Berza

  • aero 885 ▼ -0,67%
  • alfa 31.490 ▼ -0,03%
  • enhl 650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.250 ▲ 6,91%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 275 ▼ -23,40%
  • irtl 850 ▲ 12,58%
  • jesv 5.507 ▲ 0,09%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • lsta 550 ▲ 10,00%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.504 ▲ 49,98%
(2. jun 2016.)
DOKTOR DRAGANA RUŽIĆ-MUSLIĆ O OVČARSKOJ PROIZVODNjI

NEOPHODAN „3K“ USLOV

Kvantitet, kvalitet i kontinuitet traži aktuelno tržište. Planine tradicionalni centri gajenja ovaca. Minimalna veličina stada je 30 grla. Nije potreban “hotel za ovce“ ali je pašnjak osnovni preduslov
Doktor Dragana Ružić-Muslić je stekla visoko obrazovanje na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osnovno polje njenog naučno-istraživačkog rada je oblast ovčarstva sa aspekta uticaja ishrane, proizvodnje stočne hrane, genetskog potencijala i sistema gajenja u cilju unapređenja proizvodnosti i poboljšanja kvaliteta jagnjećeg mesa.
Sa stručnog aspekta, angažovana je često kao član komisije za ocenjivanje živih eksponata ovaca i koza. Tako je bilo i na nedavnom Međunarodnom sajmu u Novom Sadu, a često je i na izložbama lokalnog i regionalnog karaktera, što je bio i neposredan povod za ovaj razgovor za “Glas Podrinja“, njen omiljeni zavičajni list.
Interesovalo nas je stanje ovčarstva u Srbiji danas?
- U Srbiji se danas gaji oko 1.789.000 ovaca. Najveći broj grla (81.5%) je zastupljen u brdskoplaninskom području, što je i razumljivo obzirom da na livade i pašnjake, kao osnovni preduslov za gajenje ovaca, u ovom području otpada 34.5%, od čega su livade zastupljene sa 58.3%, a pašnjaci sa 41%.U pogledu rasnog sastava na ovom području dominira domaća pramenka (zastupljenost oko 80%). Ovu populaciju čine nekoliko sojeva: sjenički, svrljiški, pirotski, lipski, krivovirski, karakačanski i bardoka. Ostatak, od oko 15% ,čine populacije nastale ukrštanjem pramenke sa inostranim rasama, pre svega virtemberškom i Ille de Franc rasom. Oko 5% ovčarskog fonda Srbije čini cigaja, pre svega u Vojvodini. Malo je tipičnih mesnatih rasa ovaca, dok tipičnih rasa za proizvodnju mleka, gotovo da i nema u Srbiji. Postojeći fond ovaca karakteriše niska produktivnost, zbog niskog nivoa primenjene tehnologije gajenja. Mali je broj ovčarskih farmi sa večim brojem grla. Dominiraju odgajivači sa 10-50 grla, uprkos značajnim prirodnim resursima.
Ohrabruje činjenica da je u prethodne dve godine prisutan uzlazni trend u pogledu brojnog stanja ovaca, zahvaljujući pre svega stimulativnim merama države.
Odakle dolaze najbolja grla na Sajam u Novom Sadu i koje su dominantne rase ovaca?
- Ove godine na Sajmu je bilo prisutno ukupno 339 grla. Od toga, rasa ovaca NjÃœRTEMBERG je bila zastupljena sa 146 grla, Ille de France sa 142 grla, Šarole sa 11 grla, Teksel sa 12 grla, svrljiška i lipska pramenka sa po 11 grla, dok je romanovska rasa bila predstavljena sa 6 grla. Najbolja grla na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu dolaze iz ravničarskih područja, dakle područja sa intenzivnijom ovčarskom proizvodnjom, gde se gaje uglavnom virtemberška ovca i Ille de France rasa. Od autohtonih populacija ovaca prisutne su svrljiška i lipska, što je posledica entuzijazma i želje odgajivača da se predstave na Sajmu.
Gde je mesto autohtonih rasa ovaca?
- Autohtone rase ovaca gube utakmicu sa produktivnijim, intenzivnijim rasama čiji je primarni cilj profit. Zbog toga je ugrožen njihov biološki opstanak, što ima za posledicu nestanak određenog broja autohtonih rasa ovaca. Očuvanje ovih genetičkih resursa je globalni imperativ u biološkom, ekonomskom i moralnom smislu: biološki, jer predstavlja ključni uslov za opstanak života na našoj planeti; ekonomski, jer ljudska populacija koristi ogroman broj životinjskih vrsta za hranu; u svetlu klimatskih promena i pojave novih bolesti, komercijalne rase neće moći u potpunosti ispuniti očekivanja zahtevnih potrošača, pogotovu u pogledu tradicionalnih proizvoda što daje šansu autohtonim rasama moralna, jer je čovek kao dominantna vrsta odgovoran za održavanje i zaštitu nižih vrsta.
Genetički resursi u ovčarstvu su važna komponenta ukupnog agrobiodiverziteta i imaju veliki značaj sa aspekta obezbeđenja humane populacije proizvodima animalnog porekla. Ove rase ovaca su nastale u specifičnim uslovima gajenja i kao takve poseduju specifične setove gena odgovorne za dobru adaptabilnost, otpornost na bolesti, dobru plodnost, izražen materinski instikt i dug životni vek.
Šta preduzima Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine da bi stimulisalo ovu granu stočarstva?
- Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je povećalo iznos podsticaja za kvalitetne priplodne ovce i koze sa 4.000 na 7.000 dinara, dok je za tovnu jagnjad i jarad iznos povećan sa 1.000 na 2.000 dinara po grlu, što predstavlja značajne stimulativne mere za gajenje umatičenih kao i tovnih grla.
Koliko su mačvanski proizvođači uspešni u ovčarskoj proizvodnji?
- Zadnjih godina je evidentan rastući trend broja ovaca u Mačvi. Dominira virtemberška rasa ovaca.Mačvanski odgajivači ovaca su zauzeli zapaženo mesto o čemu svedoči činjenica da je i ove godine veliki šampionski pehar sa titulom apsolutnog šampiona za izložene kolekcije ovaca, ovna i priplodnog podmlatka rase NjÃœRTEMBERG pripao Goranu Čoliću, odgajivaču iz Bogatića, koji poseduje farmu od 200 grla.
Šta nedostaje odgajivačima da bi bili konkurentni na sve zahtevnijem tržištu?
- U uslovima političko-privrednih transformacija, veoma je teško zadržati stabilnost stočarstva uopšte, pa i ovčarstva kao grane u usponu. Da bi odgovorili sve zahtevnijem tržištu, odgajivači bi morali ispuniti tzv. uslov“3K“: kvantitet, kvalitet i kontinuitet, što podrazumeva dovoljan broj kvalitetnih grla za prodaju u svakom trenutku. Obzirom da je 90 % ovčarskog fonda u Srbiji skoncentrisano kod malih odgajivača (10-30 grla u stadu), razumljivo je da je ovaj imperativ teško dostići.Ozbiljan problem je depopulacija ruralnih područja, što ima za posledicu staračka domaćinstva i sve manji broj ljudi koji će se ozbiljnije baviti ovom proizvodnjom.Tržišni viškovi i stepen tržišnosti ovčarske proizvodnje je nizak.Prevazilaženje ovog problema je moguće postići udruživanjem odgajivača u cilju obezbeđenja sigurnijeg plasmana i održavanja ovčarske proizvodnje na nešto višem nivou.
Kakva bi bila vaša preporuka odgajivačima ovaca?
- Na putu bavljenja ovčarstvom, neophodno je definisati korake koji će tu proizvodnju učiniti što rentabilnijom:Najpre je potrebno opredeliti se za odgovarajući smer proizvodnje (kombinovani, meso-vuna i meso), a sa tim u vezi izvršiti i izbor rase ovaca, shodno klimatskim, geografskim i tehnološkim uslovima odgajivačkog područja.Oživimo planine kao tradicionalne centre gajenja ovaca koje obiluju prirodnim resursima. Ne zaboravimo naše dugovečne autohtone rase, skromnih ishrambenih zahteva i visoke adaptabilnosti. Minimalna veličina stada je 30 grla. Objekat za smeštaj ovaca ne bi trebalo da bude“hotel za ovce“ već komforan, praktičan, koji zadovoljava definisane tehnološke normative. Osnovni preduslov za rentabilnu proizvodnju je posedovanje pašnjaka obzirom da je ovca tipična pašna životinja koja može da koristi oko 570 biljnih vrsta. Poređenja radi, goveda mogu da koriste oko 57 pašnjačkih biljnih vrsta. Pored toga, za uspešno bavljenje ovčarstvom veoma je važna edukacija, savremen odgajivačko-selekcijski pristup kao i udruživanje odgajivača ovaca.
Lj.Đukić

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa