U NEDELjU POČINjE GOSPOJINSKI POST
PRIPREMA PRED USPENjE
U nedelju, 14. avgusta, počinje Gospojinski post, koji je najkraći od četiri godišnja posta. Reč je o jednom od najstrožijih postova
Zapovest o postu sastavni je deo Zakona koji je Gospod, preko proroka Mojsija, predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pred ratnom opasnošću i stradanjem, uvek kad je trebalo izmoliti Božju milost. Drevni proroci su poučavali da je svrsishodan i Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržanjem od zlih dela, reči i misli. Spasitelj je postio četrdeset dana pre početka misije.
U davnoj prošlosti, post je podrazumevao uzdržanje od bilo kakve hrane, da bi u pravoslavlju dobio smisao uzdržanja od “mrsne“ hrane, odnosno one koja u sebi ne sadrži masnoće životinjskog porekla. U određenim danima, kao što je prva nedelja Časnog posta, sreda i petak u svakom postu, priprema se hrana koja ne sadrži ni masti biljnog porekla - voće, povrće, žitarice i plodovi.
Gospojinski post je najkraći od četiri godišnja posta. Traje samo petnaest dana, od 14. do 28. avgusta, ali je strožiji od Božićnog i Apostolskog. Predstavlja duhovnu pripremu uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Iz poštovanja prema Presvetoj Majci, pojedini hrišćani poste sve dane “na vodi“, osim subote i nedelje, kada postoji razrešenje na ulje i vino. U toku ove dve nedelje, riba je dozvoljena jedino na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta. U našem narodu postoji verovanje da ne bi trebalo jesti mlado grožđe do Preobraženja, jer se tog dana, u crkvama, grožđe blagosilja i deli svima.
Sveti Jovan Zlatousti piše: „Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“
U davnoj prošlosti, post je podrazumevao uzdržanje od bilo kakve hrane, da bi u pravoslavlju dobio smisao uzdržanja od “mrsne“ hrane, odnosno one koja u sebi ne sadrži masnoće životinjskog porekla. U određenim danima, kao što je prva nedelja Časnog posta, sreda i petak u svakom postu, priprema se hrana koja ne sadrži ni masti biljnog porekla - voće, povrće, žitarice i plodovi.
Gospojinski post je najkraći od četiri godišnja posta. Traje samo petnaest dana, od 14. do 28. avgusta, ali je strožiji od Božićnog i Apostolskog. Predstavlja duhovnu pripremu uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Iz poštovanja prema Presvetoj Majci, pojedini hrišćani poste sve dane “na vodi“, osim subote i nedelje, kada postoji razrešenje na ulje i vino. U toku ove dve nedelje, riba je dozvoljena jedino na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta. U našem narodu postoji verovanje da ne bi trebalo jesti mlado grožđe do Preobraženja, jer se tog dana, u crkvama, grožđe blagosilja i deli svima.
Sveti Jovan Zlatousti piše: „Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“
M.F.
Najnoviji broj
24. april 2025.
