KVALITETNIJE STUDIJE

Sa dr Verom Milošević, članom Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta razgovarali smo o uslovima koje fakulteti i visoke škole treba da ispune kako bi njihovi studijski programi bili akreditovani.
Koja je osnovna misija Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta i kakva su Vaša iskustva u vezi sa radom u ovom telu?
- Komisija je počela sa radom pre osam godina. Osnovna misija rada ovog tela je kontrola kvaliteta viskog obrazovanja kako na državnim tako i na privatnim fakultetima.Predstavljamo nezavisno telo koje kontroliše daje dozvole za rad i akreditacijama visokoškolskim ustanovama.
Ko su članovi Komisije i kako ocenjujete saradnju sa njima?
- Novina od ove godine je u tome što osim profesora univerziteta u radu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta učestvuju i predstavnici visokih škola. Broj članova komisije je 17, od čega je 15 univerzitetskih profesora i nas dvoje profesora strukovnih studija. Uključivanjem profesora sa visokih škola bolje će se razumeti potrebe visokih škola. Tokom poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci da pojedine organizacije ne mogu da naprave razliku između strukovnih i akademskih studije, te bi uključivanje profesora visokih škola u rad Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta trebalo da dovede do rešavanja takvih problema.
Ono što buduće studente zanime je gde mogu da provere koji fakulteti i visoke škole imaju akreditovane programe?
- Na zvaničnom sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta postoji Vodič za studente. Na tom mestu studenti mogu pronaći spisak svih akreditovanih studijskih programa, kako sa državnih, tako i privatnih fakulteta i visokih škola.
Koji su to najvažniji standardi koje visokoškolske ustanove moraju da ispune kako bi njihovi studijski programi bili akreditovani?
- Najvažniji uslovi podrazumevaju strukturu studijskog programa, ishode i ciljeve učenja. Oni se odnose i na kompetencije svršenih studenata kao i na adekvatno nastavno osoblje. To znači da nastavno osoblje mora biti kvalifikovana, odnosno od ukupnog broja radno angažovanih nastavnika na fakultetima i visokim školama, minimum 70 odsto moraju biti doktori nauka koji su u redovnom radnom odnosu, a ostatak mogu biti saradnici u nastavi.
Na koji vremenski period se izdaju akreditacije i kakva je situacija sa visokoškolskim ustanovama u Šapcu?
- Akreditacije za studijske programe se izdaju na pet, a za samu ustanovu na sedam godina. Sve tri visoke škole u Šapcu imaju uredne akreditacije. Dobar rad u visokom obrazovanju u Šapcu potvrđuje i mesto dr Svetlane Karić u Predsedništvu Konferencije akademija strukovnih studija Srbije. Ovo telo se bavi procedurom priznavanja inostranih javnih isprava u svrhu zapošljavanja.
Kako se boriti protiv negativnih pojava u visokom obrazovanju, kao što su plagijati naučnih radova i sumnjivo sticanje diploma?
- Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta će se, u okviru svojih ingerencija, boriti protiv ovakvih problema. Ovo telo će proveravati da li je nastavno osoblje koje radi u ustanovama visokog obrazovanja završilo studije na akreditovanim studijskim programima.
U poređenju sa razvijenim evropskim zemljama, gde se nalaze naše visokoškolske ustanove i koliko vremena će morati da prođe pre nego što većina naših diploma bude konkurentna i u EU, bez nostrifikacije?
- U okviru rada centra ENIC/NARIC Srbija procedura je prilično ubrzana. Poslodavci u, primera radi, Austriji, sada mogu mnogo jednostavnije da zapošljavaju ljude sa našim diplomama. Naravno odluka je isključivo na njima da li će se za to i opredeliti.
Savet svim budućim studentima je da ne upisuju neakreditovane studijske programe, jer gotovo uvek postoje slični, pa skoro i identični programi koji ispunjavaju sve zakonom propisane uslove.