NEOPHODNO
ASFALTIRANjE STAZA U PARKOVIMA
Ubrzani razvoj savremenih gradova i stalni nedostatak prostora za njihovo širenje, učinili su da najuža gradska jezgra postanu gomile betona, čelika i asfalta. Visoke zgrade koje zaklanjaju plavetnilo neba, i sunce, i tesne ulice sa asfaltiranim kolovozima i trotoarima, sve više nameću potrebu za prisnijim dodirom sa prirodom, a zelenilo postaje sve značajnije u ljudskom životu. Zbog toga su se, zadnjih decenija, promenila shvatanja o parkovima i zelenilu u gradu.
Savremeni park je funkcionalno višenamenski i mora imati svoju estetski i rekreativnu funkciju. Za zadovoljenje estetskih svojstava parkovi sadrže stabla različitog drveća, žbunje i cveće. Ali sve ovo imaju i šume. Ono po čemu se parkovi razlikuju od šuma je da su parkovi uređeni, da su dostupni za različite posetioce i da se kao takvi se mogu koristiti za šetnju, sedenje, rekreaciju, odmaranje i igru. Za obezbeđenje ovih funkcija u parkovima se izgrađuju putevi i staze.
Šetajući šabačkim parkovima tražili smo elemente koji ih bitno razlikuju od šuma i zapitali smo se imaju li oni staze? Nekada su ih imali, ali su godine učinile svoje. To se jasno vidi po deformisanim površinama i izdrobljenim ostacima asfalta na njima. Najgora situacija je u Velikom parku. Gotovo da nema staze na kojoj ne nedostaju velike površine asfalta. Tako formirane rupe se, i pri najmanjim padavinama, napune vodom, pa se mora ići kroz njih ili se moraju obilaziti kroz travu. Na mnogim stazama je asfalt deformisan mehaničkim delovanjem korenja koje se pruža ispod staza. U druga dva parka, kod Sokolane i u Masarikovoj ulici, staze su rađene od krupne frakcije bito-šljunka. Mehaničkim delovanjem i pod uticajem mraza, kamen iz površinskog sloja asfalta je ispao, staze su ostale neravne, s tim što se u parku u Masarikovoj ulici već pojavio i veći broj rupa.
Ovakve staze, u sva tri parka, su nepodesne za vožnju beba u kolicima (probali smo), gotovo da je nemoguća vožnja dečjih bicikala sa malim pomoćnim točkićima (probali smo i to), kod pokušaja džogiranja je gotovo zagarantovano iščašenje zgloba (i to smo probali), potpuno je nemoguća vožnja na skejtovima i rolerima (to nismo smeli ni da probamo), a ni hodanje po njima, naročito starim licima, nije baš prijatno.
Ukoliko se i dalje nastavi sa zanemarivanjem ovog problema, uskoro ćemo gradske parkove moći da preimenujemo u gradske šume. Kako se to ipak ne bi desilo, Građanska inicijativa KORAK traži od gradskih vlasti da se ponovo asfaltiraju staze u gradskim parkovima, ali ovaj put asfalt-betonom, čime bi se građanima vratili njihovi parkovi.
Savremeni park je funkcionalno višenamenski i mora imati svoju estetski i rekreativnu funkciju. Za zadovoljenje estetskih svojstava parkovi sadrže stabla različitog drveća, žbunje i cveće. Ali sve ovo imaju i šume. Ono po čemu se parkovi razlikuju od šuma je da su parkovi uređeni, da su dostupni za različite posetioce i da se kao takvi se mogu koristiti za šetnju, sedenje, rekreaciju, odmaranje i igru. Za obezbeđenje ovih funkcija u parkovima se izgrađuju putevi i staze.
Šetajući šabačkim parkovima tražili smo elemente koji ih bitno razlikuju od šuma i zapitali smo se imaju li oni staze? Nekada su ih imali, ali su godine učinile svoje. To se jasno vidi po deformisanim površinama i izdrobljenim ostacima asfalta na njima. Najgora situacija je u Velikom parku. Gotovo da nema staze na kojoj ne nedostaju velike površine asfalta. Tako formirane rupe se, i pri najmanjim padavinama, napune vodom, pa se mora ići kroz njih ili se moraju obilaziti kroz travu. Na mnogim stazama je asfalt deformisan mehaničkim delovanjem korenja koje se pruža ispod staza. U druga dva parka, kod Sokolane i u Masarikovoj ulici, staze su rađene od krupne frakcije bito-šljunka. Mehaničkim delovanjem i pod uticajem mraza, kamen iz površinskog sloja asfalta je ispao, staze su ostale neravne, s tim što se u parku u Masarikovoj ulici već pojavio i veći broj rupa.
Ovakve staze, u sva tri parka, su nepodesne za vožnju beba u kolicima (probali smo), gotovo da je nemoguća vožnja dečjih bicikala sa malim pomoćnim točkićima (probali smo i to), kod pokušaja džogiranja je gotovo zagarantovano iščašenje zgloba (i to smo probali), potpuno je nemoguća vožnja na skejtovima i rolerima (to nismo smeli ni da probamo), a ni hodanje po njima, naročito starim licima, nije baš prijatno.
Ukoliko se i dalje nastavi sa zanemarivanjem ovog problema, uskoro ćemo gradske parkove moći da preimenujemo u gradske šume. Kako se to ipak ne bi desilo, Građanska inicijativa KORAK traži od gradskih vlasti da se ponovo asfaltiraju staze u gradskim parkovima, ali ovaj put asfalt-betonom, čime bi se građanima vratili njihovi parkovi.
Građanska inicijativa “Korak“
Najnoviji broj
11. april 2024.
