Berza

  • aero 820 ▼ -0,97%
  • akdm 260 ▼ -3,70%
  • dinnpb 4.442 ▲ 2,11%
  • dnos 2.900 ⚫ 0,00%
  • fito 3.050 ▼ -4,66%
  • glos 330 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.100 ⚫ 0,00%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.294 ▲ 2,23%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.918 ▲ 0,52%
  • niis 678 ▼ -0,59%
  • rso17153 103,48 ▲ 0,87%
  • rso19182 106,00 ▲ 0,01%
  • svrl 535 ▲ 3,88%
(5. februar 2015.)
“ZORKA“ OTIŠLA U STEČAJ

ONO NAŠE ŠTO NEKAD BEJAŠE

Jedne od najvećih fabrika bivše Jugoslavije već odavno nema kao takve. Došlo je vreme da Šapčani kažu konačno “Zbogom“ “Zorki“. Kroz stare tekstove iz našeg lista podsetićemo vas na sjajne trenutke ovog giganta, koji je svoj kraj dočekao sa manje od dve stotine radnika
Nekadašnji ponos Šapca “Zorka“ odlazi u stečaj. Oko 170 radnika moći će da se prijavi za socijalni program, oni koji to ne budu želeli otići će na šabačku filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje, Biro. “Zorka holding“ sa deset zavisnih preduzeća biće rasprodata, ostaje da se vidi da li društva pojedinačno, ili će neko biti zainteresovan samo za imovinu. Bilo kako bilo, budući kupac neće imati obavezu da nastavi rad. Direktor Holdinga, Josip Mitrić kaže da prema informacijama koje ima od Ministarstva za rad i socijalnu politiku, socijalni program treba da bude isplaćen u martu.
-Nakon toga će se uvesti stečajni postupak za sva društva u okviru “Zorka holdinga“. Ovo je praktično kraj restrukturiranja koje traje 13 godina, navodi Mitrić koji smatra da bi bilo bolje da je sve ovo ranije urađeno.
Ovom prilikom prenećemo vam delove tekstova objavljenih u “Glasu Podrinja“ pre više decenija, koji najbolje govore o tome koliki je gigant ova fabrika nekada bila i kakav je bio njen značaj za grad.
Za radnike 300 stanova godišnje
Tekst Cvetina Mićića “Plan želja i mogućnosti“ od 8. januara 1981. godine doneo je najznačajnije detalje srednjoročnog, petogodišnjeg, planiranja poslovanja. Između ostalog, bilo je predviđeno da se za taj period u fabriku uloži 11 milijardi dinara. Poređenja radi, primerak “Glasa Podrinja“koštao je 5 dinara.
-Srednjoročni plan za period od 1976. do 1980. izvršen je. To najviše važi za investicije. Bilo je planirano šest, a ostvareno šest i po milijardi dinara. “Zorka je, za pet godina izgradila nove fabrike sumporne i fosforne kiseline, kompleksnih đubriva, keramičkih pločica, fasadne opeke, plastičnih masa, sredstava za zaštitu bilja, herbicida itd. U skladu sa društvenim zakonima da se investicije svedu u okvire materijalnih mogućnosti, privremeno je odložena izgradnja tridesetak objekata. Sada se završavaju dve značajne fabrike, za proizvodnju lekova i PVC. Fabrika belih limova trenutno je jedno od najvećih privrednih gradilišta u Podrinsko ““ kolubarskom regionu. Korišćenje proizvodnih kapaciteta sa skoro 90 odsto, godišnja proizvodnja veća od milion i po tona, sve veće učešće domaćih sirovina u preradi i toliko puta potvrđeno akcionarsko jedinstvo kolektiva ““ osnovno je sa čim “Zorka“ ulazi u novu petoletku.
Novi srednjoročni plan stavlja pred sve radnike “Zorke“ značajne i složene zadatke. U vrlo složenim uslovima na tržištu, domaćem i stranom, u vreme kada se sirovine i energija obezbeđuju teško i pod nepovoljnim uslovima, neophodan je izuzetan napor da se, za pet godina, dostigne godišnja proizvodnja od 2.250.000 tona, korišćenje proizvodnih kapaciteta iznad 95 odsto, investicije od 11 milijardi dinara, da se dovrše započete, izgrade nove i započnu fabrike koje će biti završene posle 1985. godine. Jednom rečju, i dalje se planira kontinuitet u razvoju.
Novi srednjoročni plan “Zorke“ predvideo je značajne zadatke i u oblasti društvenog standarda, jer je u kolektivu odavno sazrelo uverenje da se, uporedo sa razvojem proizvodnje, moraju stvarati i uslovi za udobniji i sadržajniji život radnih ljudi.
Tako je planirano da se, do 1985. godine, izgrade fudbalski stadion i zimsko klizalište; da se renovira restoran društvene ishrane, i izgradi 1.500 stanova, odnosno po 300 stanova godišnje (u protekloj petoletki godišnja izgradnja za potrebe “Zorkinih“ radnika bila je 140 stanova godišnje).
Samo u stanove treba da bude uloženo milijardu i 200 miliona dinara.
Na kraju 1985. godine kolektiv “Zorke“ imaće preko deset hiljada radnika.
Posle 1990. očekivani drugačiji putevi budućnosti
Po završetku ovog perioda usledio je tekst Jele Lukić “Ambiciozno u novo petogodište“. Planirano je da se za period od 1986. do 1990. godine za realizaciju programa razvoja utroši više od 47 milijardi dinara (“Glas Podrinja“ je koštao 40 dinara). Manji problemi su postojali, ali i vera da sa poslednjom decenijom prošlog veka dolazi bolje vreme.
-Stopa rasta proizvodnje procenjena je na 4,8, a prodaje na 4,7 odsto. Biće otvoreno dve hiljade 26 radnih mesta, tako da će kraj 1990. godine “Zorka“ dočekati sa 11.568 radnika. Za realizaciju plana razvoja biće utrošeno preko 47 milijardi dinara. Najveća ulaganja su u hemijskoj industriji, pa obojenoj metalurgiji. Stepen korišćenja kapaciteta, zahvaljujući ulaganjima i otklanjanju uskih grla, trebalo bi da dostigne 96 procenata. Predviđena je znatno veća materijalna i društvena podrška naučno ““ istraživačkom radu. Za finansiranje ove delatnosti izdvajaće se najmanje jedan odsto od ukupnog prihoda godišnje. Posebno ambiciozno planirana je stopa izvoza. Trebalo bi da dostigne 11,6 odsto, tako da bi se na kraju petogodišta ostvario devizni priliv od 100 miliona dolara.
Postavke iz programa razvoja do 1990. godine ukazuju da “Zorka“ polako menja puteve budućnosti. Vera u sopstvene snage, ambicioznost, vera u stabilizaciju privrede i društva ostaju. Krajnji ciljevi svih aktivnosti su porast ličnog i društvenog standarda, bogatiji sadržaji života i rada svakog radnika i članova njihovih porodica.
Buduće zadatke kolektiv “Zorke“ ocenjuje realnim, imajući, pri tom, u vidu subjektivne snage. Njihova realizacija mogla je biti dovedena u pitanje ukoliko se ne budu rešavala neka ključna pitanja ekonomske politike, kao što su: inflacija, devizni dugovi, kursne razlike, ekonomski položaj pojedinih grupacija od izuzetnog značaja za stabilizaciju privrede i društva.
“Zorka“ je 1991. godine pretrpela transformaciju vlasništva. Iz društvene svojine postala je holding kompanija sa deoničarskim društvom. Usledili su ratovi, inflacija... Otalo je istorija.
M.Mijailović

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa