VITOMIR VITOROVIĆ, AS MAČVANSKOG FUDBALA I PRIZNATI ADVOKAT IZ BOGATIĆA
MAČVA TEČE VITINIM VENAMA
Najdraža zahvalnica roditelja pionirske ekipe fudbalera voljenog kluba u kome je proveo 43 nezaboravne godine, a u novembru ove navršiće se pola veka bavljenja pravom. Indeks Pravnog fakulteta u Beogradu na kome je diplomirao 1965. godine, dokaz upornosti, ljubavi i odanosti poslu
Kao što je Ivo Lola Ribar, voleo svoju devojku Slobodu i posvetio joj najlepše reči , koje je u formi stiha mogao da smisli, tako je Vitomir Vitorović iz Bogatića voleo fudbalski klub “Mačva“i posvetio mu najlepše godine života. S istim žarom, upornošću, ljubavlju, i znanjem bavi se životnim opredeljenjem. Biće predstojećeg novembra pola veka od kako je u pravosuđu. Najpre kao sudski pripravnik , potom sudija i na kraju, najduže advokat. Ali krenimo redom.
Najsrećniji su bili roditelji Ranko i Živka, kada su u ratne dane, na Gospojinu 1942. godine dobili prinovu u porodici. Bio je to Vitomir, bistar i lepuškast dečak, koji se uporno borio za svoje mesto pod suncem uz sestru Milenu i brata Milana.
U želji za visokim obrazovanjem Vitomir se izborio za indeks Pravnog fakulteta u Beogradu, koji i danas ljubomorno čuva i pokazuje ćerkama. Posle diplomiranja 1965. godine radio je u Sudu u Bogatiću, prvo kao sudski pripravnik. Potom je neko vreme bio sudija i na kraju ali najduže bavi se advokaturom.
- Moja fudbalska karijera u domaćoj “Mačvi“ započinje 1957. godine u podmlatku kluba. Najveći deo vremena proveo sam u seniorima “Mačve“, a 1965. godine, za vreme studija igrao sam i u beogradskoj “Slaviji“. Za mene je nezaboravna bila utakmica protiv “Jedinstva“ sa Uba 1966. godine, kada je “Mačva“ u Bogatiću pobedila sa 2:1, a na Ubu igrala nerešeno 1:1 i kvalifikovala se za dalje takmičenje za ulazak u Srpsku ligu, bez obzira što smo kasnije poraženi od ekipe Mladenovca, kaže Vita, koji je godinama igrao na mestu centarhalfa sa brojem pet u omiljenom dresu.
Iz dugogodišnje karijere u voljenoj “Mačvi“ izdvaja i svoju ulogu, prvog čoveka pionirske selekcije fudbalera “Mačve“. Oni su izborili najbolji rezultat u karijeri 2000. godine. Bio je direktor ove ekipe koja je u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore, protiv pionira “Budućnosti“ iz Podgorice igrala u regularnom delu na svom stadionu nerešeno 1:1, a potom na penale izgubila 11:10.
- Najdraže mi je priznanje roditelja ovih pionira, koji su mi uručili zahvalnicu za iskazanu brigu o njihovoj deci i postignute fudbalske rezultate, kaže Vitomir pokazujući propisno uramljenu zahvalnicu.
Fudbalsku karijeru okončao je u susednom selu i tamošnjoj fudbalskoj ekipi “Mladosti“- Mačvanski Metković, klubu bogate i duge tradicije.
Životno zanimanje nikada nije zapostavljao. U tom kako ističe stresnom poslu najviše se bavio svojinskim, parnicama protiv povrede časti i ugleda, a imao je i klijenata koji su učestvovali u saobraćajnim nezgodama.
I bez obzira što je kopačke davno okačio o klin, fudbalskom sportu se uvek vraća. Od 1970. do 2000. godine bio je dopisnik sporta iz Bogatića. Zavoleo je novinarski poziv i trudi se da mu vrati poljuljano dostojanstvo.
Najsrećniji bi bio, kada bi danas četvorogodišnji unuk Vidan krenuo njegovim stopama. Vidan je na plaži u Grčkoj skrenuo pažnju na sebe u crveno- crnom dresu fudbalera “Mačve“ iz Bogatića. Deda Vita namerava da uradi malo fudbalsko igralište na kome bi podučavao unuka fudbalskim veštinama za koje i danas živi i raduje se svakom uspešnom nastupu nove generacije fudbalera voljenog kluba kome prognozira blistavu budućnost.
Najsrećniji su bili roditelji Ranko i Živka, kada su u ratne dane, na Gospojinu 1942. godine dobili prinovu u porodici. Bio je to Vitomir, bistar i lepuškast dečak, koji se uporno borio za svoje mesto pod suncem uz sestru Milenu i brata Milana.
U želji za visokim obrazovanjem Vitomir se izborio za indeks Pravnog fakulteta u Beogradu, koji i danas ljubomorno čuva i pokazuje ćerkama. Posle diplomiranja 1965. godine radio je u Sudu u Bogatiću, prvo kao sudski pripravnik. Potom je neko vreme bio sudija i na kraju ali najduže bavi se advokaturom.
- Moja fudbalska karijera u domaćoj “Mačvi“ započinje 1957. godine u podmlatku kluba. Najveći deo vremena proveo sam u seniorima “Mačve“, a 1965. godine, za vreme studija igrao sam i u beogradskoj “Slaviji“. Za mene je nezaboravna bila utakmica protiv “Jedinstva“ sa Uba 1966. godine, kada je “Mačva“ u Bogatiću pobedila sa 2:1, a na Ubu igrala nerešeno 1:1 i kvalifikovala se za dalje takmičenje za ulazak u Srpsku ligu, bez obzira što smo kasnije poraženi od ekipe Mladenovca, kaže Vita, koji je godinama igrao na mestu centarhalfa sa brojem pet u omiljenom dresu.
Iz dugogodišnje karijere u voljenoj “Mačvi“ izdvaja i svoju ulogu, prvog čoveka pionirske selekcije fudbalera “Mačve“. Oni su izborili najbolji rezultat u karijeri 2000. godine. Bio je direktor ove ekipe koja je u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore, protiv pionira “Budućnosti“ iz Podgorice igrala u regularnom delu na svom stadionu nerešeno 1:1, a potom na penale izgubila 11:10.
- Najdraže mi je priznanje roditelja ovih pionira, koji su mi uručili zahvalnicu za iskazanu brigu o njihovoj deci i postignute fudbalske rezultate, kaže Vitomir pokazujući propisno uramljenu zahvalnicu.
Fudbalsku karijeru okončao je u susednom selu i tamošnjoj fudbalskoj ekipi “Mladosti“- Mačvanski Metković, klubu bogate i duge tradicije.
Životno zanimanje nikada nije zapostavljao. U tom kako ističe stresnom poslu najviše se bavio svojinskim, parnicama protiv povrede časti i ugleda, a imao je i klijenata koji su učestvovali u saobraćajnim nezgodama.
I bez obzira što je kopačke davno okačio o klin, fudbalskom sportu se uvek vraća. Od 1970. do 2000. godine bio je dopisnik sporta iz Bogatića. Zavoleo je novinarski poziv i trudi se da mu vrati poljuljano dostojanstvo.
Najsrećniji bi bio, kada bi danas četvorogodišnji unuk Vidan krenuo njegovim stopama. Vidan je na plaži u Grčkoj skrenuo pažnju na sebe u crveno- crnom dresu fudbalera “Mačve“ iz Bogatića. Deda Vita namerava da uradi malo fudbalsko igralište na kome bi podučavao unuka fudbalskim veštinama za koje i danas živi i raduje se svakom uspešnom nastupu nove generacije fudbalera voljenog kluba kome prognozira blistavu budućnost.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
30. april 2025.
