TAŠNERSKA RADNjA PORODICE RADOVIĆ U KARAĐORĐEVOJ ULICI OBELEŽILA 52 GODINE RADA
POLA VEKA VREDNOG RADA
Nekada je bilo po pet, šest radnika, učenika na zanatu, i niko od njih nije ostao u ovom poslu. Vredan rad, trud, poštenje i poštovanje najvažnije su stvari da bi ovakva radnja i zanat opstali
Prvog dana jula, sada već davne, 1964. godine Ratko Radović, tada najmađi zanatlija u šabačko-valjevskom okrugu, otvorio je u Karađorđevoj ulici u Šapcu radnju. Nekoliko meseci kasnije, u decembru, venčao se sa Brankom i njihovo životno putešestvije trajalo je ravno 51 godinu. Branka je nastavila da živi svoj, ali i život radnje u Karađorđevoj posle Ratkove smrti prošle godine.
A, ta radnja donela je sve ono što normalan život donosi i može da donese porodici. Ni manje ni više, ova radnja 52 godine živi svoj život zajedno sa našim gradom i Šapčanima. I, uglavnom, donosi lepe, tople ljudske priče.
- Ja sam bila zadužena za radnju, a suprug je dane provodio u našoj radionici. Malo mu je bilo 24 sata, njemu je posao sa kožom bio odmor. Proizvodili smo putne torbe, saračke proizvode, kaiševe, novčanike. Sve što je bilo izloženo u radnji, proizvedeno je u našoj radionici ““ započinje priču sa nama Branka.
Sada je ceo posao pao na Branku. Ima saradnike koji spremaju robu za radnju, a ona vreme provodi u njoj i rado se priseća svih lepih trenutaka. A, bilo ih je mnogo više nego onih drugih.
- Nekada smo imali po pet, šest radnika, učenika na zanatu, i niko od njih nije ostao u ovom poslu. Naš zanat je lep, i mi smo proživeli lep život zahvaljujući njemu. Šteta što mlade zanati više ne zanimaju ““ kaže Branka.
Pored prodaje u radnji, Branka, iako „gazi“ već 74 godinu, uradi sve što može. Sedne u kola, ode po nabavku, isporuči robu, odradi neku sitnu popravku koliko zna i može.
- Za sve ove godine mi smo lepo radili i nikada se nismo žalili. Nikada nismo imali probleme. Sve obaveze smo na vreme izvršavali. Ne mogu da zamislim život bez nje - dodaje naša sagovornica.
I ne žali se Branka ni na krizu, ni na kupovnu moć, ili nemoć. Kaže da planira još da radi, barem još nekoliko godina.
- Radnja je prepisana na ćerku Anu. Nadam se da će nekako da nastavi naš posao. Rukomet ju je odveo na drugu stranu, ali i ona ima želju da nastavi porodični posao. Za sada uopšte ne razmišljam šta će u budućnosti biti sa našom radnjom ““ ističe Branka.
Vredan rad, trud, poštenje i poštovanje najvažnije su stvari da bi ovakva radnja i zanat opstali.
- I poverenje. Sve te vrednosti smo stekli u radnji, a zahvaljujući tome radnja opstaje. Mora mnogo da se radi, ali taj rad, na kraju se isplati i donese puno radosti ““ kaže na kraju priče o maloj tašnerskoj radnji u Karađorđevoj ulici Branka Radović.
VREDAN ZANAT
Koliko je vredan znata govori i podatak da smo Branki doneli jedan kaiš, poznatog brenda, koji je već dva puta bio na reklamaciji. Branka ga je popravila i funkcioniše bez problema.
- Često nam dođu mušterije koje su kod nas kupili upravo kaiš i to pre 20 godina i fali i gajka. Neće ljudi da se odreknu kaiša koji je toliko star, jer je kvalitetan ““ kaže Branka Radović.
A, ta radnja donela je sve ono što normalan život donosi i može da donese porodici. Ni manje ni više, ova radnja 52 godine živi svoj život zajedno sa našim gradom i Šapčanima. I, uglavnom, donosi lepe, tople ljudske priče.
- Ja sam bila zadužena za radnju, a suprug je dane provodio u našoj radionici. Malo mu je bilo 24 sata, njemu je posao sa kožom bio odmor. Proizvodili smo putne torbe, saračke proizvode, kaiševe, novčanike. Sve što je bilo izloženo u radnji, proizvedeno je u našoj radionici ““ započinje priču sa nama Branka.
Sada je ceo posao pao na Branku. Ima saradnike koji spremaju robu za radnju, a ona vreme provodi u njoj i rado se priseća svih lepih trenutaka. A, bilo ih je mnogo više nego onih drugih.
- Nekada smo imali po pet, šest radnika, učenika na zanatu, i niko od njih nije ostao u ovom poslu. Naš zanat je lep, i mi smo proživeli lep život zahvaljujući njemu. Šteta što mlade zanati više ne zanimaju ““ kaže Branka.
Pored prodaje u radnji, Branka, iako „gazi“ već 74 godinu, uradi sve što može. Sedne u kola, ode po nabavku, isporuči robu, odradi neku sitnu popravku koliko zna i može.
- Za sve ove godine mi smo lepo radili i nikada se nismo žalili. Nikada nismo imali probleme. Sve obaveze smo na vreme izvršavali. Ne mogu da zamislim život bez nje - dodaje naša sagovornica.
I ne žali se Branka ni na krizu, ni na kupovnu moć, ili nemoć. Kaže da planira još da radi, barem još nekoliko godina.
- Radnja je prepisana na ćerku Anu. Nadam se da će nekako da nastavi naš posao. Rukomet ju je odveo na drugu stranu, ali i ona ima želju da nastavi porodični posao. Za sada uopšte ne razmišljam šta će u budućnosti biti sa našom radnjom ““ ističe Branka.
Vredan rad, trud, poštenje i poštovanje najvažnije su stvari da bi ovakva radnja i zanat opstali.
- I poverenje. Sve te vrednosti smo stekli u radnji, a zahvaljujući tome radnja opstaje. Mora mnogo da se radi, ali taj rad, na kraju se isplati i donese puno radosti ““ kaže na kraju priče o maloj tašnerskoj radnji u Karađorđevoj ulici Branka Radović.
VREDAN ZANAT
Koliko je vredan znata govori i podatak da smo Branki doneli jedan kaiš, poznatog brenda, koji je već dva puta bio na reklamaciji. Branka ga je popravila i funkcioniše bez problema.
- Često nam dođu mušterije koje su kod nas kupili upravo kaiš i to pre 20 godina i fali i gajka. Neće ljudi da se odreknu kaiša koji je toliko star, jer je kvalitetan ““ kaže Branka Radović.
N. K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
