PRVI AFRIČKI FUDBALER U MAČVI
DOBRO JE U SRBIJI
Pred početak prolećnog dela sezone FK Mačva je svoje redove pojačala Nigerijcem Rubenom Okorom Ogbonom. Ovom dvadesetdvogodišnjaku šabački klub je treća stanica u Srbiji u koji je došao pre nešto više od godinu dana. Pre toga po šest meseci je proveo u Slogi iz Kraljeva i istoimenom klubu iz Petrovca na Mlavi.
Rubi, kako ga saigrači zovu, fudbal je počeo da trenira na fudbalskoj akademiji u rodnoj Abudži, glavnom gradu Nigerije, sa osam godina. Istovremeno je igrao i za svoju školu. Nigeriju je prvi put napustio 2008. godine kada je bio na probi u Olimpiku iz Marseja. Ipak, u Evropi se nije zadržao dugo jer je ubrzo stigla pozivnica za reprezentaciju do 17 godina, a potom i potpisivanje prvog profesionalnog ugovora sa nigerijskom Luvistom. Igrao je još u FC Abudži i Kaduna Junajtedu, a onda se obreo u Srbiji.
-Moj agent je smatrao da je dobro da dođem u Srbiju jer će mi kasnije biti lakše da odem u neku veću evropsku ligu. Dobro mi je ovde. Živi se normalno i svako gleda sebe. Cene su u skladu sa primanjima. Šabac je veliki i lep grad, a ljudi su gostoljubivi. Dobijam dosta zahteva za prijateljstvo na Fejsbuku, od ljudi koji žele da se dopisuju sa mnom, priča Rubi.
Šabac još nije dobro upoznao i kaže da prvenstveno želi da se skoncentriše na fudbal. Srpski još uvek ne govori najbolje tako da se najviše druži sa saigračima koji govore engleski, mada ističe da su ga svi odlično prihvatili. Voli da sluša muziku i gleda komedije u slobodno vreme.
Porodicu nije video duže od godinu dana, ali redovno komuniciraju putem Skajpa, Vajbera i sličnih sredstava savremene tehnologije. Otac mu više nije živ, a pored majke u Nigeriji ima još petoricu braće i tri sestre.
-Nigerija je velika zemlja sa mnogo različitih naroda. Imamo bogate, srednji sloj i siromašne. Ipak, sa Srbijom se ne može porediti jer je to razlika između Evrope i Afrike. Za afričke standarde u Nigeriji se dobro živi, ali porodice su velike, sa petoricom ili šestoricom braće, dok ih je ovde uglavnom po dvojica. Nigerija je najveća država u Afici, a Abudža njen najveći grad. Lep je i moderan. Veći od Beograda i Šapca zajedno.
Ovde uglavnom stižu vesti o ratu i terorističkim akcijama organizacije Boko haram. Ruben kaže da situacija nije tako loša i da ne brine za bezbednost svoje porodice.
-Sada je tamo mir. Ranije je bilo problema i političkih trvenja. Činjenica je Boko haram postoji, ali nigerijska vojska se uspešno bori protiv njih. Nije manje bezbedno nego na drugim mestima. Vidite šta se desilo u Francuskoj i kakva je situacija u Libiji ili Egiptu.
Završio je gimnaziju, a studije ekonomije je napustio zbog fudbala. Čini se da je situacija po pitanju školovanja i posla u Nigeriji slična kao i ovde.
-Kada završite fakultet niko vam ne garantuje da ćete dobiti posao. Ono što ćete raditi zavisi od vaših sposobnosti, a ne od diplome.
Voleo bi da karijeru nastavi u nekoj većoj evropskoj ligi kao što su belgijska, francuska, italijanska i španska. Smatra da vreme radi za njega, jer je još uvek mlad. Ranije je najviše voleo da gleda Kaku, a sada Mesija i Inijestu.
-Voleo bih da i po završetku igračke karijere ostanem u fudbalu, kao trener ili sportski direktor.
Zahvalnost za razgovor sa Rubenom dugujemo i njegovom saigraču iz Mačve Filipu Pejoviću, koji je pružio nesebičnu pomoć u sporazumevanju.
Rubi, kako ga saigrači zovu, fudbal je počeo da trenira na fudbalskoj akademiji u rodnoj Abudži, glavnom gradu Nigerije, sa osam godina. Istovremeno je igrao i za svoju školu. Nigeriju je prvi put napustio 2008. godine kada je bio na probi u Olimpiku iz Marseja. Ipak, u Evropi se nije zadržao dugo jer je ubrzo stigla pozivnica za reprezentaciju do 17 godina, a potom i potpisivanje prvog profesionalnog ugovora sa nigerijskom Luvistom. Igrao je još u FC Abudži i Kaduna Junajtedu, a onda se obreo u Srbiji.
-Moj agent je smatrao da je dobro da dođem u Srbiju jer će mi kasnije biti lakše da odem u neku veću evropsku ligu. Dobro mi je ovde. Živi se normalno i svako gleda sebe. Cene su u skladu sa primanjima. Šabac je veliki i lep grad, a ljudi su gostoljubivi. Dobijam dosta zahteva za prijateljstvo na Fejsbuku, od ljudi koji žele da se dopisuju sa mnom, priča Rubi.
Šabac još nije dobro upoznao i kaže da prvenstveno želi da se skoncentriše na fudbal. Srpski još uvek ne govori najbolje tako da se najviše druži sa saigračima koji govore engleski, mada ističe da su ga svi odlično prihvatili. Voli da sluša muziku i gleda komedije u slobodno vreme.
Porodicu nije video duže od godinu dana, ali redovno komuniciraju putem Skajpa, Vajbera i sličnih sredstava savremene tehnologije. Otac mu više nije živ, a pored majke u Nigeriji ima još petoricu braće i tri sestre.
-Nigerija je velika zemlja sa mnogo različitih naroda. Imamo bogate, srednji sloj i siromašne. Ipak, sa Srbijom se ne može porediti jer je to razlika između Evrope i Afrike. Za afričke standarde u Nigeriji se dobro živi, ali porodice su velike, sa petoricom ili šestoricom braće, dok ih je ovde uglavnom po dvojica. Nigerija je najveća država u Afici, a Abudža njen najveći grad. Lep je i moderan. Veći od Beograda i Šapca zajedno.
Ovde uglavnom stižu vesti o ratu i terorističkim akcijama organizacije Boko haram. Ruben kaže da situacija nije tako loša i da ne brine za bezbednost svoje porodice.
-Sada je tamo mir. Ranije je bilo problema i političkih trvenja. Činjenica je Boko haram postoji, ali nigerijska vojska se uspešno bori protiv njih. Nije manje bezbedno nego na drugim mestima. Vidite šta se desilo u Francuskoj i kakva je situacija u Libiji ili Egiptu.
Završio je gimnaziju, a studije ekonomije je napustio zbog fudbala. Čini se da je situacija po pitanju školovanja i posla u Nigeriji slična kao i ovde.
-Kada završite fakultet niko vam ne garantuje da ćete dobiti posao. Ono što ćete raditi zavisi od vaših sposobnosti, a ne od diplome.
Voleo bi da karijeru nastavi u nekoj većoj evropskoj ligi kao što su belgijska, francuska, italijanska i španska. Smatra da vreme radi za njega, jer je još uvek mlad. Ranije je najviše voleo da gleda Kaku, a sada Mesija i Inijestu.
-Voleo bih da i po završetku igračke karijere ostanem u fudbalu, kao trener ili sportski direktor.
Zahvalnost za razgovor sa Rubenom dugujemo i njegovom saigraču iz Mačve Filipu Pejoviću, koji je pružio nesebičnu pomoć u sporazumevanju.
M.M.
Najnoviji broj
5. decembar 2024.