BRANISLAV LEČIĆ U KULTURNOM CENTRU
DRUŠTVENA ANGAŽOVANOST GLUMCA I SUBLIMACIJA ŽIVOTA
Čestitam Vam što ste ostali normalni, a što ste dokazali činjenicom da Vas zanima ova tema, s obzirom da je danas bilo koji angažman, pa čak i onaj koji nas emotivno vezuje, naporan. Ljudi radije idu linijom manjeg otpora i ugađanja sebi nego što su u stanju da učestvuju u nečemu što je zajedničko. Opšte je izgubilo svoju vrednost prevarom onih koji su u ime opšteg radili za sebe i svoje interese.
Ovim rečima, dramski umetnik Branislav Lečić, započeo je tribinu na temu „Drušvena angažovanost glumca“, održanu u Kulturnom centru proteklog petka.
Prema rečima poznatog Šapčanina, „pozorište je ogledalo društva, mesto na kome možemo blagonaklono i surovo da se ogledamo i ako ono tu ulogu zaboravi, onda ga nema, podilazi nekome i predstavlja još jedno sredstvo manipulacije“. Što se nas tiče, „ovo je period sublimacije u kome se iskustva moraju sastati u jednoj tački i postati određeni putokaz za nas kao narod koji bi trebalo da ostavi nasleđe. To nije nimalo lako zato što postoji mnogo toga što je protivno, u situaciji smo da se skoro svakom idejom razočarali. Ali, čovek nije sastavljen samo od zemlje, nego i od neba. On mora da ima veru i dovoljno hrabrosti i iskrenosti da bi mogao da se obračunava i sa sobom i sa društvom u kome živi. Svi oni koji misle isključivo o sebi, pre ili kasnije se vrate tamo odakle su pošli. Ukoliko prema sebi sačuvamo meru ljubavi koja je neophodna ( ne i samozadovoljna), onda niz pojedinačnih ja postaje udruženo u zajedničko mi, što predstavlja silu za napredak“.
- Kad prođu neke decenije ono što ima smisla je da čovek sublimira sopstveni život i da ga prenese drugima, rekao je Lečić prisutnima, od kojih je najviše bilo mladih ljudi.
I zaista, iskreno, otvoreno i krajnje nepretenciozno, pričao je o svom putu, o tome kako je postao i ostao glumac, o svom angažmanu u politici, o potrazi za istinom i boravku na Svetoj Gori, o važnosti opstanka suštine sopstvenog bića koja je „neophodna za duhovno, a samim tim i telesno zdravlje“.
Branko Božić iz Kulturnog centra je bio moderator tribine posle koje su pristuni postavljali pitanja, uglavnom mladi, najčešće ““ “Ostati ili otići odavde“?
- To je savet koji ja ne mogu da Vam dam. Zastanite, oslušnite sopstveno biće, jer samo tako, izvan buke ovoga sveta, u tišini, možete doći do svog odgovora, koji nije isti za svakog. Svi smo mi različiti, Bog ne stvara kopije, svako je poseban i ima zadatak koji samo on može da obavi, zaključio je Lečić.
Da animira publiku skoro dva sata može samo čovek ozbiljne pameti i umetničke lucidnosti.
Ovim rečima, dramski umetnik Branislav Lečić, započeo je tribinu na temu „Drušvena angažovanost glumca“, održanu u Kulturnom centru proteklog petka.
Prema rečima poznatog Šapčanina, „pozorište je ogledalo društva, mesto na kome možemo blagonaklono i surovo da se ogledamo i ako ono tu ulogu zaboravi, onda ga nema, podilazi nekome i predstavlja još jedno sredstvo manipulacije“. Što se nas tiče, „ovo je period sublimacije u kome se iskustva moraju sastati u jednoj tački i postati određeni putokaz za nas kao narod koji bi trebalo da ostavi nasleđe. To nije nimalo lako zato što postoji mnogo toga što je protivno, u situaciji smo da se skoro svakom idejom razočarali. Ali, čovek nije sastavljen samo od zemlje, nego i od neba. On mora da ima veru i dovoljno hrabrosti i iskrenosti da bi mogao da se obračunava i sa sobom i sa društvom u kome živi. Svi oni koji misle isključivo o sebi, pre ili kasnije se vrate tamo odakle su pošli. Ukoliko prema sebi sačuvamo meru ljubavi koja je neophodna ( ne i samozadovoljna), onda niz pojedinačnih ja postaje udruženo u zajedničko mi, što predstavlja silu za napredak“.
- Kad prođu neke decenije ono što ima smisla je da čovek sublimira sopstveni život i da ga prenese drugima, rekao je Lečić prisutnima, od kojih je najviše bilo mladih ljudi.
I zaista, iskreno, otvoreno i krajnje nepretenciozno, pričao je o svom putu, o tome kako je postao i ostao glumac, o svom angažmanu u politici, o potrazi za istinom i boravku na Svetoj Gori, o važnosti opstanka suštine sopstvenog bića koja je „neophodna za duhovno, a samim tim i telesno zdravlje“.
Branko Božić iz Kulturnog centra je bio moderator tribine posle koje su pristuni postavljali pitanja, uglavnom mladi, najčešće ““ “Ostati ili otići odavde“?
- To je savet koji ja ne mogu da Vam dam. Zastanite, oslušnite sopstveno biće, jer samo tako, izvan buke ovoga sveta, u tišini, možete doći do svog odgovora, koji nije isti za svakog. Svi smo mi različiti, Bog ne stvara kopije, svako je poseban i ima zadatak koji samo on može da obavi, zaključio je Lečić.
Da animira publiku skoro dva sata može samo čovek ozbiljne pameti i umetničke lucidnosti.
M.F.
Najnoviji broj
30. april 2025.
