ŠAMPION KRENUO IZ ŠKOLSKOG DVORIŠTA

Sigurno da najveći broj naših čitalaca nikada nije ni čuo za strit vorkaut. Sport je nastao u Americi 80-ih godina, a obuhvata različite vežbe snage koje se izvode na vratilu i razboju. Šabac još uvek nema klub u ovom sportu, ali ima dečake koji vredno treniraju i, za sada, jednog šampiona, i to višestrukog. Na međunarodnom takmičenju održanom nedavno u Valjevu, petnaestogodišnji Nemanja Stanković osvojio je prva mesta u ruskim zgibovima, propadanjima i običnim zgibovima, bio je drugi u propadanjima, a treći u fristajlu. Iz Valjeva je doneo i pehar kao najbolji najmlađi takmičar.
-Za takmičenje sam saznao na internetu. Na moj Fejsbuk profil pisali su mi ljudi koji treniraju strit vrkaut, iz različitih gradova. Pratili su moj rad i smatrali su da sam dobar i da bih trebao da pokušam, objašnjava Nemanja.
Takmičilo se oko 300 učesnika iz cele Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Nemačke. Nastupila je i jedna devojka. Nemanja je bio među najmlađim takmičarima. Pored toga, neposredno pre takmičenja se povredio, a i za verme izvođenja vežbi udario je leđima o šipku, ali je nastavio dalje.
-Kada smo čuli za takmičenje prvo smo jedan dan išli u Valjevo da se upoznamo sa organizatorima i vidimo na licu mesta kako će to izgledati. Dan pre takmičenja svi učesnici su bili tamo da se upoznaju i održe trening. Tamo smo i prespavali, u hotelu. Sve smo finansirali sami, priča Nemanjina majka Rosa.
Nemanja je ovaj sport počeo da trenira pre dve godine, zajedno sa drugovima Teodorom Vasiljevićem i Stefanom Đorđevićem. Početkom ove godine pridružio im se Milorad Trifunović, a pre nekoliko meseci i Stefan Mitrović. Svi su rođeni iste, 2000. godine, odrasli u Deligradskoj ulici i išli zajedno u OŠ „Jevrem Obrenović“.
-Počeli smo da vežbamo iz dosade na letnjem raspustu, jer nismo znali šta drugo da radimo. Imali smo u školskom dvorištu jednu šipku. Na početku nismo mogli da uradimo ništa, ni jedan zgib. Ipak, vremenom smo postajali sve bolji. Sada uglavnom vežbamo na Gradskom stadionu i to nam je postao stil života. Treniramo svaki dan, oko sat vremena, zatim tu ostanemo još, pričamo i uradimo još po nešto. Vežbe pronalazimo na internetu, priča Teodor.
Zimi treniraju kod kuće, ko ima razboj, ili ako nije mnogo hladno opet idu na Gradski stadion.
-Retki su treneri za ovaj sport. Uglavnom svi sami rade. To je još jedna od prednosti, jer ne mora ništa da se plaća. Svako napravi sebi raspored šta koji dan vežba, objašnjava Milorad.
Iako definicija sporta zvuči jednostavno: elementi gimnastike i atletike, radi se težinom svog tela, nije potrebna dodatna oprema, snimci na kojima ovi momci vežbaju pokazuju da oni često prkose zakonima gravitacije. Kažu da akrobacije nisu obavezne, ali da se sa napredovanjem rade sve teže vežbe. Dešavaju se i povrede.
-Ja sam se pred takmičenje povredio dok sam radio akrobaciju, okretanje. Šipka je bila vruća i pri trenju je došlo do povrede, priča Nemanja kom se na obe nadlaktice još uvek vide opekotine.
Milorad je pri padu slomio ruku.
Upisali su različite srednje škole. Nemanja „Hemijsku“, Teodor „PTT“ u Beogradu, Stefan Mitrović i Milorad „Tehničku“. Nemanja se u međuvremenu i preselio na “Trkalište“. Nastaviće zajedno da treniraju, i nadaju se uspeti da registruju klub. Tada bi se možda pojavio i neki sponzor. Negde u svetu, od ovog sporta može lepo da se živi. Za gledanje je jako atraktivan, a za hrabrije može biti izazov da se okušaju.
Sledeće takmičenje je za desetak dana u Sremskoj Mitrovici. Egzibicije ovih dečaka mogu se videti i na Jutjubu.