NOVI MURAL ŽELjKA DRAGIĆEVIĆA, SLIKARA IZ SOVLjAKA
BESKRAJNI PLAVI KRUG
Mačvanski „slikar veseljak“ Željko Dragićević ni tokom letnjih dana se ne smiruje. Zahvaljujući saradnji sa protom Vojislavom Petrovićem, koja je započeta još u Crkvi Sv. Jovana Šangajskog na Ceru, i Šapčani će u centru grada imati priliku da vide lepotu srpskih manastira i crkvi. Simbolika više nego očigledna. Zvonce iznad prolaza u kafe „Zvonce“, sat Crkve Sv. apostola Petra i Pavla u pozadini, a na zidu pet srpskih pravoslavnih duhovnih izvorišta Hilandar, Studenica, Dečani, Soko grad i Crkva Sv. Jovana Šangajskog na Ceru.
- U srcu grada Šapca koji je čudo, grad mučenik slikam i gledam zvonik Saborne crkve Apostola Petra i Pavla. Čujem zvono ujutro, na večernjoj liturgiji. Zid me deli od eparhijskog dvora. Predivni ljudi, deca, energija. Šta više reći. U jednom danu upoznam stotine ljudi. Zahvaljujući živom kontaktu otišao sam dalje od prvobitne ideje koja je podrazumevala plakatski rad. A sve je krenulo iz enterijera gde sam prvo oslikao Hrista Pantokratora, a zatim i delić priče o pukovskim zastavama koje su preživele Prvi svetski rat u koju se uklopio jedan zastavnik na vrhu Cera - kaže Željko.
Rad na muralu, započet prošle sedmice, uvod je u septembarsku retropsektivnu izložbu u prostorijama KUD „Abrašević“ kojom će slikar iz Sovljaka obeležiti dvadeset godina stvaranja.
- Pošto sam ja pokretni vašar sanjam izložbu uoči Šabačkog vašara. Nećemo nikom vaditi čivije iz fijakera ali ćemo poželeti dobrodošlicu svima. Iscrtavam još jedan beskrajni plavi krug sa zvezdom oko koje je nekada bilo sve tamno i haotično kao i sa mnom i mojom biografijom. Tako će i slike biti koncipirane u tim osnovama u kojima gradim iz svega i svačega. Volim da eksperimentišem ali se uvek uhvatim za neku polaznu ili završnu tačku - ističe Dragićević.
Priča o Željkovim muralima, započetim prošle godine u KUD „Abrašević“, zatim u Dubljanskoj crkvi ove i sada ponovo u Šapcu, nastavlja se.
- Ovo je nešto što sam sanjao godinama u tim najkritičnijim situacijama gde je bilo zaista žestokih padanja i poniranja. Sanjao sam sunčan dan, gomilu ljudi, svi sa osmesima na licu, svako radi svoj posao, i Željko Dragićević koji slika. Slika i uživa.
- U srcu grada Šapca koji je čudo, grad mučenik slikam i gledam zvonik Saborne crkve Apostola Petra i Pavla. Čujem zvono ujutro, na večernjoj liturgiji. Zid me deli od eparhijskog dvora. Predivni ljudi, deca, energija. Šta više reći. U jednom danu upoznam stotine ljudi. Zahvaljujući živom kontaktu otišao sam dalje od prvobitne ideje koja je podrazumevala plakatski rad. A sve je krenulo iz enterijera gde sam prvo oslikao Hrista Pantokratora, a zatim i delić priče o pukovskim zastavama koje su preživele Prvi svetski rat u koju se uklopio jedan zastavnik na vrhu Cera - kaže Željko.
Rad na muralu, započet prošle sedmice, uvod je u septembarsku retropsektivnu izložbu u prostorijama KUD „Abrašević“ kojom će slikar iz Sovljaka obeležiti dvadeset godina stvaranja.
- Pošto sam ja pokretni vašar sanjam izložbu uoči Šabačkog vašara. Nećemo nikom vaditi čivije iz fijakera ali ćemo poželeti dobrodošlicu svima. Iscrtavam još jedan beskrajni plavi krug sa zvezdom oko koje je nekada bilo sve tamno i haotično kao i sa mnom i mojom biografijom. Tako će i slike biti koncipirane u tim osnovama u kojima gradim iz svega i svačega. Volim da eksperimentišem ali se uvek uhvatim za neku polaznu ili završnu tačku - ističe Dragićević.
Priča o Željkovim muralima, započetim prošle godine u KUD „Abrašević“, zatim u Dubljanskoj crkvi ove i sada ponovo u Šapcu, nastavlja se.
- Ovo je nešto što sam sanjao godinama u tim najkritičnijim situacijama gde je bilo zaista žestokih padanja i poniranja. Sanjao sam sunčan dan, gomilu ljudi, svi sa osmesima na licu, svako radi svoj posao, i Željko Dragićević koji slika. Slika i uživa.
O. G.
Najnoviji broj
30. april 2025.
