PREDSTAVLjENA MONOGRAFIJA I OTVORENA IZLOŽBA SKICA I KOSTIMA MILANKE BERBEROVIĆ U ŠABAČKOM POZORIŠTU
KREATIVNA MAGIJA DEVOJČURKA SA KAMIČKA
Karijera duga skoro pola veka. Biografija vredna poštovanja. Monografija kao svojevrstan vremeplov stvaralačkog opusa. Skice i kostimi autonomna umetnička dela
Iluzija pozorišta doživljena na drugačiji način. Jedinstvena simfonija boja, materijala i oblika koji praktično imaju namenu scenskog kostima, ali dislocirani u galerijski prostor postaju samostalna umetnička dela. Eksponati koji neometano komuniciraju i sa poznavaocima pozorišne umetnosti i sa potpunim laicima. Tako bi se u najkraćem mogla opisati izložba postavljena i otvorena prošlog utorka u galeriji Šabačkog pozorišta “Vladislav Lalicki” .
Reč je o kostimima i skicama iz bogatog stvaralačkog opusa “teatarskog gorostasa” Milanke Berberović, koja je osmišljena povodom promocije monografijie “Umetnost scenskog kostima”.
- Ovo je monografija, ali i zbornik radova koji sadrži tekstove naših eminentnih reditelja, teatrologa, glumaca, i naravno moje zapise koji se odnose na sam proces nastajanja kostima. Zbog toga, verujem da je ovo što interesantno jer otkriva i ljudima koji možda ništa ne znaju o pozorištu neki drugi svet, svet kostimografije i nastanka jedne predstave – istakla je autorka monografije “Umetnost scenskog kostima” Milanka Berberović.
U svet pozorišta dodatno oplemenjen nitima likovnosti, Milanka je uplovila pre skoro pola veka.
- U mladosti sam razmišljala da se priklonim slikarstvu. To mi se tada činilo mnogo prihvatljivije. No, kada je došlo vreme polaganja prijemnih ispita ukazale su mi se dve mogućnosti: ili kostim ili arhitektura. Na kostimu je bio profesor moj rođak Pavle Vasić koji je tvrdio da sam rođena za kostim, ali ja sam se dvoumila i rešila da polažem na oba. Stigli su i rezultati. Na kostimu sam bila prva ispod crte, a na arhitekturi sam položila. Međutim, kada sam otišla da upišem arhitekturu dobila sam informaciju da je lista za kostimografiju proširena i tada sam odlučila da ipak studiram kostimografiju. Ni jednom se nisam pokajala zbog izbora, jer sam u ovom poslu našla sebe u potpunosti. I kao slikar i kao kostimograf, jer moje skice su više slike nego skice. Njih sam negovala i radila na način koji je odgovarao likovnosti i osećanju koje nosim u sebi – objašnjava Milanka.
Koliko je odabrala pravi put, svedoči blistava biografija. U ciframa, njena karijera bi se mogla izraziti preko 160 predstava, 150 zajedničkih i 16 samostalnih izložbi, 30 značajnih nagrada, 100 ilustracija za 15 knjiga. Stavka za sebe je pedagoški rad koji je počeo u baletskoj školi “Lujo Davičo”, sa uspehom nastavio na Fakultetu primenjenih umetnosti gde je u nekoliko mandata bila Šef odseka kostima, dok je na mestu prodekana provela period od 1994. - 1996, a dekana od 2001. do 2005. godine. Profesor emeritus je od 2009. godine. U prestižnim američkim školama u više navrata je bila gostujući profesor.
“Devojčurak sa Kamička”, kako je Berberovićku nazvao tokom promocije monografije aktuelni direktor Šabačkog pozorišta Zoran Karajić, žena blistave karijere u stvaranju pozorišne magije, nekim budućim generacijama kostimografa preporučuje da slede svoj instinkt i u posao ulože dosta ljubavi, ali i tvrdi da eventualni neuspeh ne znači i nedostatak talenta.
- Neki će uspeti, a neki ne, ali taj neuspeh ne znači da nisu talentovani. Pored talenta ulogu igra i sreća. Nekada čovek jednostavno ne dobije mogućnost da uradi nešto, i na žalost sva naša želja da istrajemo presahne jer ne naiđemo na prave ljude ili pravo pozorište koje će nam omogućiti da iskažemo svoje potencijale.
Bogatu monografiju, u kojoj se pored tekstova velikana srpskog pozorišta mogu videti pored reprodukcija skica i brojne fotografije iz pozorišnih i operskih predstava, šabačkim poštovaocima umetnosti su predstavili: istoričarka umetnosti Viktorija Kelec, viši kustos Narodnog muzeja u Šapcu Tatjana Marković, glumci Aneta i Ivan Tomašević, i direktor Šabačkog pozorišta Zoran Karajić. Izložbu, koja traje do 15. novembra je otvorio akademski slikar Dragiša Marsenić.
Ono što je meni posebno palo u oči prelistavajući ovu monografiju je emotivni ton kojim knjiga počinje i završava se. Naime, u uvodnom delu imamo Milankino vraćanje u detinjstvo, koje bi se u izvesnom smislu moglo protumačiti i kao vraćanje u rodni grad, a na kraju se Milanka zahvaljuje članovima svoje porodice, profesorima, saradnicima... Između te dve emotivne tačke krije se ono što možemo nazvati ne samo stvaralačkim životom Berberovićke, veći istorijom srpskog teatra – navela je viša kustoskinja Narodnog muzeja u Šapcu Tatjana Marković.Iz bogatog opusa Milanke Berberović u ovoj knjizi zabeležen je samo onaj deo njenih predstava koji na najbolji način predstavljaju njeno delo, od početka njenog rada 1967. godine do danas. To je svojevrstan vremeplov kroz koji pratimo umetnički odnos prema likovnosti i scenskoj umetnosti, i prepoznajemo njenu stvaralačku paletu – rekla je istoričarka umetnosti i jedan od priređivača monografije Viktorija Kelec i dodala.
- Takođe, zapažamo i promene u samom radu autora, traženje novih odnosa u već izgrađenom likovnom rečniku koji ju je odredio kao stvaraoca ali i ostavio dovoljno prostora za istraživanje kako na skicama tako i u realizaciji kostima.
Milanka Berberović je stvaralac koji je sa sobom poneo svu lepotu okruženja i miris kuće u “Senci Save”. Oplemenjena lepotom iz detinjstva i rane mladosti, onim što je oko videlo, ostalo u trajnom pamćenju, kao polazna energija kreativnosti za sve što je kasnije stvarala.
Stvarala je sa puno entuzijazma, samopregorno, sa uživanjem i kreativnošću, kojoj u novijoj istoriji kulture kod nas nema premca, bilo da se radi o kostimografskoj umetnosti kako za pozorišnu, opersku ili baletsku umetnost, ili crtačkoj i slikarskoj veštini, a koja su sama za sebe divna likovna dela – istakao je između ostalog na otvaranju izložbe akademski slikar Dragiša Marsenić.
Iluzija pozorišta doživljena na drugačiji način. Jedinstvena simfonija boja, materijala i oblika koji praktično imaju namenu scenskog kostima, ali dislocirani u galerijski prostor postaju samostalna umetnička dela. Eksponati koji neometano komuniciraju i sa poznavaocima pozorišne umetnosti i sa potpunim laicima. Tako bi se u najkraćem mogla opisati izložba postavljena i otvorena prošlog utorka u galeriji Šabačkog pozorišta “Vladislav Lalicki” .
Reč je o kostimima i skicama iz bogatog stvaralačkog opusa “teatarskog gorostasa” Milanke Berberović, koja je osmišljena povodom promocije monografijie “Umetnost scenskog kostima”.
- Ovo je monografija, ali i zbornik radova koji sadrži tekstove naših eminentnih reditelja, teatrologa, glumaca, i naravno moje zapise koji se odnose na sam proces nastajanja kostima. Zbog toga, verujem da je ovo što interesantno jer otkriva i ljudima koji možda ništa ne znaju o pozorištu neki drugi svet, svet kostimografije i nastanka jedne predstave – istakla je autorka monografije “Umetnost scenskog kostima” Milanka Berberović.
U svet pozorišta dodatno oplemenjen nitima likovnosti, Milanka je uplovila pre skoro pola veka.
- U mladosti sam razmišljala da se priklonim slikarstvu. To mi se tada činilo mnogo prihvatljivije. No, kada je došlo vreme polaganja prijemnih ispita ukazale su mi se dve mogućnosti: ili kostim ili arhitektura. Na kostimu je bio profesor moj rođak Pavle Vasić koji je tvrdio da sam rođena za kostim, ali ja sam se dvoumila i rešila da polažem na oba. Stigli su i rezultati. Na kostimu sam bila prva ispod crte, a na arhitekturi sam položila. Međutim, kada sam otišla da upišem arhitekturu dobila sam informaciju da je lista za kostimografiju proširena i tada sam odlučila da ipak studiram kostimografiju. Ni jednom se nisam pokajala zbog izbora, jer sam u ovom poslu našla sebe u potpunosti. I kao slikar i kao kostimograf, jer moje skice su više slike nego skice. Njih sam negovala i radila na način koji je odgovarao likovnosti i osećanju koje nosim u sebi – objašnjava Milanka.
Koliko je odabrala pravi put, svedoči blistava biografija. U ciframa, njena karijera bi se mogla izraziti preko 160 predstava, 150 zajedničkih i 16 samostalnih izložbi, 30 značajnih nagrada, 100 ilustracija za 15 knjiga. Stavka za sebe je pedagoški rad koji je počeo u baletskoj školi “Lujo Davičo”, sa uspehom nastavio na Fakultetu primenjenih umetnosti gde je u nekoliko mandata bila Šef odseka kostima, dok je na mestu prodekana provela period od 1994. - 1996, a dekana od 2001. do 2005. godine. Profesor emeritus je od 2009. godine. U prestižnim američkim školama u više navrata je bila gostujući profesor.
“Devojčurak sa Kamička”, kako je Berberovićku nazvao tokom promocije monografije aktuelni direktor Šabačkog pozorišta Zoran Karajić, žena blistave karijere u stvaranju pozorišne magije, nekim budućim generacijama kostimografa preporučuje da slede svoj instinkt i u posao ulože dosta ljubavi, ali i tvrdi da eventualni neuspeh ne znači i nedostatak talenta.
- Neki će uspeti, a neki ne, ali taj neuspeh ne znači da nisu talentovani. Pored talenta ulogu igra i sreća. Nekada čovek jednostavno ne dobije mogućnost da uradi nešto, i na žalost sva naša želja da istrajemo presahne jer ne naiđemo na prave ljude ili pravo pozorište koje će nam omogućiti da iskažemo svoje potencijale.
Bogatu monografiju, u kojoj se pored tekstova velikana srpskog pozorišta mogu videti pored reprodukcija skica i brojne fotografije iz pozorišnih i operskih predstava, šabačkim poštovaocima umetnosti su predstavili: istoričarka umetnosti Viktorija Kelec, viši kustos Narodnog muzeja u Šapcu Tatjana Marković, glumci Aneta i Ivan Tomašević, i direktor Šabačkog pozorišta Zoran Karajić. Izložbu, koja traje do 15. novembra je otvorio akademski slikar Dragiša Marsenić.
Ono što je meni posebno palo u oči prelistavajući ovu monografiju je emotivni ton kojim knjiga počinje i završava se. Naime, u uvodnom delu imamo Milankino vraćanje u detinjstvo, koje bi se u izvesnom smislu moglo protumačiti i kao vraćanje u rodni grad, a na kraju se Milanka zahvaljuje članovima svoje porodice, profesorima, saradnicima... Između te dve emotivne tačke krije se ono što možemo nazvati ne samo stvaralačkim životom Berberovićke, veći istorijom srpskog teatra – navela je viša kustoskinja Narodnog muzeja u Šapcu Tatjana Marković.Iz bogatog opusa Milanke Berberović u ovoj knjizi zabeležen je samo onaj deo njenih predstava koji na najbolji način predstavljaju njeno delo, od početka njenog rada 1967. godine do danas. To je svojevrstan vremeplov kroz koji pratimo umetnički odnos prema likovnosti i scenskoj umetnosti, i prepoznajemo njenu stvaralačku paletu – rekla je istoričarka umetnosti i jedan od priređivača monografije Viktorija Kelec i dodala.
- Takođe, zapažamo i promene u samom radu autora, traženje novih odnosa u već izgrađenom likovnom rečniku koji ju je odredio kao stvaraoca ali i ostavio dovoljno prostora za istraživanje kako na skicama tako i u realizaciji kostima.
Milanka Berberović je stvaralac koji je sa sobom poneo svu lepotu okruženja i miris kuće u “Senci Save”. Oplemenjena lepotom iz detinjstva i rane mladosti, onim što je oko videlo, ostalo u trajnom pamćenju, kao polazna energija kreativnosti za sve što je kasnije stvarala.
Stvarala je sa puno entuzijazma, samopregorno, sa uživanjem i kreativnošću, kojoj u novijoj istoriji kulture kod nas nema premca, bilo da se radi o kostimografskoj umetnosti kako za pozorišnu, opersku ili baletsku umetnost, ili crtačkoj i slikarskoj veštini, a koja su sama za sebe divna likovna dela – istakao je između ostalog na otvaranju izložbe akademski slikar Dragiša Marsenić.
T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
