Инфо

Берза

  • aero 1.680 ▼ -0,71%
  • gmon 1.595 ▼ -0,31%
  • niis 679 ▼ -0,73%
  • spru 810 ▲ 1,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tlkb 2.700 ⚫ 0,00%
(2. јун 2016.)
ДОКТОР ДРАГАНА РУЖИЋ-МУСЛИЋ О ОВЧАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

НЕОПХОДАН „3К“ УСЛОВ

Квантитет, квалитет и континуитет тражи актуелно тржиште. Планине традиционални центри гајења оваца. Минимална величина стада је 30 грла. Није потребан “хотел за овце“ али је пашњак основни предуслов
Доктор Драгана Ружић-Муслић је стекла високо образовање на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Основно поље њеног научно-истраживачког рада је област овчарства са аспекта утицаја исхране, производње сточне хране, генетског потенцијала и система гајења у циљу унапређења производности и побољшања квалитета јагњећег меса.
Са стручног аспекта, ангажована је често као члан комисије за оцењивање живих експоната оваца и коза. Тако је било и на недавном Међународном сајму у Новом Саду, а често је и на изложбама локалног и регионалног карактера, што је био и непосредан повод за овај разговор за “Глас Подриња“, њен омиљени завичајни лист.
Интересовало нас је стање овчарства у Србији данас?
- У Србији се данас гаји око 1.789.000 оваца. Највећи број грла (81.5%) је заступљен у брдскопланинском подручју, што је и разумљиво обзиром да на ливаде и пашњаке, као основни предуслов за гајење оваца, у овом подручју отпада 34.5%, од чега су ливаде заступљене са 58.3%, а пашњаци са 41%.У погледу расног састава на овом подручју доминира домаћа праменка (заступљеност око 80%). Ову популацију чине неколико сојева: сјенички, сврљишки, пиротски, липски, кривовирски, каракачански и бардока. Остатак, од око 15% ,чине популације настале укрштањем праменке са иностраним расама, пре свега виртембершком и Илле де Франц расом. Око 5% овчарског фонда Србије чини цигаја, пре свега у Војводини. Мало је типичних меснатих раса оваца, док типичних раса за производњу млека, готово да и нема у Србији. Постојећи фонд оваца карактерише ниска продуктивност, због ниског нивоа примењене технологије гајења. Мали је број овчарских фарми са вечим бројем грла. Доминирају одгајивачи са 10-50 грла, упркос значајним природним ресурсима.
Охрабрује чињеница да је у претходне две године присутан узлазни тренд у погледу бројног стања оваца, захваљујући пре свега стимулативним мерама државе.
Одакле долазе најбоља грла на Сајам у Новом Саду и које су доминантне расе оваца?
- Ове године на Сајму је било присутно укупно 339 грла. Од тога, раса оваца ЊÃœРТЕМБЕРГ је била заступљена са 146 грла, Илле де Франце са 142 грла, Шароле са 11 грла, Тексел са 12 грла, сврљишка и липска праменка са по 11 грла, док је романовска раса била представљена са 6 грла. Најбоља грла на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду долазе из равничарских подручја, дакле подручја са интензивнијом овчарском производњом, где се гаје углавном виртембершка овца и Илле де Франце раса. Од аутохтоних популација оваца присутне су сврљишка и липска, што је последица ентузијазма и жеље одгајивача да се представе на Сајму.
Где је место аутохтоних раса оваца?
- Аутохтоне расе оваца губе утакмицу са продуктивнијим, интензивнијим расама чији је примарни циљ профит. Због тога је угрожен њихов биолошки опстанак, што има за последицу нестанак одређеног броја аутохтоних раса оваца. Очување ових генетичких ресурса је глобални императив у биолошком, економском и моралном смислу: биолошки, јер представља кључни услов за опстанак живота на нашој планети; економски, јер људска популација користи огроман број животињских врста за храну; у светлу климатских промена и појаве нових болести, комерцијалне расе неће моћи у потпуности испунити очекивања захтевних потрошача, поготову у погледу традиционалних производа што даје шансу аутохтоним расама морална, јер је човек као доминантна врста одговоран за одржавање и заштиту нижих врста.
Генетички ресурси у овчарству су важна компонента укупног агробиодиверзитета и имају велики значај са аспекта обезбеђења хумане популације производима анималног порекла. Ове расе оваца су настале у специфичним условима гајења и као такве поседују специфичне сетове гена одговорне за добру адаптабилност, отпорност на болести, добру плодност, изражен матерински инстикт и дуг животни век.
Шта предузима Министарство пољопривреде и заштите животне средине да би стимулисало ову грану сточарства?
- Министарство пољопривреде и заштите животне средине је повећало износ подстицаја за квалитетне приплодне овце и козе са 4.000 на 7.000 динара, док је за товну јагњад и јарад износ повећан са 1.000 на 2.000 динара по грлу, што представља значајне стимулативне мере за гајење уматичених као и товних грла.
Колико су мачвански произвођачи успешни у овчарској производњи?
- Задњих година је евидентан растући тренд броја оваца у Мачви. Доминира виртембершка раса оваца.Мачвански одгајивачи оваца су заузели запажено место о чему сведочи чињеница да је и ове године велики шампионски пехар са титулом апсолутног шампиона за изложене колекције оваца, овна и приплодног подмлатка расе ЊÃœРТЕМБЕРГ припао Горану Чолићу, одгајивачу из Богатића, који поседује фарму од 200 грла.
Шта недостаје одгајивачима да би били конкурентни на све захтевнијем тржишту?
- У условима политичко-привредних трансформација, веома је тешко задржати стабилност сточарства уопште, па и овчарства као гране у успону. Да би одговорили све захтевнијем тржишту, одгајивачи би морали испунити тзв. услов“3К“: квантитет, квалитет и континуитет, што подразумева довољан број квалитетних грла за продају у сваком тренутку. Обзиром да је 90 % овчарског фонда у Србији сконцентрисано код малих одгајивача (10-30 грла у стаду), разумљиво је да је овај императив тешко достићи.Озбиљан проблем је депопулација руралних подручја, што има за последицу старачка домаћинства и све мањи број људи који ће се озбиљније бавити овом производњом.Тржишни вишкови и степен тржишности овчарске производње је низак.Превазилажење овог проблема је могуће постићи удруживањем одгајивача у циљу обезбеђења сигурнијег пласмана и одржавања овчарске производње на нешто вишем нивоу.
Каква би била ваша препорука одгајивачима оваца?
- На путу бављења овчарством, неопходно је дефинисати кораке који ће ту производњу учинити што рентабилнијом:Најпре је потребно определити се за одговарајући смер производње (комбиновани, месо-вуна и месо), а са тим у вези извршити и избор расе оваца, сходно климатским, географским и технолошким условима одгајивачког подручја.Оживимо планине као традиционалне центре гајења оваца које обилују природним ресурсима. Не заборавимо наше дуговечне аутохтоне расе, скромних исхрамбених захтева и високе адаптабилности. Минимална величина стада је 30 грла. Објекат за смештај оваца не би требало да буде“хотел за овце“ већ комфоран, практичан, који задовољава дефинисане технолошке нормативе. Основни предуслов за рентабилну производњу је поседовање пашњака обзиром да је овца типична пашна животиња која може да користи око 570 биљних врста. Поређења ради, говеда могу да користе око 57 пашњачких биљних врста. Поред тога, за успешно бављење овчарством веома је важна едукација, савремен одгајивачко-селекцијски приступ као и удруживање одгајивача оваца.
Љ.Ђукић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa