Berza

  • aero 960 ▲ 7,14%
  • dinnpb 3.650 ⚫ 0,00%
  • enhl 645 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.040 ▲ 3,90%
  • fito 2.800 ▼ -0,04%
  • irtl 800 ▲ 17,65%
  • jgpk 2.017 ▼ -0,15%
  • kmbn 3.250 ▼ -1,52%
  • kmbnpb 1.297 ▲ 3,76%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • rso19182 104,60 ▲ 1,74%
  • stotn 180 ▼ -10,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.760 ⚫ 0,00%
  • ztpk 460 ▲ 2,22%
(17. septembar 2015.)
SVETSKI DAN SRCA

Zdravi izbori

Svetski dan srca, obeležava se 29. septembra 2015. godine, pod sloganom “Zdravi izbori za srce, za sve i svuda” i usmeren je na stvaranje zdravog okruženja. Zdravi stilovi života kao i prevencija faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara, smanjiće rizik njihovog nastanka u svim dobnim grupama
Svetski dan srca poziva ljude da se pridruže globalnom pokretu zdravih izbora za zdravo srce. Ova zajednička akcija može da doprinese da se smrtnost usled bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine smanji za 25%.
Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan. Svake godine, od ovih bolesti umre 17,3 miliona ljudi, a do 2030. godine broj umrlih iznosiće 23 miliona. Ali mnoge KVB se mogu sprečiti eliminacijom faktora rizika kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2013. godine u Srbiji je umrlo 53.367 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,2% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju reumatska bolest srca koja čini 0,1% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca 9,0%, ishemijska bolest srca 18,5%, cerebrovaskularna bolest 24,7%, i ostale bolesti srca i sistema krvotoka 47,7% svih smrtnih ishoda od KVB.
Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris. AKS u Srbiji činio je 55,7% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2013. godini. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 96,5%, a nestabilna angina pektoris kod 3,5% obolelih. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2013. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 18.253 slučajeva. Incidencija AKS u Srbiji iznosila je 254.8 na 100.000 stanovnika. Godine 2013. od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 5496 osoba. Stopa smrtnosti od AKS u Srbiji iznosila je 76,7 na 100.000 stanovnika.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:
Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva, rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.
Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spada gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta 20+ (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).
Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Bolesti srca i šlog se mogu sprečiti jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanjem pušenja. Takođe sredina u kojoj živimo može imati veliki uticaj na ljude da naprave zdrave izbore za zdravo srce.
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Zdravi izbori za srce, za sve i svuda” ističući značaj zdravog radnog okruženja i zdravih mesta gde ljudi provode slobodno vreme. Mogućnost da zdrav izbor bude svima dostupan, putem zajedničkih akcija i uticaja na nacionalne i lokalne donosioce odluka, rezultiraće dobrim zdravljem porodice, zajednice i pojedinca, koji će naučiti da prepoznaju svoj rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.
Aktivnosti koje treba preduzeti u krugu porodice: obezbediti pravilnu ishranu, zabraniti pušenje u domaćinstvu, ograničiti gledanje televizije kod kuće, organizovati aktivnost i na otvorenom – vožnju biciklom, šetnju ili rad u bašti.
Aktivosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici: povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama, formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti, obezbeđivanje pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama, zabraniti pušenje u radnim organizacijama, bolnicama i školama. Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa