БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ
ДРУШТВЕНА АНГАЖОВАНОСТ ГЛУМЦА И СУБЛИМАЦИЈА ЖИВОТА
Честитам Вам што сте остали нормални, а што сте доказали чињеницом да Вас занима ова тема, с обзиром да је данас било који ангажман, па чак и онај који нас емотивно везује, напоран. Људи радије иду линијом мањег отпора и угађања себи него што су у стању да учествују у нечему што је заједничко. Опште је изгубило своју вредност преваром оних који су у име општег радили за себе и своје интересе.
Овим речима, драмски уметник Бранислав Лечић, започео је трибину на тему „Друшвена ангажованост глумца“, одржану у Културном центру протеклог петка.
Према речима познатог Шапчанина, „позориште је огледало друштва, место на коме можемо благонаклоно и сурово да се огледамо и ако оно ту улогу заборави, онда га нема, подилази некоме и представља још једно средство манипулације“. Што се нас тиче, „ово је период сублимације у коме се искуства морају састати у једној тачки и постати одређени путоказ за нас као народ који би требало да остави наслеђе. То није нимало лако зато што постоји много тога што је противно, у ситуацији смо да се скоро сваком идејом разочарали. Али, човек није састављен само од земље, него и од неба. Он мора да има веру и довољно храбрости и искрености да би могао да се обрачунава и са собом и са друштвом у коме живи. Сви они који мисле искључиво о себи, пре или касније се врате тамо одакле су пошли. Уколико према себи сачувамо меру љубави која је неопходна ( не и самозадовољна), онда низ појединачних ја постаје удружено у заједничко ми, што представља силу за напредак“.
- Кад прођу неке деценије оно што има смисла је да човек сублимира сопствени живот и да га пренесе другима, рекао је Лечић присутнима, од којих је највише било младих људи.
И заиста, искрено, отворено и крајње непретенциозно, причао је о свом путу, о томе како је постао и остао глумац, о свом ангажману у политици, о потрази за истином и боравку на Светој Гори, о важности опстанка суштине сопственог бића која је „неопходна за духовно, а самим тим и телесно здравље“.
Бранко Божић из Културног центра је био модератор трибине после које су пристуни постављали питања, углавном млади, најчешће ““ “Остати или отићи одавде“?
- То је савет који ја не могу да Вам дам. Застаните, ослушните сопствено биће, јер само тако, изван буке овога света, у тишини, можете доћи до свог одговора, који није исти за сваког. Сви смо ми различити, Бог не ствара копије, свако је посебан и има задатак који само он може да обави, закључио је Лечић.
Да анимира публику скоро два сата може само човек озбиљне памети и уметничке луцидности.
Овим речима, драмски уметник Бранислав Лечић, започео је трибину на тему „Друшвена ангажованост глумца“, одржану у Културном центру протеклог петка.
Према речима познатог Шапчанина, „позориште је огледало друштва, место на коме можемо благонаклоно и сурово да се огледамо и ако оно ту улогу заборави, онда га нема, подилази некоме и представља још једно средство манипулације“. Што се нас тиче, „ово је период сублимације у коме се искуства морају састати у једној тачки и постати одређени путоказ за нас као народ који би требало да остави наслеђе. То није нимало лако зато што постоји много тога што је противно, у ситуацији смо да се скоро сваком идејом разочарали. Али, човек није састављен само од земље, него и од неба. Он мора да има веру и довољно храбрости и искрености да би могао да се обрачунава и са собом и са друштвом у коме живи. Сви они који мисле искључиво о себи, пре или касније се врате тамо одакле су пошли. Уколико према себи сачувамо меру љубави која је неопходна ( не и самозадовољна), онда низ појединачних ја постаје удружено у заједничко ми, што представља силу за напредак“.
- Кад прођу неке деценије оно што има смисла је да човек сублимира сопствени живот и да га пренесе другима, рекао је Лечић присутнима, од којих је највише било младих људи.
И заиста, искрено, отворено и крајње непретенциозно, причао је о свом путу, о томе како је постао и остао глумац, о свом ангажману у политици, о потрази за истином и боравку на Светој Гори, о важности опстанка суштине сопственог бића која је „неопходна за духовно, а самим тим и телесно здравље“.
Бранко Божић из Културног центра је био модератор трибине после које су пристуни постављали питања, углавном млади, најчешће ““ “Остати или отићи одавде“?
- То је савет који ја не могу да Вам дам. Застаните, ослушните сопствено биће, јер само тако, изван буке овога света, у тишини, можете доћи до свог одговора, који није исти за сваког. Сви смо ми различити, Бог не ствара копије, свако је посебан и има задатак који само он може да обави, закључио је Лечић.
Да анимира публику скоро два сата може само човек озбиљне памети и уметничке луцидности.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
