Info

Berza

  • aero 921 ▲ 0,22%
  • alfa 24.999 ▲ 0,71%
  • amso 898 ▲ 12,25%
  • dinnpb 6.150 ▼ -2,30%
  • fito 2.550 ▼ -0,04%
  • glos 350 ▼ -2,78%
  • kmbn 2.250 ▲ 0,04%
  • kmbnpb 770 ▼ -3,75%
  • mtlc 1.850 ⚫ 0,00%
  • niis 599 ▼ -0,17%
  • puue 84 ▼ -21,50%
  • stotn 130 ⚫ 0,00%
(23. jun 2016.)
INVAZIVNE ŠTETNE VRSTE INSEKATA

AZIJSKA VINSKA MUŠICA

Poreklom iz Japana azijska vinska mušica (Drosophila suzukii) prvi put je registrovana u Sjedinjenim Američkim Državama 2008. godine. U Srbiji primećena je 2014. godine, da bi u toku prošle, 2015., uočena na više lokacija. Prava je napast za jagode, maline, kupine, borovnice, breskve, šljive, vinovu lozu i svo drveće.
- U idealnim uslovima štetočina može imati do petnaest generacija, a njen životni ciklus može trajati deset dana. Ženke aktivno traže plodove domaćina koji sazrevaju. Nazubljenom leglicom zarežu pokožicu ploda i odlažu u njih jaja. U plodovima u kojima su odložena jaja razvijaju se larve. Štetočina prezimljava kao imago na zaštićenim mestima, ali u povoljnim uslovima može biti aktivna celu godinu. Muve su aktivne iznad 10 stepeniº Celzijusa. Preferira temperature od 20 do 30º stepeni Celzijusa. Poznata je kao štetočina voćnih plodova koji imaju tanku pokožicu. Vinska mušica ploda je pokretna štetočina koja se može lokalno širiti letom, ali na veće udaljenosti širi se putem trgovine zaraženih plodova. Zasad nije poznato širi li se putem sadnog materijala bez plodova - kaže dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Od presudnog značaja za zaštitu voćnih vrsta na našem terenu je praćenje pojave i način zaštite. Mogu se koristiti klopke napravljenje od plastičnih flaša sa jabukovim sirćetom kao atraktantom. Na flašama se prave otvori od četiri milimetara za ulazak mušica.
Prilično velike štete može naneti na voću neposredno pre berbe, ali i nakon toga. Posle odlaganja jaja neposredno ispod pokožice, bele larve se ubušuju u plod i razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube na tržišnoj vrednosti. Vrlo brzo oštećeni plodovi propadaju na mestu gde se larve hrane. Na oštećene plodove naknadno se nasele i različiti sekundarni paraziti (gljive i bakterije), koji uzrokuju trulež - upozorava Gošić.
O. G.

Najnoviji broj

4. jun 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa