Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(17. септембар 2015.)
СВЕТСКИ ДАН СРЦА

Здрави избори

Светски дан срца, обележава се 29. септембра 2015. године, под слоганом “Здрави избори за срце, за све и свуда” и усмерен је на стварање здравог окружења. Здрави стилови живота као и превенција фактора ризика за настанак срчаног и можданог удара, смањиће ризик њиховог настанка у свим добним групама
Светски дан срца позива људе да се придруже глобалном покрету здравих избора за здраво срце. Ова заједничка акција може да допринесе да се смртност услед болести срца и крвних судова до 2025. године смањи за 25%.
Болести срца и крвих судова су светски убица број један. Сваке године, од ових болести умре 17,3 милиона људи, а до 2030. године број умрлих износиће 23 милиона. Али многе КВБ се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности.
Од болести срца и крвних судова током 2013. године у Србији је умрло 53.367 особа. Болести срца и крвних судова са учешћем од 53,2% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца 9,0%, исхемијска болест срца 18,5%, цереброваскуларна болест 24,7%, и остале болести срца и система крвотока 47,7% свих смртних исхода од КВБ.
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Акутни коронарни синдром укључује акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис. АКС у Србији чинио је 55,7% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2013. години. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 96,5%, а нестабилна ангина пекторис код 3,5% оболелих. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2013. години са дијагнозом АКС евидентирано 18.253 случајева. Инциденција АКС у Србији износила је 254.8 на 100.000 становника. Године 2013. од овог синдрома у Србији је умрло 5496 особа. Стопа смртности од АКС у Србији износила је 76,7 на 100.000 становника.
Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:
Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Уколико пушач истовремено користи орална контрацептивна средства, ризик за појаву инфаркта се повећава за чак 20 пута.
Неправилна исхрана – фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спада гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. У Србији је гојазност присутна код 23% одраслог становништва узраста 20+ (25% одраслих особа мушког пола и код 20% одраслих особа женског пола).
Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%. Болести срца и шлог се могу спречити јер су проузроковани превентабилним факторима ризика. Они се могу у великој мери спречити и контролисати усвајањем здравих навика као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и остављањем пушења. Такође средина у којој живимо може имати велики утицај на људе да направе здраве изборе за здраво срце.
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Здрави избори за срце, за све и свуда” истичући значај здравог радног окружења и здравих места где људи проводе слободно време. Могућност да здрав избор буде свима доступан, путем заједничких акција и утицаја на националне и локалне доносиоце одлука, резултираће добрим здрављем породице, заједнице и појединца, који ће научити да препознају свој ризик за настанак болести срца и крвних судова.
Активности које треба предузети у кругу породице: обезбедити правилну исхрану, забранити пушење у домаћинству, ограничити гледање телевизије код куће, организовати активност и на отвореном – вожњу бициклом, шетњу или рад у башти.
Активости које треба предузети у локалној заједници: повећање квалитета физичког васпитања у школама, формирање безбедних терена за физичке активности, обезбеђивање правилне исхране у школама, болницама и радним организацијама, забранити пушење у радним организацијама, болницама и школама. Утицај на локалне доносиоце одлука да локалне заједнице постану здраве заједнице.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa