KLjUČ SVEGA JE ZNANjE

Prvo radno mesto mu je bilo u Agroindustrijskom kombinatu „Šabac“, gde je od 1979. godine radio u sektoru za razvoj. Za pomoćnika direktora fabrike šećera u izgradnji imenovan je 1982. godine, a 1986. postaje član poslovodnog odbora tog, tada giganta u agraru. Karijera Petra Lončara, diplomiranog ekonomiste, išla je uzlaznom putanjom jer je po njemu agrar tada bio mnogo organizovaniji. S godinama i iskustvom postao je jedan od vodećih poznavalaca agrokompleksa u Srbiji, a u Šapcu je bio načelnik za tu oblast ali i prvi direktor Direkcije za poljoprivredu. I danas tvrdi da je AIK „Šabac“, bila moćna organizacija, najveći poljoprivredni kombinat južno od Save i Dunava, u Srbiji, prostirao se u četiri opštine, Šabac, Bogatić, Vladimirci i Koceljeva, imao 18 velikih preduzeća, oko sedam i po hiljada zaposlenih i uglavnom je svoje planove vezao za dalju finalizaciju poljoprivrednih proizvoda sa ovog područja. Tako se i osamdesetih godina rodila ideja o pravljenju agroindustrijske zone, danas pod naziovm Severozapadna, gde su tih godina podignuti značajni kapaciteti, Mlekara, Hladnjača, Fabrika stočne hrane, Semenarstvo i Fabrika šećera, najveća investicija u koju se tada mnogo polagalo.
Tih i drugih razvojnih programa kao i padova u oblasti agrara ovog kraja, Petar Lončar, danas član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i saobraćaj, seća se sa žaljenjem.