Stanje u srpskom zdravstvu
Najveća izdavanja a najlošiji rezultati
Analitički tim renomiranog londonskog magazina Ekonomist objavio je krajem juna ove godine studiju o zdravstvenom sistemu Srbije, koja pokazuje da je situacija kritična po više osnova.
Usled visokog stepena korupcije i velike neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti su neretko u situaciji da izdvajaju dodatni novac za lečenje, navodi se u studiji, prenosi Inicijativa za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji.
Iako imamo najveće izdatke za zdravstvo u regionu izraženo u procentu BDP, nalazimo se među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija, pa pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da lista lekova gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na listu.
Zbog toga su ishodi lečenja u Srbiji relativno loši, očekivani životni vek naših građana je za više od pet godina kraći nego u EU, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50 odsto veća nego u EU, navodi se u studiji.
Podaci izneti u studiji potvrđuju da Srbija mora hitno da unapredi dostupnost savremenih lekova kroz uvođenje sistemskog i transparentnog mehanizma za procenu zdravstvenih tehnologija i donošenje odluka o listi lekova, izjavila je članica Inicijative Gorjana Ajzinberg.
Studija pod nazivom „Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje“ pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18 odsto ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode, među kojima su uglavnom generički lekovi.
Navodi se podatak da je periodu 2010.-2012. godine Srbija odobrila stavljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, dok je Bugarska na svoju pozitivnu listu stavila 44 leka, a Hrvatska 27.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije izneti u studiji govore da je, u poređenju sa drugih osam balkanskih zemalja, Srbija tek na četvrtom mestu po ukupnim izdacima za zdravstvo po glavi stanovnika.
Studija, međutim, pokazuje da čak i postojeći izdaci rezultiraju relativno lošim zdravstvenim ishodima i nedovoljnom dostupnošću zdravstvene zaštite, usled sistemskih slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite: velike zastupljenosti ličnih izdataka, korupcije i činjenice da zemlja nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investicija.
Usled visokog stepena korupcije i velike neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti su neretko u situaciji da izdvajaju dodatni novac za lečenje, navodi se u studiji, prenosi Inicijativa za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji.
Iako imamo najveće izdatke za zdravstvo u regionu izraženo u procentu BDP, nalazimo se među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija, pa pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da lista lekova gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na listu.
Zbog toga su ishodi lečenja u Srbiji relativno loši, očekivani životni vek naših građana je za više od pet godina kraći nego u EU, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50 odsto veća nego u EU, navodi se u studiji.
Podaci izneti u studiji potvrđuju da Srbija mora hitno da unapredi dostupnost savremenih lekova kroz uvođenje sistemskog i transparentnog mehanizma za procenu zdravstvenih tehnologija i donošenje odluka o listi lekova, izjavila je članica Inicijative Gorjana Ajzinberg.
Studija pod nazivom „Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje“ pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18 odsto ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode, među kojima su uglavnom generički lekovi.
Navodi se podatak da je periodu 2010.-2012. godine Srbija odobrila stavljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, dok je Bugarska na svoju pozitivnu listu stavila 44 leka, a Hrvatska 27.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije izneti u studiji govore da je, u poređenju sa drugih osam balkanskih zemalja, Srbija tek na četvrtom mestu po ukupnim izdacima za zdravstvo po glavi stanovnika.
Studija, međutim, pokazuje da čak i postojeći izdaci rezultiraju relativno lošim zdravstvenim ishodima i nedovoljnom dostupnošću zdravstvene zaštite, usled sistemskih slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite: velike zastupljenosti ličnih izdataka, korupcije i činjenice da zemlja nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investicija.
Najnoviji broj
25. april 2024.
