ZELENI ŠAPCA PORUČUJU DA JE ORGANSKA PROIZVODNjA BUDUĆNOST POLjOPRIVREDE I AGROEKONOMIJE
SAČUVATI AUTOHTONE SORTE
Pokret za Šabac Zelenih Srbije je, na konferenciji za medije održanoj u četvrtak, skrenuo pažnju da je očuvanje autohtonih sorti kroz organsku proizvodnju, uspešna odbrana od genetski modifikovanih organizama. Podsećanja radi, Zeleni Šapca su prošle jeseni organizovali Sajam organske hrane u Šapcu, a 2013. godine su inicirali usvajanje Deklaracije “Za Šabac bez GMO“.
- Smatramo da je organska proizvodnja veoma značajna, zato što se na taj način proizvodi kvalitetna i zdrava hrana, ne samo za naše, nego i za tržište Evropske unije. Preko 50 miliona stanovnika EU svaki dan na svojim trpezama očekuje organske proizvode, a da i kod nas postoji veliko interesovanje, dokazao je prošlogodišnji Sajam. Organska proizvodnja je budućnost poljoprivrede i agroekonomije u Srbiji, a autohtone sorte naših biljaka mogu da budu novina na stranom tržištu EU i Rusije, rekao je dr Dejan Pavlović, predsednik Zelenih Šapca.
Organski proizvodi imaju povećan sadržaj vitamina i minerala, kao i omega-3-masnih kiselina i antioksidanasa, a ne sadrže pesticide, teške metale i lekove koji se nalaze u namirnicama dobijenih konvencionalnom proizvodnjom. S obzirom da organski način proizvodnje isključuje upotrebu štetnih hemijskih sredstava, na području Mačve bi se smanjio nivo nitrata i nitrita u pijaćoj vodi za 50%, ističu Zeleni.
O svojim iskustvima i zabrinutosti za autohtone sorte koje nestaju, govorili su poljoprivredni proizvođači Goran Kuzmanović i Stefan Dragojević.
- Na prvom mestu bih naveo soju, jer se mi, kao proizvođači soje suočavamo se sa činjenicom da otkupni centri preuzimaju genetski modifikovanu soju, pre svega zbog cene. Ove godine je bila nešto veća cena, jer soja nije bila trula, na vreme su vršili tretiranje totalnim herbicidom da bi uništili korove i omogućili lakše sazrevanje biljke. A mi koji smo imali sorte koje nisu genetski modifikovane i koje ne mogu da se tretiraju totalnim herbicidom, bili smo ugroženi, jer je bilo dosta korova, usev je bio vlažan, zrna buđava, nismo mogli da ih prodamo otkupnim centrima. Pored toga, njihovo tretiranje je znatno jeftinije, rekao je Dragojević i dodao da je najgore to što se takvom sojom hrani stoka, koja kasnije završi na našim trpezama.
Izumiru naše domaće sorte, istakao je Kuzmanović, a pojavljuju se neke nove koje nisu karakteristične za naše područje, a koje je potrebno prskati totalnim herbicidima da bi mogle da opstanu.
- Potrebno je sve više herbicida bi GMO organizmi mogli da se razvijaju, jer korovi postaju sve otporniji. Naša poruka je da bi država i Gradska uprava trebalo da stimulišu organsku proizvodnju, pre svega novčano, ali i organizovanjem edukativnih seminara. Ukoliko se gaje jednogodišnje sorte, kao što su paprika, paradajz, jagoda ili kupus potrebno je uložiti oko 5.000 evra, što se vrati već posle prve godine proizvodnje. Takođe poručujemo da se pojača kontrola GMO soje koja je u Mačvi otkrivena na značajnom broju parcela i da se poštuje postojeći Zakon koji ne dozvoljava uvoz, promet i proizvodnju GMO, dodao je dr Pavlović.
- Smatramo da je organska proizvodnja veoma značajna, zato što se na taj način proizvodi kvalitetna i zdrava hrana, ne samo za naše, nego i za tržište Evropske unije. Preko 50 miliona stanovnika EU svaki dan na svojim trpezama očekuje organske proizvode, a da i kod nas postoji veliko interesovanje, dokazao je prošlogodišnji Sajam. Organska proizvodnja je budućnost poljoprivrede i agroekonomije u Srbiji, a autohtone sorte naših biljaka mogu da budu novina na stranom tržištu EU i Rusije, rekao je dr Dejan Pavlović, predsednik Zelenih Šapca.
Organski proizvodi imaju povećan sadržaj vitamina i minerala, kao i omega-3-masnih kiselina i antioksidanasa, a ne sadrže pesticide, teške metale i lekove koji se nalaze u namirnicama dobijenih konvencionalnom proizvodnjom. S obzirom da organski način proizvodnje isključuje upotrebu štetnih hemijskih sredstava, na području Mačve bi se smanjio nivo nitrata i nitrita u pijaćoj vodi za 50%, ističu Zeleni.
O svojim iskustvima i zabrinutosti za autohtone sorte koje nestaju, govorili su poljoprivredni proizvođači Goran Kuzmanović i Stefan Dragojević.
- Na prvom mestu bih naveo soju, jer se mi, kao proizvođači soje suočavamo se sa činjenicom da otkupni centri preuzimaju genetski modifikovanu soju, pre svega zbog cene. Ove godine je bila nešto veća cena, jer soja nije bila trula, na vreme su vršili tretiranje totalnim herbicidom da bi uništili korove i omogućili lakše sazrevanje biljke. A mi koji smo imali sorte koje nisu genetski modifikovane i koje ne mogu da se tretiraju totalnim herbicidom, bili smo ugroženi, jer je bilo dosta korova, usev je bio vlažan, zrna buđava, nismo mogli da ih prodamo otkupnim centrima. Pored toga, njihovo tretiranje je znatno jeftinije, rekao je Dragojević i dodao da je najgore to što se takvom sojom hrani stoka, koja kasnije završi na našim trpezama.
Izumiru naše domaće sorte, istakao je Kuzmanović, a pojavljuju se neke nove koje nisu karakteristične za naše područje, a koje je potrebno prskati totalnim herbicidima da bi mogle da opstanu.
- Potrebno je sve više herbicida bi GMO organizmi mogli da se razvijaju, jer korovi postaju sve otporniji. Naša poruka je da bi država i Gradska uprava trebalo da stimulišu organsku proizvodnju, pre svega novčano, ali i organizovanjem edukativnih seminara. Ukoliko se gaje jednogodišnje sorte, kao što su paprika, paradajz, jagoda ili kupus potrebno je uložiti oko 5.000 evra, što se vrati već posle prve godine proizvodnje. Takođe poručujemo da se pojača kontrola GMO soje koja je u Mačvi otkrivena na značajnom broju parcela i da se poštuje postojeći Zakon koji ne dozvoljava uvoz, promet i proizvodnju GMO, dodao je dr Pavlović.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
