STEVAN KOVAČEVIĆ NOVINAR RADIO BEOGRADA I JEDAN OD OSNIVAČA KROSA RTS
JUBILEJ, 25 GODINA
Sve počelo u Sremskoj Mitrovici. Šabac od početka, a na nedavnoj svečanoj akademiji u Beogradu, dosta nagrađenih iz ovog grada
Ideja o osnivanju Krosa Radio Beograda začeta je u jesen 1990, a u zimu iste godine tadašnji direktor Radio Beograda Nikola Mirkov dao je dozvolu za pokretanje tog takmičenja. Već 20. aprila 1991. godine, na hipodromu u Sremskoj Mitrovici održan je Prvi kros Radio Beograda. Znak za start dali su Nikola Mirkov i Mile Milovanović, predsednik Skupštine opštine Sremska Mitrovica. U 23 trke ciljem su prošla 6.373 takmičara. Goran Raičević (AK Partizan, Beograd) i Suzana Ćirić (ŽAK Graditelj, Inđija) pobedili su u nadmetanju seniora na pet i seniorki na tri hiljade metara. Prvu zlatnu medalju, pak, ponela je Aleksandra Mitrović, učenica prvog razreda OŠ „Jovan Popović“ iz Sremske Mitrovice. Radio Beograd je prvi put vršio prenos jednog kros takmičenja, u trajanju od četiri sata i 45 minuta. Reporteri su bili: Dobrica Milićević (urednik Sportske rubrike), Jordan Ivanović, Stevan Kovačević (jedan od trojice osnivača Krosa), Ljubomir Žakula, Mijailo Kostić i Vlade Radičević, kaže na početku razgovora za “Glas Podrinja”, Stevan Kovačević, novinar Radio Beograda i jedan od osnivača krosa.
Kros Radio Beograda se brzo razvijao. Zbog toga, kao najmasovnija priredba u jugoistočnom delu Evrope, dobija ime cele medijske kuće – Kros RTS.
Dalje iz istorije
Broj takmičara iz zemlje i inostranstva se povećavao iz godine u godinu, a rekord je ostvaeren na 8. krosu RTS – 7.386 trkača!
Travnatom stazom Hipodroma „Sirmijum“ trčali su brojni asovi – od Šveđanina Klasa Niberga, do višestrukog evropskog prvaka u krosu Ukrajinca Sergeja Lebeda. Promotori su bila i najveća svetska, ali i domaća atletska imena – olimpijska šampionka na 800 m Nadežda Olizarenko, osvajači srebrnih medalja na olimpijskim igrama Ivan Gubijan (1948, kladivo) i Franjo Mihalić (1965, maraton), svetska rekorderka i evropska prvakinja na 800 m Vera Nikolić, nosioci zlatnog odličja na kontinentalnom prvenstvu – Miloš Srejović, Snežana Pajkić, Slobodan Branković, Dragan Zdravković i ostali ništa manje vredni i trofejima okićeni asovi: Nenad Stekić, Dane Korica, Olga Gere, Milovan Jovančić, članovi najbrže „bele štafete“ sveta 4h400 Jovković, Đurović, Mačev, Branković, pa Borisav Pisić, rekorder Mediterana na 110 m s preponama, onda trener nesvakidašnjeg kova Dragan Petrović, svetski priznat atletski radnik Olga Acić, itd, dodaje Stevan Kovačević.
Neka trči Srbija
Godine 2000. Kros RTS menja fizionomiju. Dobija još jedan deo – „Neka trči Srbija“ (danas, Kros RTS “Kroz Srbiju). I 15. aprila, u 147 opština Srbije istovremeno je trčalo 518.700 učenika. Start je, iz studija Radio Beograda, dao ministar prosvete Milivoje Simonović. Bila je to masovnost za Ginisa i za pisanu čestitku Finca Karla Olafa Homena, u to vreme predsednika Evropske atletske asocijacije.
Samo godinu dana docnije, 7. aprila 2001, zaživeo je i Kros RTS “U dijaspori“. Trčala su srpska deca u osam evropskih zemalja: Francuskoj, Holandiji, Švajcarskoj, Austriji, Rumuniji, Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj.
Potpuna transformacija Krosa RTS završena je 2007. Posle 16 godina finale je delimično izmešteno iz Sremske Mitrovice. Naime, napravljena je završnica od pet ravnopravnih takmičenja – pet subota zaredom (Kros serija RTS). Formirana su i dva kampa – za decu iz dijaspore i „Aleksandar Petrović“, za darovite mlade trkače ponikle na Krosu RTS. Zahvaljujući tim promenama, ovo takmičenje danas živi tokom cele godine.
O ulozi Šapčana
Od prvog dana Šabac je uključen u Kros RTS. U Sremsku Mitrovicu stizao je čitav karavan takmičara. Predvodio ih je trener Milisav Stanojčić. Bio je veoma darovit, imao je njuh da otkrije talente. Ubrzo, iz njegove trenerske radionice iskočio je Borko Antonić. Trčao je, ponekad gubio, ali uglavnom pobeđivao. I brzo je postao reprezentativac.
Tamo gde je Stanojčić stao, nastavio je Antonić. Danas je on predvodnik trenerske struke u Šapcu, Sportski obrazovan, marljiv do neslućenih visina, već je u vrhu srpske atletike. Uz njega je i Biljana Planko koja je, svojevremeno baš na Krosu RTS, u atletsku orbitu lansirala Nemanju Cerovca, jednog od dragulja srpske trkačke scene.
- Kada smo pokrenuli Kros RTS “Kroz Srbiju”, Šabac je bio prvi pobednik, najuspešniji organizator u konkurenciji 147 opština-gradova Srbije. A Beogradskog pobednika, prelazni bronzani trofej vredan tri i po hiljade evra, podigao je Dejan Popović, generalni sekretar Sportskog saveza Šapca. Od tada, Popović je stalno uz Kros RTS, njegov sastavni član, ističe naš sagovornik.
Pre šest godina, Šabac je zaslužio i organizaciju Kros serije RTS. Popović i Antonić dobili su odlučujuću podršku od Sovranija Čonjagića, čoveka koji je u Gradskoj uprava bio alfa i omega ne samo za sport. Da nije bilo njega, njegovog razumevanja sporta, pitanje je da li bi Kros serija opstala u Šapcu. Na sreću, njegovi nastavljači su bili isto tako uspešni. Prvo Ana Mihajlović, a potom čudesno radna Vesna Živković, bivša košarkašica a sada više nego uspešna šabačka ministarka sporta. U sadejstvu sa Nemanjom Pajićem, zamenikom gradonačelnika Šapca, i Veselinom Vukovićem, predsednikom Sportskog saveza Šapca, to je tim koji sa armijom saradnika stalno “vuče” Kros RTS napred.
Tako je bilo i ove godine. Kros RTS “Kroz Srbiju” održan je onako kako je bilo najeftinije, ali i najefikasnije – po školskim dvorištima ili obližnjim travnatim poligonima. S druge strane, završno takmičenje iz Kros serije prvi put je organizovano na stazi pored Starog grada. Ciljem je prošlo 1.404 trkača, više nego u Zaječaru (1.168), Rekovcu (865) i Požarevcu (858). Zaista, u Šapcu je sve funkcionisalo kao na najvećim evropskim atletskim priredbama. Tome je, nesumnjivo, doprineo i atletski znalac Dragan Vesković, koji je majstorski rukovodio računskim centrom.
Zato, uopšte, ne iznenađuje da je na Svečanoj akademiji u Beogradu, povodom 25. rođendana Krosa RTS, Šabac bio u središtu pažnje. Nemanja Pajić je podigao Veliku jubilarnu zahvalnicu i umetničku sliku – Pejzaž, akademske slikarke Dijane Kožović; Vesna Živković je nagrađena Zlatnikom, najvećim priznanjem Krosa koje je prošle godine primio i Borko Antonić, a Zlatnikom – za kontinuirani uspešan rad na razvoju Krosa RTS – nagrađen je i Dejan Popović.
Zaista, Šabac ima tim kojim može da se diči. Profesor Jova Knežević, zaštitni znak atletike u gradu na Savi, može da bude spokojan. Dobio je istinske naslednike, kadre da ga nadmaše. On bi to, siguran sam, i želeo, zaključuje na kraju Kovačević.
Ideja o osnivanju Krosa Radio Beograda začeta je u jesen 1990, a u zimu iste godine tadašnji direktor Radio Beograda Nikola Mirkov dao je dozvolu za pokretanje tog takmičenja. Već 20. aprila 1991. godine, na hipodromu u Sremskoj Mitrovici održan je Prvi kros Radio Beograda. Znak za start dali su Nikola Mirkov i Mile Milovanović, predsednik Skupštine opštine Sremska Mitrovica. U 23 trke ciljem su prošla 6.373 takmičara. Goran Raičević (AK Partizan, Beograd) i Suzana Ćirić (ŽAK Graditelj, Inđija) pobedili su u nadmetanju seniora na pet i seniorki na tri hiljade metara. Prvu zlatnu medalju, pak, ponela je Aleksandra Mitrović, učenica prvog razreda OŠ „Jovan Popović“ iz Sremske Mitrovice. Radio Beograd je prvi put vršio prenos jednog kros takmičenja, u trajanju od četiri sata i 45 minuta. Reporteri su bili: Dobrica Milićević (urednik Sportske rubrike), Jordan Ivanović, Stevan Kovačević (jedan od trojice osnivača Krosa), Ljubomir Žakula, Mijailo Kostić i Vlade Radičević, kaže na početku razgovora za “Glas Podrinja”, Stevan Kovačević, novinar Radio Beograda i jedan od osnivača krosa.
Kros Radio Beograda se brzo razvijao. Zbog toga, kao najmasovnija priredba u jugoistočnom delu Evrope, dobija ime cele medijske kuće – Kros RTS.
Dalje iz istorije
Broj takmičara iz zemlje i inostranstva se povećavao iz godine u godinu, a rekord je ostvaeren na 8. krosu RTS – 7.386 trkača!
Travnatom stazom Hipodroma „Sirmijum“ trčali su brojni asovi – od Šveđanina Klasa Niberga, do višestrukog evropskog prvaka u krosu Ukrajinca Sergeja Lebeda. Promotori su bila i najveća svetska, ali i domaća atletska imena – olimpijska šampionka na 800 m Nadežda Olizarenko, osvajači srebrnih medalja na olimpijskim igrama Ivan Gubijan (1948, kladivo) i Franjo Mihalić (1965, maraton), svetska rekorderka i evropska prvakinja na 800 m Vera Nikolić, nosioci zlatnog odličja na kontinentalnom prvenstvu – Miloš Srejović, Snežana Pajkić, Slobodan Branković, Dragan Zdravković i ostali ništa manje vredni i trofejima okićeni asovi: Nenad Stekić, Dane Korica, Olga Gere, Milovan Jovančić, članovi najbrže „bele štafete“ sveta 4h400 Jovković, Đurović, Mačev, Branković, pa Borisav Pisić, rekorder Mediterana na 110 m s preponama, onda trener nesvakidašnjeg kova Dragan Petrović, svetski priznat atletski radnik Olga Acić, itd, dodaje Stevan Kovačević.
Neka trči Srbija
Godine 2000. Kros RTS menja fizionomiju. Dobija još jedan deo – „Neka trči Srbija“ (danas, Kros RTS “Kroz Srbiju). I 15. aprila, u 147 opština Srbije istovremeno je trčalo 518.700 učenika. Start je, iz studija Radio Beograda, dao ministar prosvete Milivoje Simonović. Bila je to masovnost za Ginisa i za pisanu čestitku Finca Karla Olafa Homena, u to vreme predsednika Evropske atletske asocijacije.
Samo godinu dana docnije, 7. aprila 2001, zaživeo je i Kros RTS “U dijaspori“. Trčala su srpska deca u osam evropskih zemalja: Francuskoj, Holandiji, Švajcarskoj, Austriji, Rumuniji, Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj.
Potpuna transformacija Krosa RTS završena je 2007. Posle 16 godina finale je delimično izmešteno iz Sremske Mitrovice. Naime, napravljena je završnica od pet ravnopravnih takmičenja – pet subota zaredom (Kros serija RTS). Formirana su i dva kampa – za decu iz dijaspore i „Aleksandar Petrović“, za darovite mlade trkače ponikle na Krosu RTS. Zahvaljujući tim promenama, ovo takmičenje danas živi tokom cele godine.
O ulozi Šapčana
Od prvog dana Šabac je uključen u Kros RTS. U Sremsku Mitrovicu stizao je čitav karavan takmičara. Predvodio ih je trener Milisav Stanojčić. Bio je veoma darovit, imao je njuh da otkrije talente. Ubrzo, iz njegove trenerske radionice iskočio je Borko Antonić. Trčao je, ponekad gubio, ali uglavnom pobeđivao. I brzo je postao reprezentativac.
Tamo gde je Stanojčić stao, nastavio je Antonić. Danas je on predvodnik trenerske struke u Šapcu, Sportski obrazovan, marljiv do neslućenih visina, već je u vrhu srpske atletike. Uz njega je i Biljana Planko koja je, svojevremeno baš na Krosu RTS, u atletsku orbitu lansirala Nemanju Cerovca, jednog od dragulja srpske trkačke scene.
- Kada smo pokrenuli Kros RTS “Kroz Srbiju”, Šabac je bio prvi pobednik, najuspešniji organizator u konkurenciji 147 opština-gradova Srbije. A Beogradskog pobednika, prelazni bronzani trofej vredan tri i po hiljade evra, podigao je Dejan Popović, generalni sekretar Sportskog saveza Šapca. Od tada, Popović je stalno uz Kros RTS, njegov sastavni član, ističe naš sagovornik.
Pre šest godina, Šabac je zaslužio i organizaciju Kros serije RTS. Popović i Antonić dobili su odlučujuću podršku od Sovranija Čonjagića, čoveka koji je u Gradskoj uprava bio alfa i omega ne samo za sport. Da nije bilo njega, njegovog razumevanja sporta, pitanje je da li bi Kros serija opstala u Šapcu. Na sreću, njegovi nastavljači su bili isto tako uspešni. Prvo Ana Mihajlović, a potom čudesno radna Vesna Živković, bivša košarkašica a sada više nego uspešna šabačka ministarka sporta. U sadejstvu sa Nemanjom Pajićem, zamenikom gradonačelnika Šapca, i Veselinom Vukovićem, predsednikom Sportskog saveza Šapca, to je tim koji sa armijom saradnika stalno “vuče” Kros RTS napred.
Tako je bilo i ove godine. Kros RTS “Kroz Srbiju” održan je onako kako je bilo najeftinije, ali i najefikasnije – po školskim dvorištima ili obližnjim travnatim poligonima. S druge strane, završno takmičenje iz Kros serije prvi put je organizovano na stazi pored Starog grada. Ciljem je prošlo 1.404 trkača, više nego u Zaječaru (1.168), Rekovcu (865) i Požarevcu (858). Zaista, u Šapcu je sve funkcionisalo kao na najvećim evropskim atletskim priredbama. Tome je, nesumnjivo, doprineo i atletski znalac Dragan Vesković, koji je majstorski rukovodio računskim centrom.
Zato, uopšte, ne iznenađuje da je na Svečanoj akademiji u Beogradu, povodom 25. rođendana Krosa RTS, Šabac bio u središtu pažnje. Nemanja Pajić je podigao Veliku jubilarnu zahvalnicu i umetničku sliku – Pejzaž, akademske slikarke Dijane Kožović; Vesna Živković je nagrađena Zlatnikom, najvećim priznanjem Krosa koje je prošle godine primio i Borko Antonić, a Zlatnikom – za kontinuirani uspešan rad na razvoju Krosa RTS – nagrađen je i Dejan Popović.
Zaista, Šabac ima tim kojim može da se diči. Profesor Jova Knežević, zaštitni znak atletike u gradu na Savi, može da bude spokojan. Dobio je istinske naslednike, kadre da ga nadmaše. On bi to, siguran sam, i želeo, zaključuje na kraju Kovačević.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
