Berza

  • aero 891 ▼ -0,56%
  • enhl 650 ▲ 0,78%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 35.900 ▲ 2,57%
  • jesv 5.502 ▲ 0,04%
  • niis 681 ▼ -0,58%
  • nssj 600 ▲ 9,09%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • rso16142 109,85 ▼ -4,06%
  • svrl 555 ▼ -0,89%
  • tgas 11.602 ▼ -0,03%
  • tigr 74 ▲ 23,33%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.800 ▲ 2,27%
(14. maj 2015.)
SEĆANjE NA JANKA VESELINOVIĆA

VEČNA SLIKA IDILIČNOG SELA

Pisac „Hajduk Stanka“ je „kitio“ dela svojih Mačvana, kao što oni kite venac ivanjski. Voleo je ljude. Nesvakidašnji bariton. Učiteljevao u Svileuvi i neko vreme bio predsednik opštine Koceljeva
Svake godine zvona Glogovačke crkve u kojoj je davnih godina službovao otac Miloš, označe da je u ovom pitomom mačvanskom selu 14. juna 1905. godine prestalo da kuca srce znamenitog mačvanskog i srpskog književnika Janka Veselinovića (Miloševog sina). Književna javnost i pre svih mladi naraštaji, treba da se s dužnom pažnjom prisete dana kada je cela Mačva plakala, a kao eho odzvanjale reči priznatog hrvatskog pesnika Antona Gustava Matoša, izgovorene kraj odra najboljeg prijatelja.
Tebi, dragi moj čiča Janko bila laka gruda pradedovska, između zelenog Cera i plavih voda Drine i Save. U ovom modranu dobrog neba u tim zabranima, vajatima i selima, odasvud me greje tvoj plemeniti pogled. Janko Veselinoviću iz Glogovca sela pitomoga! Kako mora da te žali tvoja Mačva, kad te ne mogu prežaliti ja, samotni putnik, kojem si dao parče hleba i parče duše!
Sećanja pomalo blede ali pisac „Hajduk Stanka“, umetnik slikanja idiličnog sela, koga je iznedrila velika srpska ravnica je omiljen i živ među svojim Mačvanima. Na njegovom grobu, kraj spomenika u Glogovačkom groblju, gde počivaju i roditelji, otac Miloš i majka Jelka, supruga Jovanka i braća Steva i Mihailo, treba položiti sveže cveće. Možda će i neki novopečeni skadarlijski boemi ( tamo gde je Janko često odsedao), naručiti koju litru „crnjaka „ u pokoj duše velikana srpske književnosti i zapevati njegovu omiljenu“Moj oblače, nemoj na orače“. Najavljeni su i“ Jankovi dani“ , nova manifestacija koja bi sadržala i svojevrstan okrugli sto o Janku u Udruženju književnika Srbije u Beogradu, prigodna svečanost u Glogovcu i obilazak mesta gde je duže boravio i radio znameniti književnik.
Kako god bilo treba podsetiti da je Janko Veselinović, odrastao u Glogovcu uz dvojnice i gusle. Voleo je da sluša srpske junačke pesme. Napajao se pričama o vukodlacima i kojekakvim čudesima. Dosta je pomagao ocu u crkvi i pred oltarom ali srce ga je vuklo u kafanu. Lepo je pevao .
Odlazak u Beograd na školovanje doneo je nova životna iskušenja. Školovanje neslavno završava na drugoj godini Učiteljske škole, a zahvaljujući pomoći Stojana Boškovića, tadašnjeg ministra prosvete i po sopstvenoj želji, odlazi za učitelja u Svileuvu. Tamo upoznaje i Jovanku Joku Jovanović, koju uzima za suprugu. Dolaze dani još većeg životnog iskušenja. Janko se više posvećuje književnosti ali i politici. Tadašnje vlasti ga često proganjaju, pa i hapse. Neko vreme provodi i u zatvoru, gde dospeva iz fotelje predsednika opštine Koceljeva. Beogradski boemski krem uskoro dobija novog člana, a srpska književnost velikog pisca. Njegovo najčitanije delo, roman „Hajduk Stanko“, prvi put je štampan 1896. godine, a doživeo je preko 100 izdanja. Teško je pronaći Mačvanina koji nije čitao ovu knjigu.
Velikog književnika koji je kratko živeo, na njegovom poslednjem putu ispratili su sve sami velikani književnosti, tog doba ali i njegovi đaci, seljaci, učitelji... Svi su ga voleli i cenili njegovo delo. Možda je u tome i najveća veličina znamenitog književnika, čijim senima ćemo se pokloniti.
Lj.Đ.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa