NOVA STALNA POSTAVKA U MUZEJU BOGATIJA ZA JEDNU PRIČU
ŠOLjICA KOJA JE PREŠLA ALBANIJU
Kada je došla da vidi novu stalnu postavku u Narodnom muzeju u Šapcu, Branislava Marković je odlučila da pokloni šoljicu za kafu, u kojoj je donedavno stajala kućna para iz česnice. Iako vezana porodičnim uspomenama, naša sugrađanka je shvatila da ovaj predmet ima priču koju bi trebalo da podeli sa posetiocima Muzeja.
- Baka koja je akter ove priče je rođena sestra moje bake, tetka moga oca. Kada sam se udala i dobila decu, preselili smo se u stan u ulici Vuka Karadžića i svakodnevno posećivali baku koja je živela na Kamičku. Jednom, dok su se deca igrala u dvorištu, ja sam brisala prašinu na kredencu i primetila šoljicu za kafu. Oduševljeno sam je pitala gde je kupila, a ona mi je odgovorila da joj je set tih šoljica spasao život. Bilo je to pre četrdeset godina, seća se Branislava.
Kada su, u Prvom svetskom ratu, Austrougari upali u Šabac, prepolovili njegovo stanovništvo i urušili ga, Marija (Pavlović) Lolić nije imala kud, nego je krenula sa vojskom. Ponela je sa sobom i komplet šoljica za kafu. Svojoj unuci je ispričala da je vojnicima kuvala kafu, a oni su joj davali novac „koliko je ko kad mogao“. Zahvaljujući tome, Marija je uspevala da plati prenoćište u kafanama, po kućama, tamo gde bi zastala vojska da predahne. Prešla je Albaniju sa šoljicama, (od kojih je jedna sačuvana), došla u Francusku i udala se za Đuru Lolića koga je tamo upoznala. Mlađoj sestri Rosi je poslala svoju fotografiju kao razglednicu: „Gospođici Rosi Pavlovićevoj, Kameni Šor, Šabac. Za uspomenu i dugo sećanje, sestri Rosi iz Francuske. Pozdravi sve naše. Marija Đ. Lolić i zet Đura“.
Po završetku rata, sa suprugom je došla da živi u Šabac, na Kamičak, gde je rođena i odakle više nije odlazila.
Zahvaljujemo gospođi Branislavi na daru. Drago nam je da jedan ovakav predmet ulazi u našu zbirku, koja nosi duboku i ozbiljnu priču o Šapcu i jednom vremenu kroz koje je naš grad prošao. Pozivamo sve koji su raspoloženi da obogate naše zbirke i da nam predaju na čuvanje tako značajne predmete, kako bismo zajedno očuvali kolektivno sećanje
(istoričar Branislav Stanković)
- Baka koja je akter ove priče je rođena sestra moje bake, tetka moga oca. Kada sam se udala i dobila decu, preselili smo se u stan u ulici Vuka Karadžića i svakodnevno posećivali baku koja je živela na Kamičku. Jednom, dok su se deca igrala u dvorištu, ja sam brisala prašinu na kredencu i primetila šoljicu za kafu. Oduševljeno sam je pitala gde je kupila, a ona mi je odgovorila da joj je set tih šoljica spasao život. Bilo je to pre četrdeset godina, seća se Branislava.
Kada su, u Prvom svetskom ratu, Austrougari upali u Šabac, prepolovili njegovo stanovništvo i urušili ga, Marija (Pavlović) Lolić nije imala kud, nego je krenula sa vojskom. Ponela je sa sobom i komplet šoljica za kafu. Svojoj unuci je ispričala da je vojnicima kuvala kafu, a oni su joj davali novac „koliko je ko kad mogao“. Zahvaljujući tome, Marija je uspevala da plati prenoćište u kafanama, po kućama, tamo gde bi zastala vojska da predahne. Prešla je Albaniju sa šoljicama, (od kojih je jedna sačuvana), došla u Francusku i udala se za Đuru Lolića koga je tamo upoznala. Mlađoj sestri Rosi je poslala svoju fotografiju kao razglednicu: „Gospođici Rosi Pavlovićevoj, Kameni Šor, Šabac. Za uspomenu i dugo sećanje, sestri Rosi iz Francuske. Pozdravi sve naše. Marija Đ. Lolić i zet Đura“.
Po završetku rata, sa suprugom je došla da živi u Šabac, na Kamičak, gde je rođena i odakle više nije odlazila.
Zahvaljujemo gospođi Branislavi na daru. Drago nam je da jedan ovakav predmet ulazi u našu zbirku, koja nosi duboku i ozbiljnu priču o Šapcu i jednom vremenu kroz koje je naš grad prošao. Pozivamo sve koji su raspoloženi da obogate naše zbirke i da nam predaju na čuvanje tako značajne predmete, kako bismo zajedno očuvali kolektivno sećanje
(istoričar Branislav Stanković)
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
