ste bili njegov prijatelj i zamenik predsednika)
- Da je Zoran živ Srbija ne bi danas bila ovakva kakva jeste. Bili bismo mnogo, mnogo bliži ostvarenju petooktobarskih ciljeva, a to bi nas već dovelo do članstva u EU. Ono što se danas dešava u našoj zemlji je gore od najgore noćne more koja je mučila Đinđića, a većina građana sigurno zna, kao i ja, odgovor na vaše pitanje.
Koristite društvene mreže, mislite da je moguće voditi političku „borbu“ na istim?
- U vreme medijskog mraka i nezapamćene cenzure, politička borba putem društvenih mreža je opravdana i poželjna. Jedan od malobrojnih profesionalaca iz sveta medija je nedavno rekao da je Tviter jedini slobodni medij u Srbiji danas. Umnogome se slažem sa ovakvom ocenom. Društvene mreže imaju svojih prednosti koje donosi novo informatičko doba, gde u moru informacija uvek možete pronaći vesti koje nisu „obrađene“ u nekoj novinskoj agenciji, ali i prostor da iskažete svoje mišljenje. Naravno da Internet nije dovoljan. Zato Vladimir Pavićević i ja, ali i ostali članovi stranke svakodnevno razgovaramo sa građanima, obilazimo gradove po Srbiji, organizujemo tribine...
Da li se zalažete za promenu Ustava?
-Apsolutno. Aktuelni Ustav je prepun loših i kontradiktornih rešenja i ograničava neke delove duštvenog života. Sporna preambula koja se odnosi na Kosovo, ali ima i mnogo drugih razloga za donošenje novog Ustava. Nova stranka je bezbroj puta ukazivala na manjkavosti Ustava, ali i izlazila sa predlogom da nakon donošenja novog treba raspisati izbore.
Dobili ste na poklon „Album protesta“ fotografije iz perioda od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000. godine. Kako danas gledate na taj period?
- S jedne strane to je bio jedan od najmračnijih perioda u srpskoj istoriji, s druge strane bio je to period kada su ljudi imali nadu i hrabrost da nešto promene, pa makar morali da izađu na ulice. Nakon petooktobarske pobede i kratkog perioda svekolikog napretka Srbije, već na proleće 2004. godine počela je restauracija miloševićevske politike, a to nas je dovelo do ovoga što imamo danas. Fotografije Imrea Saboa nalaze se na zidovima u centrali stranke i, svakog ko uđe, podsećaju na period promena, na težak put demokratizacije našeg društva i opominju nove generacije da dobro razmisle pre nego što zašilje olovke i zaokruže svog favorita na glasačkom listiću. Podsećaju i nas političare da ne smemo dozvoliti ponavljanje grešaka iz prošlosti, kao što je neuspelo sprovođenje lustracije.
Kako komentarišete pisanje medija o ulozi Frensisa Frenka Arčibalda, agenta CIA u svrgavanju Miloševića?
- To je još jedna dosetka dokonih politikanata i piskarala. Milošević je svrgnut voljom građana Srbije i brilijantnim izbornim i postizbornim nastupom demokratske koalicije koju je predvodio Zoran Đinđić. Da podsetim zaboravne, tadašnja Klintonova američka administracija, a posebno državna sekretarka Madlen Olbrajt, javno su bili protiv našeg izlaska na izbore koje je Milošević raspisao za septembar 2000. godine. Tvrdili su da će nas on ponovo pokrasti na izborima i da ne treba da učestvujemo u toj političkoj farsi. Čak su i ubedili Mila Đukanovića da njegova partija ne učestvuje u tim izborima. Te činjenice govore da je potpuno besmisleno tvrditi da je CIA učestvovala i čak vodila akciju protiv koje su bili Bela kuća i Stejt Dipartment.
Zašto se zalažete za miting opozicije 12. marta?
- Vreme je da se stane na put lažnim obećanjima i politici koja Srbiju vodi u propast. Vreme je da se pokaže da strah ne upravlja svima. Da postoje hrabri i misleći ljudi koji žele da spreče Vučića i njegovu kamarilu da unište sve što je od Srbije ostalo. Dvanaesti mart ima snažnu simboliku koja treba da nas pokrene, ali i da postidi sve one koji su izdali čoveka koji je dao život u želji da od Srbije napravio modernu i stabilnu državu.
Šta je (politička) realnost danas u Srbiji?
- Politička realnost je da Srbija iz dana u dan sve više liči na evropsku varijantu Severne Koreje. Imamo premijera koji se za sve pita, koji zavodi red urlajući na saradnike, koji doživljava histerične napade u sred intervjua, koji obmanjuje narod, uvodi teror, postavlja poslušnike na sve važne funkcije u zemlji. Imamo njegove politički slepe sledbenike koji mu aplaudiraju u skupštini u sred govora kolege poslanika, koji se takmiče u tome ko će mu biti veći poltron, ko će ga bolje odbraniti od nepostojećih napada... A realnost je alarmantna. Srbija ekonomski tone, investicije nisu ni na vidiku, nasilja i kriminala je sve više na ulicama, cveta „pink“ kultura, nastupila je jedna sveopšta brutalizacija društva. I to hitno mora da se promeni.
Osnivanje Gradskog odbora Nove stranke u Šapcu?
- Nova stranka širi svoju mrežu opštinskih i gradskih odbora širom Srbije. Nismo žurili sa osnivanjem odbora, prioritet nam je da oni budu stabilni i da ih čine kvalitetni ljudi. Samo takva stranačka infrastruktura može biti garant politike u koju verujemo. U Šapcu imamo značajno članstvo i u petak, 6. februara, osnivan je i Gradski odbor. Želeo bih svim članovima NOVE u Šapcu da poželim puno uspeha i hrabrosti jer nam predstoji ogroman zajednički posao. Uskoro će i lokalni izbori... Moja poruka Šapčanima je da se pridruže našoj borbi za normalnu, demokratsku i evropsku Srbiju. To je posao koji je neodložan i častan, to je cilj bez čijeg ostvarenja nema budućnosti ni za Šabac, ni za Srbiju u celini.
Koje vino Vam najviše godi/prija?
- Vino koje je proizvedeno u Srbiji, od strane poštenog vinara, domaćina koji je uspeo da na najbolji način spoji srpsku tradiciju i svetska iskustva modernog vinarstva.
Nova stranka odrŽala osnivaČku konferenciju
Prošlog petka je održana osnivačka konferencija Nove stranke. Ovom prilikom izabrani su članovi gradskog odbora stranke a za predsednika odbora proglašen Aleksandar Simić, ekonomista iz Šapca. Dolazak narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, okupio je veliki broj pristalica u sali Kulturnog centra.
Opozicionari, nezadovoljni radom vlasti najavljuju borbu za promene.
-Realnost je teška jer vlada radi loše i ne rešava probleme. Imamo politiku štednje, a politika nije štednja već razvoj i bez razvojne politike mi ne možemo dalje- kaže narodni poslanik Zoran Živković.
Prema rečima poslanka jačanje i saradnja opozicije sada je prioritet.
-Meni je zadovoljstvo što sam deo borbene opozicije, koja će nadam se promeniti ovu vlast- kaže narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Demokratsku stranku vide kao jedinog opozicionog partnera na trenutnoj političkoj sceni.
- Prave opozicije ima jako malo ako ne računamo Novu stranku i Demokratsku stranku koja je u periodu unutrašnje tranzicije. Niko drugi ne može da dobije takvo obeležje- kaže Zoran Živković.
Nakon formiranja gradskih odbora, ciljevi su i proširenje članstva, promocija stranačke politike, izbori i prelazak cenzusa.
S.P.
Najnoviji broj
18. april 2024.
