SELjACI PRIŽELjKUJU SUNCE I MILOST BOŽJU

Na momente žarko leto i zrela pšenica izmamili su veliki broj žetelaca na njive. Mačvani upoređuju žetvu sa velikom bitkom. Ovog puta “bore se“ za svako zrno hlebnog žita. Bez obzira što se malo raduju. Žetveni dani su oduvek bili za radovanje ali ovog puta nije tako. Šta više. puno je nezadovoljstva, apatije pa i revolta zbog cene koja, sada već sa sigurnošću ističu ne“pokriva“ njihova ulaganja. Praktično, kažu da je cena ponižavajuća, tako da je njihov veliki trud na ovaj način obesmislen.
Prvi otkosi hlebnog žita ( najpre ječma ) pali su pre kiše i nevremena koje nije mimoišlo ni ovaj kraj. Otuda i velika žurba da se najznačajniji letnji posao na njivi što pre završi. Vreme baš nije naklonjeno žeteocima jer kiša prekida posao i smanjuje bogat rod koji nažalost, kažu ratari nije adekvatno nagrađen. S druge strane veliko zalaganje i brojna žetvena mehanizacija, bez obzira što nije u idealnom stanju doprineli su brzom obavljanju važnog posla.
- Kako da budemo zadovoljni na cenu od 13 do 15 dinara po kilogramu. To nije dovoljno imajući u vidu da su ulaganja pet puta veća. Sve je poskupelo, a samo je cena naše pšenice niža u odnosu na prošlu godinu. Kako onda da isplaćamo sve račune i zasnujemo novu proizvodnju, pita se poljoprivrednik Branko Maksimović iz Štitara. Lično je sejao hektar ječma i dva pšenice. Prinosom je zadovoljan i kreće se u proseku nešto više od šest tona po hektaru ali zbog depresivne cene, osim manjeg dela pšenice za ličnu potrebu, ostalo namerava da upotrebi za stočnu hranu.
- To baš nije humano ali smatram da će koliko-toliko umanjiti našu štetu na ovoj proizvodnji. S druge strane možda najbolji dokaz o ekonomskoj neisplativosti pšenice je u činjenici da mnogi napuštaju ovu proizvodnju i posvećuju se voćarstvu, koje je u ovom momentu isplativije, dodaje Maksimović.
Aktivnosti stručnjaka, prevashodno selekcionara usmerene su na “stvaranje“ visokoprinosnih sorti pšenice na uštrb kvaliteta. To jednostavno ne ide jedno s drugim, a skladištari plaćaju isključivo težinu predate pšenice.
- Jednostavno i samo tržište je nametnulo takvu taktiku. I naši stručnjaci, koji niučemu ne zaostaju za selekcionarima stranih kompanija koje ovde prodaju seme, se trude da proizvedu nove sorte pšenice koje će dati prvenstveno veći prinos. Tu nam je mogu pouzdano reći teško naći premca u svetu. Šta više mnoge naše sorte pšenice pobeđuju na ogledima u svetu, kaže agronom Mladen Ignjatović, zaposlen u Naučnom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Ignjatović tvrdi da je u ovogodišnjoj žetvi posebno uočljiva pojava, visokorodnih sorti pšenice. Uočljive su i bolesti zrna, jer su mnogi proizvođači u težnji za ostvarenjem kakvog takvog profita izbegli neko neophodno tretiranje u zaštiti zrna od insekata. S druge strane veliko je pitanje kvaliteta roda i koliko se od tog zrna može dobiti brašna.
Ove godine u šabačkom kraju ima dovoljno kombajna i bilo je potrebno samo nekoliko radnih dana da radovi budu okončani brzo i kvalitetno. Nije zaostajala za potrebom ni druga poljoprivredna mehanizacija, gorivo i mazivo. Ima ih dovoljno. Istina je i to da se posebno u Mačvi, tražila prikolica više ali to je kažu zbog toga što bi svi hteli odjednom da završe žetvu i zrno što pre smeste na sigurno. Najviše je onih koji ga lageruju u silose ili sopstvene ambare. Manji broj se odlučuje za prodaju, a sve glasniji su i oni koji tvrde da će dosta hlebnog zrna, ovogodišnjeg roda završiti kao stočna hrana.