KISELA ZEMLjIŠTA, REDUKOVANI PRINOSI

Podatak da na području koje pokriva Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednošću od 4,5 do 5,8, a da većini gajenih kultura odgovara pH od 6 do 7 trebao bi itekako da zabrine poljoprivredne proizvođače. Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiče na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje.
- Prvi korak u proizvodnji je zanemaren. Zadnjih deset, petanaest godina, prouzrokovano nedostatkom finansija, preskakala su se ulaganja poljoprivrednih proizvođača u kvalitet zemljišta jer se mislilo da njihova kultura može da vegetira bez neke hrane. Od 165.000 hektara na našem području većina, odnosno 150.000 hektara na teritoriji Šapca, Vladimiraca, Koceljeve i Bogatića, ima redukovano prinose upravo zbog kiselosti zemljišta - ističe dipl. inž. ratarstva Darko Simić.
Iz godine u godinu stručnjaci Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac upozoravaju da je preko potrebno lečenje zemljišta čiji se kvalitet pogoršava kako nebrigom tako i kupovinom i korišćenjem pogrešnih mineralnih đubriva.
- Neadekvatnim đubrenjem, pogotovo azotnim đubrivima, može se uticati na povećanje kiselosti zemljišta. Primenom velikih količina azota može doći do smanjenja pH vrednosti zemljišta. Zato je značajno poznavanje pH vrednosti zemljišta kao i potrebe gajenih kultura radi primene adekvatnih količina đubriva. Unošenjem kreča u zemljište dolazi do neutralizacije njene kiselosti. Za kalcifikaciju se mogu koristiti fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj i druga sredstva - naglašava Simić.
Za efektno delovanje bitna je i veličina čestica, tj. stepen usitnjenosti primenjenog materijala.
- Dobra usitnjenost omogućava bolje rastvaranje i time bolji efekat kalcifikacije. Primenom krečnog materijala sa krupnim česticama nećemo postići zadovoljavajući efekat s obzirom da se iste teže i sporije rastvaraju. Ponekad je potreban period od nekoliko godina do njihovog potpunog rastvaranja.
Kiselost ne pogoduje radu bakterija pa preovladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Njihovim nagomilavanjem podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta.
- Ni jača alkalnost nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemenata, ubrzava mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta. Teška glinovita zemljišta su zbijena i nepogodna za obradu, lakša rastresitija. Ona ima moć zgrušavanja i zbog toga je u stanju da povezuje sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice. Tako nastaje mrvičasta struktura koja je poželjna za svaki tip zmljišta jer u takvim zemljištima je povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim. Zemljišta sa dovoljnim sadržajem kreča odlikuju se i većom mikrobiološkom aktivnošću na razlaganju biljnih ostataka u humusu i aktivnosti bakterija azotofiksatora koje žive na kvržicama mahunastih biljaka (lucerka, pasulj, soja i dr.) obogaćujući zemljište azotom.
Zbog svega ovoga bitna je analiza zemljišta prema kojoj se sa stručne strane dobijaju odgovori i potrebne informacije za što bolji kvalitet kako bi i prinosi samim tim bili veći.