Berza

  • aero 885 ▼ -0,67%
  • alfa 31.490 ▼ -0,03%
  • enhl 650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.250 ▲ 6,91%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 275 ▼ -23,40%
  • irtl 850 ▲ 12,58%
  • jesv 5.507 ▲ 0,09%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • lsta 550 ▲ 10,00%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.504 ▲ 49,98%
(7. april 2016.)
VINAVEROVI DANI EVROPSKE KULTURE U ŠAPCU

MI SE ČUDNO RAZUMEMO

“Vinaverovi dani evropske kulture“ organizovani su u Šapcu 6. i 7. aprila sa idejom da postanu tradicionalni. U Biblioteci šabačkoj održan je Naučni skup, u Narodnom muzeju u Šapcu postavljena je izložba “Lade“ iz zavičajne zbirke. Manifestacija završena koncertom Lene Kovačević u Šabačkom pozorištu
Svečanim prijemom u Gradskoj kući, protekle srede su otvoreni „Vinaverovi dani evropske kulture“ u Šapcu. O umetniku za koga kažu da je najevropskiji u srpskoj kulturi i najsrpskiji u evropskoj tradiciji, govorili su gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, Fabris Peto, ataše za francuski jezik u Ambasadi Republike Francuske u Beogradu, profesor dr Gojko Tešić, priređivač Sabranih dela Stanislava Vinavera i Milica Vinaver, unuka velikog pisca.
- Pre više od 105 godina, Vinaver je iz rodnog Šapca krenuo put Francuske, u Sorbonu, da bi studirao matematiku i fiziku. Na tom putu, dok je učio matematiku kod najznačajnijeg matematičara Poenkarjea, „isprečili“ su mu se filozof Anri Bergson i pijanistkinja Vanda Landovska, koji su značajno uticali na njegov život. Danas se Vinaver vraća u rodni grad sa Francuskom, koja je njemu prvi i najbliskiji evropski izvor umetnosti, kulture i nauke. Njegov povratak u Mali Pariz, rodni Šabac, zajedno sa Evropom, jeste jedna od najznačajnih činjenica srpske kulture, danas i ovde, u našem Šapcu, u Srbiji 2016. godine, rekao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Prema rečima Fabrisa Petoa, pored mnogih činjenica iz prošlosti, Francusku i Srbiju povezuje i delo Stanislava Vinavera - Važno je da se figure nacionalne kulture koje su imale međunarodnu dimenziju, reaktualizuju, vaspostave u današnjici. Pre nekoliko godina, Srbija je započela proces priključivanja Evropskoj uniji i u tom kontekstu, Vinaverovi dani evropske kulture dobijaju svoj puni smisao.
Milica Vinaver je izrazila duboku zahvalnost svoje porodice čelnicima šabačkog političkog i kulturnog života, koji su organizovali nekoliko skupova posvećenih Vinaveru, koji je „ostao strasno privržen Šapcu“ ““ U dugom nizu pregalaca, Vinaver je dao svoj doprinos. Evropu je poznavao iznutra, nije je osuđivao, ali je nije ni idealizovao.
Prof. dr Gojko Tešić, koji je priredio Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 tomova, izjavio je da je svoj životni san ostvario zahvaljujući Milici Zjačić Alimpić, urednici izdanja i dr Aleksandru Gordiću, lektoru, koji su posvećenički radili obiman i zahtevan poduhvat.
- Francuska je Vinaverov drugi zavičaj. Usvojio je francusku modernost, u njoj se snalazio kao kod svoje kuće i odatle je crpeo građu, sve ono što se na jednom izvoru bistre umetnosti može crpsti. Vrativši se u svoj zavičaj, otišao je drugim putevima, ali je ostao očaran Francuskom, koja je njegova ključna stvaralačka činjenica i životna tema. U knjizi „Videlo sveta“, francuska kultura je dobila najlepši mogući spomenik, izjavio je Tešić i dodao da će Vinaverovi dani biti najsvetlije mesto srpske kulture u narednim godinama.
Naučni skup “Stanislav Vinaver i francuska kultura“
Biblioteka šabačka se Stanislavu Vinaveru odužila pre svega činjenicom da je dvorani u Aneksu, u kojoj se održavaju književne večeri, tribine, predavanja i multimedijalni programi, dala njegovo ime. Povodom obeležavanja 120 godina od rođenja Vinaverovog, organizovan je program „Biblišina ringeraja“, koji je nastavio da traje. Poznato je da ovaj srpski umetnik nije pisao za decu, ali je preveo neka od najznačajnijih knjiga, kao što je „Alisa u zemlji čuda“, „Tom Sojer“, Andersenove bajke... Krajem pretprošle godine, organizovan je Naučni skup u saradnji sa Institutom za književnost i umetnost iz Beograda, a prošle je objavljen i Zbornik radova sa ovog skupa. Predstavljena su Sabrana dela Stanislava Vinavera programom „Videlo sveta“, a „Mi se čudno razumemo“, organizovan je povodom godišnjice rođenja piščevog, kada je njegove stihove govorio Gojko Šantić, uz orkestar Stefana Sablića, koji izvodi sefardsku muziku.
Na naučnom skupu „Stanislav Vinaver i francuska kultura“, koji je trajao dva dana u Biblioteci šabačkoj, učestvovali su znameniti gosti, profesori, magistri i doktori nauka iz Beograda i Novog Sada.
- Svi smo počastvovani što se nalazimo na epicentru srpske kulture. Došli smo da razmenimo misli u rodnom mestu velikog srpskog kulturnog tvorca, koji je doveo Evropu ovde. Vinaver je bio neverovatan poliglota, on je zaslužan za prevode nekih ključnih evropskih tekstova. Zaista je bio most ne samo između francuske i srpske, nego između mnogih kultura. Užasno je važno što smo došli ovde, jer centri kulture moraju da zrače iz mnogih mesta, ne samo iz Beograda i Novog Sada. Verujem da će Srbija biti mnogo urednija, lepša i bolja zemlja kada svako u svom malom centru napravi ozračje kulture. A Vinaver je idealan izgovor i Šabac bi trebalo da ga koristi, uz sve druge Šapčane koji su upisani u srpsku kulturu, rekla je prof. dr Ivana Živančević Tekereš sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Izložba “Lade“ u Narodnom muzeju
Na iskraju 1936. godine, dvadeseta iložba Društva srpskih umetnika LADA, priređena je u Šapcu, što je bilo prvo predstavljanje ovog Društva izvan prestonice. Postavku je, pred brojnom publikom, otvorio Stanislav Vinaver, rekavši da je „šabačka publika spremna da uživa kako u tradicionalnim, tako i u savremenim likovnim ostvarenjima“.
U Narodnom muzeju u Šapcu je, u okviru „Vinaverovih dana evropske kulture“, otvorena izložba Društva srpskih umetnika „Lada“ iz zbirke Muzeja, koja, prema rečima Tatjane Marković, višeg kustosa, predstavlja reminiscenciju na izložbu iz davne 1936. godine.
- Udruženje „Lada“, osnovano je 1904. godine, sa idejom da se kosmopolitski duh širi na prostorima južnoslovenskih naroda. To se dogodilo neposredno pred prvu veliku jugoslovensku izložbu, koju je otvorio kralj Petar Prvi Karađorđević. Na ovoj postavci smo izložili radove jedanaest autora koje čuvamo u našoj zbirci, a koji su bili ili jesu članovi ovog Udruženja. Devet slikara i dva vajara, zastupljeni su sa po jednim radom, rekla je Markovićeva.
Izložba će biti otvorena za posetioce narednih mesec dana.
Moje pesme, moji snovi
„Vinaverovi dani evropske kulture“ u Šapcu, zaršeni su koncertom džez-pop pevačice Lene Kovačević po nazivom „Moje pesme, moji snovi“. Na repertoaru su bile numere sa tri objavljena albuma ove umetnice. Uz prateći bend, Lena je izvela i neke od numera klasičnog džeza, za koje je rekla da su obeležile pojedine faze njenog života.

MI SE ČUDNO RAZUMEMO

Mi se čudno razumemo
k“™o dva bola, k“™o dva vala
k“™o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stari snovi, evo
polagano nadolaze
k“™o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev“™o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.
M.Filipović

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa