SLOBODAN JEROTIĆ, GRADSKI MENADžER ZA ENERGETIKU
U PLANU DVA ZNAČAJNA PROJEKTA
O energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije razgovarali smo sa Slobodanom Jerotićem, gradskim menadžerom za energetiku
Tokom poslednje tri godine, zahvaljujući saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom, učinjeno je dosta po pitanju energetskih ušteda i povećanja energetske efikasnosti?
- Krajem 2011., odnosno početkom 2012. godine, grad Šabac je dao saglasnost JKP „Toplana ““ Šabac“ da participira u projektu koju vodi Nemačka KNjF banka. Program se odnosi na rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji. Za rekonstrukciju toplifikacione mreže naše javno preduzeće je dobilo na raspolaganje 1.700.000 evra. Prva tri projekta odnosila su se na ugradnju rekuperatora u toplotnoj stanici na Trkalištu, rekonstrukciju toplovoda u dužini od 600 metara, dok je treći, za čiju je realizaciju pre nekoliko meseci potpisan ugovor, predvideo rekonstrukciju 108 toplotnih podstanica. Ovaj posao će se obavljati tokom leta. Grejnu sezonu ćemo dočekati sa novim, modernizovanim podstanicama, koje će smanjiti potrošnju energije što će se pozitivno odraziti i na račune građana. Vrednost projekta koji se odnosi na rekonstrukciju podstanica je 400.000. evra, dok je ukupna vrednost tri do sada realizovana projekta veća od 900.000 evra.
Zahvaljujući saradnji grada sa Nemačkom razvojnom bankom, u narednom periodu očekuje se realizacija dva važna programa?
- Naš plan je da više od 700.000 evra uložimo u dva programa. Prvi se odnosi na gašenje kotlarnice u ulici Janka Veselinovića, koja jedina na području grada radi na mazut. Bilo je primedbi na rad ovog postrojenja zbog povećanja nivoa aerozagađenja, a kako je naša obaveza da vodimo računa o zaštiti životne sredine odlučili smo da ovu kotlarnicu pretvorimo u toplotnu podstanicu, koju ćemo toplovodom u dužini od 900 metara, kroz Veliki park, povezati sa podstanicom koja se nalazi u ulici Laze Lazarevića. Drugi projekat se odnosi na rekonstrukciju toplane na Trkalištu, gde će se menjati pumpe za distribuciju tople vode, i obavljati radovi koji treba da doprinesu većoj efikasnosti sistema, racionalnijem korišćenju električne energije i smanjivanju gubitaka.
Da li će grad nastaviti da subvencioniše izolaciju stambenih objekata?
- U svim drugim gradovima pokušavaju da na iznos računa utiču samo kroz cenu energenata. U Šapcu je situacija drugačija, trudimo se da na račune utičemo racionalnom upotrebom energije. JKP „Toplana-Šabac“ je 2014. godine potrošila 25 odsto manje gasa u odnosu na 2011. godinu. Izolacija stambenih zgrada, je dobar primer štednje energije i nižih računa za grejanje. Izolaciju sa po 50 odsto finansiraju stanari i grad. Iz gradskog budžeta za ove namene je u 2015. godini predviđeno 20 miliona dinara, a novost je da će se izolovati, pod istim uslovima, i pojedinačna domaćinstva, odnosno kuće. Za to je izdvojeno osam miliona dinara. Primera radi, na stanu od 50 kvadrata razlika u godišnjem utrošku za grejanje je 10.000 dinara, pri čemu nižu cenu plaćaju građani koji žive u izolovanim zgradama. Sistem koji se zasniva na štednji energije je propoznat i na nivou države, jer su troškovi grejanja u Šapcu dosta niži u odnosu na cenu grejanja u Beogradu ili Nišu, i to u rasponu od 20.000 do 30.000 dinara. Izolacija zgrada je značajna jer podstiče i građevinsku operativu, pošto bi se angažovao veliki broj ljudi u tim poslovima.
Aplicirali smo za projekat izolacije čitavog naselja Benska bara, u okviru programa saradnje Ministarstva građevine Nemačke i resornog domaćeg ministarstva. Prošlo je pet meseci od apliciranja, ali iako smo dobili sve pohvale za projekat, još uvek nema odgovora na naš predlog, kaže Jerotić.
M.Maksimović
Tokom poslednje tri godine, zahvaljujući saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom, učinjeno je dosta po pitanju energetskih ušteda i povećanja energetske efikasnosti?
- Krajem 2011., odnosno početkom 2012. godine, grad Šabac je dao saglasnost JKP „Toplana ““ Šabac“ da participira u projektu koju vodi Nemačka KNjF banka. Program se odnosi na rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji. Za rekonstrukciju toplifikacione mreže naše javno preduzeće je dobilo na raspolaganje 1.700.000 evra. Prva tri projekta odnosila su se na ugradnju rekuperatora u toplotnoj stanici na Trkalištu, rekonstrukciju toplovoda u dužini od 600 metara, dok je treći, za čiju je realizaciju pre nekoliko meseci potpisan ugovor, predvideo rekonstrukciju 108 toplotnih podstanica. Ovaj posao će se obavljati tokom leta. Grejnu sezonu ćemo dočekati sa novim, modernizovanim podstanicama, koje će smanjiti potrošnju energije što će se pozitivno odraziti i na račune građana. Vrednost projekta koji se odnosi na rekonstrukciju podstanica je 400.000. evra, dok je ukupna vrednost tri do sada realizovana projekta veća od 900.000 evra.
Zahvaljujući saradnji grada sa Nemačkom razvojnom bankom, u narednom periodu očekuje se realizacija dva važna programa?
- Naš plan je da više od 700.000 evra uložimo u dva programa. Prvi se odnosi na gašenje kotlarnice u ulici Janka Veselinovića, koja jedina na području grada radi na mazut. Bilo je primedbi na rad ovog postrojenja zbog povećanja nivoa aerozagađenja, a kako je naša obaveza da vodimo računa o zaštiti životne sredine odlučili smo da ovu kotlarnicu pretvorimo u toplotnu podstanicu, koju ćemo toplovodom u dužini od 900 metara, kroz Veliki park, povezati sa podstanicom koja se nalazi u ulici Laze Lazarevića. Drugi projekat se odnosi na rekonstrukciju toplane na Trkalištu, gde će se menjati pumpe za distribuciju tople vode, i obavljati radovi koji treba da doprinesu većoj efikasnosti sistema, racionalnijem korišćenju električne energije i smanjivanju gubitaka.
Da li će grad nastaviti da subvencioniše izolaciju stambenih objekata?
- U svim drugim gradovima pokušavaju da na iznos računa utiču samo kroz cenu energenata. U Šapcu je situacija drugačija, trudimo se da na račune utičemo racionalnom upotrebom energije. JKP „Toplana-Šabac“ je 2014. godine potrošila 25 odsto manje gasa u odnosu na 2011. godinu. Izolacija stambenih zgrada, je dobar primer štednje energije i nižih računa za grejanje. Izolaciju sa po 50 odsto finansiraju stanari i grad. Iz gradskog budžeta za ove namene je u 2015. godini predviđeno 20 miliona dinara, a novost je da će se izolovati, pod istim uslovima, i pojedinačna domaćinstva, odnosno kuće. Za to je izdvojeno osam miliona dinara. Primera radi, na stanu od 50 kvadrata razlika u godišnjem utrošku za grejanje je 10.000 dinara, pri čemu nižu cenu plaćaju građani koji žive u izolovanim zgradama. Sistem koji se zasniva na štednji energije je propoznat i na nivou države, jer su troškovi grejanja u Šapcu dosta niži u odnosu na cenu grejanja u Beogradu ili Nišu, i to u rasponu od 20.000 do 30.000 dinara. Izolacija zgrada je značajna jer podstiče i građevinsku operativu, pošto bi se angažovao veliki broj ljudi u tim poslovima.
Aplicirali smo za projekat izolacije čitavog naselja Benska bara, u okviru programa saradnje Ministarstva građevine Nemačke i resornog domaćeg ministarstva. Prošlo je pet meseci od apliciranja, ali iako smo dobili sve pohvale za projekat, još uvek nema odgovora na naš predlog, kaže Jerotić.
M.Maksimović
Najnoviji broj
18. april 2024.
