MIODRAG GAŠIĆ GALE
ČOVEK UMETNOSTI
„Po vokaciji sam slikar nadrealizma. Ovaj slikarski pravac daje velike mogućnosti zato što možete da prikažete više od onoga što možete da vidite samo u jednom trenutku“, ističe aktivni član Udruženja umetnika „Krug 10“
Opijen likovnim umećem Milića od Mačve, simbolikom njegovog nadrealizma, letećih balvana, kao i većina slikara sedamdesetih godina prošlog veka Šapčanin Miodrag Gašić Gale pronalazi svoj slikarski rukopis kojem ostaje veran i do današnjih dana. Njegova slika „Već viđeno“ sa centralnim motivom okom prikazana prvi put u Domu Vojske Srbije u Beogradu na republičkoj izložbi Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije gde je dobila treću nagradu 2013. godine. Do tada vrsni muzičar posvećuje se, pored harmonike, svojoj drugoj ljubavi - slikarstvu.
- Odlaskom u penziju prestao sam da se bavim muzikom koja mi je bila dodatno zanimanje u vremenu dok sam aktivno bio zaposlen u HI „Zorka“. U penziji čovek ako ne pronađe nekakav hobi i nešto čime će se baviti zna da bude jako teško. Faktički dobio sam krila kada sam došao u „Krug 10“. To je sredina u kojoj čovek dobije podršku, podstrek i inspiraciju da radi ““ kaže Gale.
Slikarstvo je zavoleo još u detinjstvu kod nastavnika Novice Popovića. Nesumnjivi talenat ka likovoj umetnosti nastavio je da neguje uz Igora Belohlaveka i Marinka Markovića. Uticaj stvaralaštva Milića od Mačve bio je vidno primetan i na slici „Motivi iz Donje Borine“ prezentovanoj 1979. godine na Oktobarskoj izložbi šabačkih likovnih umetnika. Zapažena i pohvaljena imala je toliko ličnog senzibiliteta već formiranog umetnika da je nastavak slikarske karijere bio sasvim logičan. To je potvrdila i prošlogodišnja samostalna izložba „Moja Srbija“ u galeriji Udruženja „Krug 10“.
- Svaki čovek bi se obradovao tako nečemu jer imati čast da se nađete u prazničnom broju „Glasa Podrinja“ na listi najdogađaja u prethodnoj godini to bi svako poželeo. Za ovu izložbu koja je bila izuzetno posećena ne osećam samo svoj lični uspeh. To je uspeh i „Kruga 10“ jer faktički predstavlja nadogradnju svih onih izložbi koje su mi organizovali.
Retrospektivna izložba bila je kruna tridesetšestogodišnjeg bavljenja dvema zahtevnim artističkim veštinama koje su ga, svaka na svoj način, vodile ka simbiozi muzike i slikarstva iznedrivši osobeno stvaralaštvo. Romantični pejzaži, idilične pastirske scene, enterijeri blistavih, belih zidova, mrtve prirode i pastoralne scene u kojima su ljudi srećni, veseli, razigrani postaju deo Gašićevog snoviđenja u kojima zaista mirišu suncokreti, povijaju se na vetru paprike i tikve okačene na zidove, škripi drvena potočara, otvaraju kapije, igraju ljudi.
- Nadrealizam kao slikarski pravac daje velike mogućnosti zato što možete da prikažete više od onoga što čovek može da vidi samo u jednom trenutku. Možete da zabeležite čitav jedan period.
Nastajući u trenutku inspiracije slike donose svojevrsne poruke koje se posmatraču otkrivaju pronicanjem u autorov umetnički rukopis na kome je sve razigrano osim površine vode u kojoj se ogleda ceo uzavreli svet oblika i boja.
- Manje-više vremenski radim dugo. Otkako sam u penziji imam dovoljno vremena da mogu da se posvetim svakoj slici. Bilo je tu slika koje sam jednostavno sklonio jer nisam bio zadovoljan kada sam ih uradio. Morao sam da ih preradim. Na moju sreću tih slika je bilo manje u odnosu na broj koji sam do sada uradio.
Čovek umetnosti, dodirnut, kako je jednom prilikom rekao prijatelj Zoran Pantelić Zoki, „Milićevom rukom po desnom ramenu, a rukom Save Stojkova po levom“, predaje se svemu što radi sa velikim žarom.
- Žao mi je što se u slikarstvu nisam ranije aktivirao. Muzika je takva vrsta umetnosti i posla koja je iziskivala dosta vremena. Istovremeno sam radio i sa decom u okviru individualne nastave i sa tri, tada poznata dečja hora „Novi zvuci“, „Dijamanti“ i „Stari grad“. Kroz moju školu prošlo je oko šezdesetoro dece. Među onima koji i dan-danas sviraju je i Željko Reljić koji ima uspešnu karijeru u Beču.
Kao kruna pedagoškog rada sa decom u skorije vreme biće i objavljena stručna knjiga o harmonici i muzici uz koju stasavale generacije Galovih učenika.
- Nažalost, u muzičkim školama nema odsek za izvornu narodnu muziku. Upravo tome sam se posvetio u radu sa decom. Učio sam ih pored sviranja na harmonici kako da nastupe na bini, postavci instrumenata, koreografiji, načinu oblačenja i svemu onome što će doprineti sveopštem utisku. Mnogi od njih su i danas u kulturno-umetničkim društvima poput „Abraševića“ i „Hajduk Stanka“.
Okušao se Gale u dečaštvu i u crtanju karikatura. Ilustracije Tarzana i Miloša Obilića nisu sačuvane, ali su u par brojeva „Glasa Podrinja“ iz sedamdesetih godina ostale trajno zabeležene.
- Karikature u „Glasu Podrinja“ izlazile su zajedno sa radovima braće Lukić u to vreme. Jedan broj su oni radili, jedan ja. Međutim, nisam dugo ostao u tome. Interesantno je koliko je taj deo slikarskog, tačnije crtanja bio prisutan u mom životu. Dok sam još bio učenik Učiteljske škole u Muzeju sam radio tri godine na iscrtavanju kartica sa iskopina. Kako sam dete iz radničke porodice to je za mene bio pristojan honorar. Korisno i lepo spojeno u jednu celinu. I tu sam našao sebe. Moje karikature objavljene su i u trinaestom broju časopisa „Eon“ Strip udruženja „Biberče“.
Držeći se sopstvene krilatice da čovek treba da ustane rano kako bi duže živeo Gale nastavlja svojim umetničkim stazama dokazujući da nikada nije kasno ostvariti sve svoje snove.
KRATKA BIOGRAFIJA
Miodrag Gašić Gale rođen je 10. 8. 1949. godine u Šapcu. Po završetku Učiteljske škole počinje da radi u HI „Zorka“ na mestu referenta za obrazovanje, zatim referenta za kulturu, a na kraju radnog veka kao stručni saradnik u sindikatu. Od 1979. godine aktivno izlaže na kolektivnim izložbama. Prva samostalna izložba „Moja Srbija“ održana u galeriji Udruženja „Krug 10“ 2015. godine. Član ULSŠ i Udruženja „Krug 10“.
NAGRADE I PRIZNANjA
Treća nagrada za najlepšu sliku „Već viđeno“, Dom vojske, Beograd (2013), Diploma za „Poslednji mačvanski dreš“, IV Balaton, Mađarska (2014), Pohvala za „Predvorički suncokreti“, LDž Majski susreti amatera, Beograd (2015), žirirana minijatura u ulju „Petlarenje“, 13. Bijenale umetnosti u minijaturi, Ville-Marie, Kvebek, Kanada (2016).
Mirna, vodena ogledala su Gašić. Umetnik koji posmatra, sanja i beleži. Tako nastaju slike prepune emotivnog naboja, smirene pedantnim, lazurnim potezom autora, obojenim duginim spektrom. To su kompozicije postavljene u virtuelnu kružnicu sa, do perfekcije izvedenim motivima starog krova, violine ili knjige. Stvaralaštvo hrabro, stilski i tematski dosledno sprovedeno je samo deo priče o lepom, o Gašićevom svetu postavljenom „negde, tu ispod duge“, Galovoj Srbiji.
Ivanka Trifunović, istoričar umetnosti
- Odlaskom u penziju prestao sam da se bavim muzikom koja mi je bila dodatno zanimanje u vremenu dok sam aktivno bio zaposlen u HI „Zorka“. U penziji čovek ako ne pronađe nekakav hobi i nešto čime će se baviti zna da bude jako teško. Faktički dobio sam krila kada sam došao u „Krug 10“. To je sredina u kojoj čovek dobije podršku, podstrek i inspiraciju da radi ““ kaže Gale.
Slikarstvo je zavoleo još u detinjstvu kod nastavnika Novice Popovića. Nesumnjivi talenat ka likovoj umetnosti nastavio je da neguje uz Igora Belohlaveka i Marinka Markovića. Uticaj stvaralaštva Milića od Mačve bio je vidno primetan i na slici „Motivi iz Donje Borine“ prezentovanoj 1979. godine na Oktobarskoj izložbi šabačkih likovnih umetnika. Zapažena i pohvaljena imala je toliko ličnog senzibiliteta već formiranog umetnika da je nastavak slikarske karijere bio sasvim logičan. To je potvrdila i prošlogodišnja samostalna izložba „Moja Srbija“ u galeriji Udruženja „Krug 10“.
- Svaki čovek bi se obradovao tako nečemu jer imati čast da se nađete u prazničnom broju „Glasa Podrinja“ na listi najdogađaja u prethodnoj godini to bi svako poželeo. Za ovu izložbu koja je bila izuzetno posećena ne osećam samo svoj lični uspeh. To je uspeh i „Kruga 10“ jer faktički predstavlja nadogradnju svih onih izložbi koje su mi organizovali.
Retrospektivna izložba bila je kruna tridesetšestogodišnjeg bavljenja dvema zahtevnim artističkim veštinama koje su ga, svaka na svoj način, vodile ka simbiozi muzike i slikarstva iznedrivši osobeno stvaralaštvo. Romantični pejzaži, idilične pastirske scene, enterijeri blistavih, belih zidova, mrtve prirode i pastoralne scene u kojima su ljudi srećni, veseli, razigrani postaju deo Gašićevog snoviđenja u kojima zaista mirišu suncokreti, povijaju se na vetru paprike i tikve okačene na zidove, škripi drvena potočara, otvaraju kapije, igraju ljudi.
- Nadrealizam kao slikarski pravac daje velike mogućnosti zato što možete da prikažete više od onoga što čovek može da vidi samo u jednom trenutku. Možete da zabeležite čitav jedan period.
Nastajući u trenutku inspiracije slike donose svojevrsne poruke koje se posmatraču otkrivaju pronicanjem u autorov umetnički rukopis na kome je sve razigrano osim površine vode u kojoj se ogleda ceo uzavreli svet oblika i boja.
- Manje-više vremenski radim dugo. Otkako sam u penziji imam dovoljno vremena da mogu da se posvetim svakoj slici. Bilo je tu slika koje sam jednostavno sklonio jer nisam bio zadovoljan kada sam ih uradio. Morao sam da ih preradim. Na moju sreću tih slika je bilo manje u odnosu na broj koji sam do sada uradio.
Čovek umetnosti, dodirnut, kako je jednom prilikom rekao prijatelj Zoran Pantelić Zoki, „Milićevom rukom po desnom ramenu, a rukom Save Stojkova po levom“, predaje se svemu što radi sa velikim žarom.
- Žao mi je što se u slikarstvu nisam ranije aktivirao. Muzika je takva vrsta umetnosti i posla koja je iziskivala dosta vremena. Istovremeno sam radio i sa decom u okviru individualne nastave i sa tri, tada poznata dečja hora „Novi zvuci“, „Dijamanti“ i „Stari grad“. Kroz moju školu prošlo je oko šezdesetoro dece. Među onima koji i dan-danas sviraju je i Željko Reljić koji ima uspešnu karijeru u Beču.
Kao kruna pedagoškog rada sa decom u skorije vreme biće i objavljena stručna knjiga o harmonici i muzici uz koju stasavale generacije Galovih učenika.
- Nažalost, u muzičkim školama nema odsek za izvornu narodnu muziku. Upravo tome sam se posvetio u radu sa decom. Učio sam ih pored sviranja na harmonici kako da nastupe na bini, postavci instrumenata, koreografiji, načinu oblačenja i svemu onome što će doprineti sveopštem utisku. Mnogi od njih su i danas u kulturno-umetničkim društvima poput „Abraševića“ i „Hajduk Stanka“.
Okušao se Gale u dečaštvu i u crtanju karikatura. Ilustracije Tarzana i Miloša Obilića nisu sačuvane, ali su u par brojeva „Glasa Podrinja“ iz sedamdesetih godina ostale trajno zabeležene.
- Karikature u „Glasu Podrinja“ izlazile su zajedno sa radovima braće Lukić u to vreme. Jedan broj su oni radili, jedan ja. Međutim, nisam dugo ostao u tome. Interesantno je koliko je taj deo slikarskog, tačnije crtanja bio prisutan u mom životu. Dok sam još bio učenik Učiteljske škole u Muzeju sam radio tri godine na iscrtavanju kartica sa iskopina. Kako sam dete iz radničke porodice to je za mene bio pristojan honorar. Korisno i lepo spojeno u jednu celinu. I tu sam našao sebe. Moje karikature objavljene su i u trinaestom broju časopisa „Eon“ Strip udruženja „Biberče“.
Držeći se sopstvene krilatice da čovek treba da ustane rano kako bi duže živeo Gale nastavlja svojim umetničkim stazama dokazujući da nikada nije kasno ostvariti sve svoje snove.
KRATKA BIOGRAFIJA
Miodrag Gašić Gale rođen je 10. 8. 1949. godine u Šapcu. Po završetku Učiteljske škole počinje da radi u HI „Zorka“ na mestu referenta za obrazovanje, zatim referenta za kulturu, a na kraju radnog veka kao stručni saradnik u sindikatu. Od 1979. godine aktivno izlaže na kolektivnim izložbama. Prva samostalna izložba „Moja Srbija“ održana u galeriji Udruženja „Krug 10“ 2015. godine. Član ULSŠ i Udruženja „Krug 10“.
NAGRADE I PRIZNANjA
Treća nagrada za najlepšu sliku „Već viđeno“, Dom vojske, Beograd (2013), Diploma za „Poslednji mačvanski dreš“, IV Balaton, Mađarska (2014), Pohvala za „Predvorički suncokreti“, LDž Majski susreti amatera, Beograd (2015), žirirana minijatura u ulju „Petlarenje“, 13. Bijenale umetnosti u minijaturi, Ville-Marie, Kvebek, Kanada (2016).
Mirna, vodena ogledala su Gašić. Umetnik koji posmatra, sanja i beleži. Tako nastaju slike prepune emotivnog naboja, smirene pedantnim, lazurnim potezom autora, obojenim duginim spektrom. To su kompozicije postavljene u virtuelnu kružnicu sa, do perfekcije izvedenim motivima starog krova, violine ili knjige. Stvaralaštvo hrabro, stilski i tematski dosledno sprovedeno je samo deo priče o lepom, o Gašićevom svetu postavljenom „negde, tu ispod duge“, Galovoj Srbiji.
Ivanka Trifunović, istoričar umetnosti
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
