Berza

  • aero 869 ▼ -3,01%
  • dinnpb 3.650 ⚫ 0,00%
  • enhl 645 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.040 ▲ 3,90%
  • fito 2.800 ▼ -0,04%
  • impl 3.300 ▲ 2,74%
  • irtl 755 ▲ 11,03%
  • jgpk 2.018 ▼ -0,10%
  • kmbn 3.249 ▼ -1,55%
  • kmbnpb 1.295 ▲ 3,60%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • rso19182 104,60 ▲ 1,74%
  • stotn 180 ▼ -10,00%
  • tgas 11.605 ▼ -1,98%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.760 ⚫ 0,00%
  • ztpk 460 ▲ 2,22%
(7. april 2016.)
POVODOM 120 GODINA OD PRVIH MODERNIH OLIMPIJSKIH IGARA

Spiridon ““ od pastira do milionera

Na prvom kongresu Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), održanom u Parizu 1894. godine, uz prvi pravilnik obnovljenih OI, određeni su i domaćini prve dve smotre. U čast osnivača drevnih Olimpijskih igara, prvo domaćinstvo dodeljeno je Atini, a drugo, 1900. godine, Parizu, u čast osnivača modernog olimpizma, Pjera de Kubertena.
Grčka javnost bila je oduševljena, ali za organizaciju je bio neophodan veliki novac koji oni nisu imali. Skupljani su i dobrovoljni prilozi, ali i dalje to nije bilo, ni blizu, dovoljno. Već je MOK tražio alternativno rešenje, čak su Igre ponuđene Budimpešti. Ipak, kada je delovalo da opcije nema, pojavio se bogati Georg Averof. Nije štedeo, a novac više nije bio problem. Izgrađen je stadion i sve je bilo spremno za početak. Prvobitnom programu dodat je maraton, na predlog Breloa, akademika iz Francuske, kao počast heroju Grčke koji je javio vesto o pobedi nad Persijancima na Maratonskom polju. Sve je počelo 5. aprila 1896. godine, a čast da otvori Prve Olimpijske igre imao je Kralj Đorđe. Od 34 pozvane zemlje, predstavnike je poslalo svega 12 država sa ukupno 241 takmičearom. Prvo takmičenje bila je trka na 100 metara, a ukupnu pobedu odneo je Berk (SAD), u vremenu od 12 sekundi.
Iako je nastupao pod zastavom Mađarske (takmičari Austrije i Mađarske nastupali su odvojeno), možemo se pohvaliti i jednim predstavnikom sa prostora današnje Srbije. Bio je to Momčilo Tapavica, olimpijac u dizanju tereta.
Atletika je privukla najviše gledalaca, a maraton je bila disciplina koja je obeležila Prve moderne olimpijske igre. Grci su smatrali da je pitanje nacionalne čast trijumf domaćeg trkača. Pomenuti Averof obećao je pobedniku, ukoliko bude Grk, ćerku za ženu i miraz od milion drahmi. Trku je poveo Australijanac, Flek, Francuz Lermizjo bio je drugi, a Bleik (SAD) treći. Ipak, tokom trke, jedan po jedan, maratonci odustaju i na čelu se našao domaćin, Spiridon Luis (seoski pismonoša i pastir). Nošen hukom 70 hiljada gledalaca, ulazi na stadion kao prvi i prolazi kroz cilj. Njegov zemljak, Vasilakos je drugi, a i bronzu osvaja domaćin Belokas. Ipak, posle žalbe Ugara, priznaje da je deo trke prešao u kočiji. Oduzeta mu je medalja, a kako je osramotio naciju, suočio se sa prezirom, dok su mu kolege strgle plavo ““ belu majcu. Treća pozicija dodeljena je Kelneru iz Mađarske.
Averof je ispunio obećanje, no kako je Luis već bio u braku, ženu bogataša oženio je neko drugi, ali novčanu nagradu je dobio. Naravno, trčanje je napustio i više nikada se nije okušao u sportu. Najuspešnija nacija bila je SAD, a potom su sledile Grčka, pa Nemačka.
Bilo je propusta u organizaciji, plivalo se na otvorenom moru na temperaturi od samo 13 stepeni, ali je bilo najvažnije da je ideja zaživela i traje i danas.
D. Blagojević

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa